Закон о амнестији (2006)
| Овај пропис је престао да важи! |
.svg)
ЗАКОН О АМНЕСТИЈИ
Члан 1.
Даје се амнестија лицима која су од 7. октобра 2000. године до дана ступања на снагу овог закона учинила, односно за која постоји основана сумња да су учинила кривична дела: избегавање војне обавезе из члана 394, избегавање пописа и прегледа из члана 395, неизвршавање материјалне обавезе из члана 396, избегавање војне службе онеспособљавањем и обманом из члана 397. и самовољно одсуствовање и бекство из Војске Србије и Црне Горе из члана 399, прописана Кривичним закоником („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05 и 107/05), односно раније Основним кривичним законом („Службени лист СФРЈ“, бр. 44/76, 36/77, 34/84, 37/84, 74/87, 57/89, 3/90, 38/90, 45/90 и 54/90, „Службени лист СРЈ“, бр. 35/92, 16/93, 31/93, 37/93, 41/93, 50/93, 24/94 и 61/01 и „Службени гласник РС“, број 39/03).
Амнестија лица из става 1. овог члана обухвата ослобођење од кривичног гоњења, ослобођење од извршења казне и брисање осуде.
Члан 2.
Ако против лица из члана 1. овог закона није покренут кривични поступак, поступак се неће покренути, а ако је кривични поступак у току - обуставиће се.
Ако је лицу из члана 1. овог закона правноснажно изречена казна затвора, ослободиће се од извршења те казне у целини или у делу који није извршен.
Члан 3.
Амнестија не дира у права трећих лица која се заснивају на осуди.
Члан 4.
За лице против кога се води кривични поступак или је тај поступак правноснажно окончан, решење о амнестији доноси надлежни суд првог степена по службеној дужности.
Члан 5.
Ако се лице из члана 1. овог закона на које се односи амнестија налази у притвору, надлежни суд донеће решење о укидању притвора.
За лице из члана 1. овог закона које се налази на издржавању казне затвора, решење о ослобођењу од даљег издржавања казне донеће првостепени суд опште надлежности на чијем се подручју налази казнено-поправни завод.
Решење из ст. 1. и 2. овог члана донеће се по службеној дужности, у року од три дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 6.
Решење из чл. 4. и 5. овог закона може се донети и на захтев окривљеног или осуђеног лица или лица које у корист оптуженог може изјавити жалбу.
Члан 7.
Против решења о примени амнестије жалбу могу изјавити тужилац, окривљени и његов бранилац, осуђени и лице које је овлашћено да у корист оптуженог изјави жалбу ако је оно поднело захтев.
Жалба из става 1. овог члана не задржава извршење решења.
Члан 8.
Ако се лице на које се односи решење о примени амнестије из члана 1. овог закона налази у притвору или на издржавању казне затвора, суд ће одредити да се одмах пусти на слободу.
Члан 9.
Брисање осуде из казнене евиденције за кривична дела из члана 1. овог закона извршиће по службеној дужности орган који води казнену евиденцију, у року од три дана од дана ступања на снагу овог закона.
Брисање осуде из става 1. овог члана извршиће се и на захтев лица које може поднети захтев за давање амнестије по овом закону.
Члан 10.
Ако овим законом није друкчије одређено, поступак о примени амнестије по овом закону спроводи се по одредбама Законика о кривичном поступку.
Члан 11.
Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.
Види још
[уреди]Извори
[уреди]- „Службени гласник Републике Србије”, број 33/06