Закон о Народној скупштини

ЗАКОН О НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом утврђују се положај, надлежност, организација и начин рада и одлучивања Народне скупштине, положај, права и дужности народних посланика, амблеми, симболи и обележја Народне скупштине, однос Народне скупштине према другим државним органима, међународна сарадња, управљање имовином коју користи Народна скупштина, финансирање Народне скупштине, положај Службе Народне скупштине (у даљем тексту: Служба), као и друга питања од значаја за рад Народне скупштине.

Питања у вези са организацијом и начином рада Народне скупштине, поступцима за доношење аката Народне скупштине и другим поступцима, као и друга питања која нису уређена овим законом, уређују се Пословником Народне скупштине (у даљем тексту: Пословник) и другим актима Народне скупштине.

Члан 2.

Народна скупштина је највише представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици Србији.

Члан 3.

Народну скупштину представља председник Народне скупштине.

Члан 4.

Седиште Народне скупштине је у Београду.

Члан 5.

Народна скупштина има печат.

Члан 6.

Рад Народне скупштине је јаван.

Члан 7.

Народна скупштина у оквиру својих надлежности врши следеће функције:

- представничку,
- законодавну,
- изборну и
- контролну.

Члан 8.

Народна скупштина доноси: закон, буџет, завршни рачун, план развоја, просторни план, пословник, стратегију, декларацију, резолуцију, препоруку, одлуку, закључак и аутентично тумачење закона.

Надлежни одбор Народне скупштине доноси акт којим се уређују јединствена методолошка правила за израду прописа, која надлежни органи примењују при изради предлога закона и других аката, које доноси Народна скупштина.

Акти из ст. 1. и 2. овог члана објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Акт радног тела Народне скупштине објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије“, у складу са Пословником.

Члан 9.

У раду Народне скупштине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо, а латиничко писмо у складу са законом.

Народни посланик има право да на седници Народне скупштине говори и да писане документе у раду Народне скупштине, предвиђене Пословником, подноси на свом језику.

Када се народни посланик у раду Народне скупштине служи својим језиком у смислу става 2. овог члана, стално или у одређеном случају, генерални секретар Народне скупштине је дужан да обезбеди истовремено превођење његовог усменог излагања или документа који је поднео, на српски језик.

Члан 10.

Народна скупштина има амблеме, ознаке и друге симболе и обележја.

II. ЈАВНОСТ РАДА

Члан 11.

Јавност рада Народне скупштине се обезбеђује: стварањем услова за телевизијске и интернет преносе седница Народне скупштине, конференцијама за новинаре, издавањем званичних саопштења, омогућавањем праћења рада Народне скупштине од стране представаника средстава јавног информисања, посматрача домаћих и међународних удружења и организација и заинтересованих грађана, увидом у документацију и архиву Народне скупштине, увидом у стенографске белешке и записнике са седница Народне скупштине, на интернет страници Народне скупштине и на друге начине, у складу са законом и Пословником.

Изузетно од става 1. овог члана, јавност се може искључити одлуком Народне скупштине, у складу са законом и Пословником.

О предлогу дневног реда, датуму, времену и месту одржавања седнице Народне скупштине обавештава се јавност, осим у случајевима када је то законом друкчије уређено.

Седнице радних тела Народне скупштине су јавне, осим ако радно тело друкчије не одлучи.

Информације са седница Народне скупштине или радних тела затворених за јавност не могу се давати без посебног одобрења Народне скупштине, односно одобрења радног тела.

У Народној скупштини обезбеђују се посебна места за посматраче домаћих и међународних удружења и организација, заинтересоване грађане и представнике средстава јавног информисања.

Новинарима акредитованим за праћење рада Народне скупштине омогућено је праћење седница Народне скуштине и њених радних тела и увид у предлоге закона и других аката о којима Народна скупштина води расправу, стенографске белешке са седница, увид у документацију и архиву Народне скупштине.

Начин остваривања јавности рада и поступак искључења јавности уређују се Пословником.

Улазак и боравак лица из става 6. овог члана у Народној скупштини уређују се актом надлежног радног тела Народне скупштине.

III. ИЗГЛЕД И УПОТРЕБА АМБЛЕМА, ОЗНАКА И ДРУГИХ СИМБОЛА И ОБЕЛЕЖЈА

Члан 12.

Народна скупштина утврђује изглед и употребу амблема на предлог надлежног радног тела Народне скупштине.

Народна скупштина утврђује изглед и употребу ознака и других симбола и обележја на предлог надлежног радног тела Народне скупштине.

У изради предлога из ст. 1. и 2. овог члана надлежно радно тело сарађује са истакнутим стручњацима и уметницима.

Забрањено је истицање и ношење амблема, ознака и других симбола и обележја Народне скупштине на начин којим се нарушава углед Народне скупштине.

Члан 13.

Химна Републике Србије изводи се на почетку прве седнице Народне скупштине, на почетку и завршетку редовног заседања Народне скупштине, приликом полагања заклетве председника Републике и приликом полагања заклетве Владе.

Химна Републике Србије изводи се у Народној скупштини и у другим случајевима, о чему одлучује председник Народне скупштине.

На употребу химне Републике Србије у Народној скупштини примењује се закон којим се уређује употреба химне Републике Србије.

Члан 14.

На почетку прве седнице Народне скупштине, на почетку и завршетку редовног заседања Народне скупштине, приликом полагања заклетве председника Републике и приликом полагања заклетве Владе, почасна јединица Војске Србије распоређује се испред главног улаза у Дом Народне скупштине.

Почасна јединица Војске Србије и војни оркестар могу учествовати и у другим активностима Народне скупштине на предлог председника Народне скупштине.

Почасне јединице Војске Србије и војног оркестра у случајевима из ст. 1. и 2. овог члана поступају у складу са правилима службе Војске Србије.

IV. НАДЛЕЖНОСТ

Члан 15.

Као носилац уставотворне и законодавне власти Народна скупштина:

1) доноси и мења Устав;
2) одлучује о промени границе Републике Србије;
3) расписује републички референдум;
4) потврђује међународне уговоре кад је законом предвиђена обавеза њиховог потврђивања;
5) одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање;
6) надзире рад служби безбедности;
7) доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије;
8) даје претходну сагласност на статут аутономне покрајине;
9) усваја стратегију одбране;
10) усваја план развоја и просторни план;
11) усваја буџет и завршни рачун Републике Србије, на предлог Владе;
12) даје амнестију за кривична дела.

У остваривању изборне функције Народна скупштина:

1) бира Владу;
2) бира судије Уставног суда и одлучује о њиховом разрешењу и престанку мандата;
3) бира председника Врховног касационог суда, председнике судова, Републичког јавног тужиоца и јавне тужиоце и одлучује о престанмку њихове функције;
4) бира судије и заменике јавних тужилаца, у складу са Уставом и законом;
5) бира и разрешава гувернера Народне банке Србије и Савет гувернера;
6) бира и разрешава Заштитника грађана;
7) бира и разрешава и друге функционере одређене законом.

У остваривању контролне функције Народна скупштина врши надзор над радом:

1) Владе и одлучује о престанку мандата Владе и министара;
2) служби безбедности;
3) гувернера Народне банке Србије;
4) Заштитника грађана;
5) других органа и тела у складу са законом.

У остваривању представничке функције Народна скупштина, односно народни посланици:

1) разматрају представке и предлоге грађана;
2) одржавају састанке са грађанима у Народној скупштини и у канцеларијама Народне скупштине ван седишта Народне скупштине.

V. КОНСТИТУИСАЊЕ

Члан 16.

Народна скупштина на првој седници потврђује мандате народних посланика, по поступку утврђеном Пословником.

На првој седници Народне скупштине врши се избор председника и потпредседника и именовање генералног секретара Народне скупштине.

Народна скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине народних посланика.

Члан 17.

Након доношења одлуке о потврђивању мандата народни посланици полажу заклетву чији текст гласи:

„Заклињем се да ћу дужност народног посланика обављати предано, поштено, савесно и верно Уставу, бранити људска и мањинска права и грађанске слободе и по најбољем знању и умећу служити грађанима Србије, истини и правди!“

Члан 18.

Народна скупштина бира чланове радних тела Народне скупштине и сталних парламентарних делегација у међународним институцијама.

VI. ОРГАНИЗАЦИЈА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

1. Председник Народне скупштине

Члан 19.

Председник Народне скупштине:

1) представља Народну скупштину;
2) сазива седнице Народне скупштине и утврђује предлог дневног реда;
3) председава седницама Народне скупштине;
4) сазива састанке колегијума Народне скупштине и председава састанцима;
5) стара се о раду на седницама Народне скупштине и о примени Пословника;
6) стара се о благовременом и усклађеном раду радних тела Народне скупштине;
7) врши и друге послове утврђене законом и Пословником.

Члан 20.

Председник Народне скупштине бира се из реда народних посланика на предлог најмање 30 народних посланика.

Председник Народне скупштине бира се тајним или јавним гласањем.

О начину избора председника Народне скупштине одлучује Народна скупштина.

Поступак избора председника Народне скупштине уређује се Пословником.

Члан 21.

Председнику Народне скупштине престаје функција оставком, разрешењем или престанком мандата народног посланика.

У случају из става 1. овог члана функцију председника Народне скупштине обавља најстарији потпредседник Народне скупштине.

Члан 22.

Председник Народне скупштине оставку подноси Народној скупштини у писаном облику или усмено на седници Народне скупштине.

Председнику Народне скупштине функција престаје даном и часом подношења оставке.

Члан 23.

Народна скупштина може да разреши дужности председника Народне скупштине.

Поступак за разрешење председника Народне скупштине уређује се Пословником.

2. Потпредседник Народне скупштине

Члан 24.

Народна скупштина утврђује број потпредседника Народне скупштине посебном одлуком.

Потпредседник Народне скупштине помаже председнику Народне скупштине у обављању послова из његовог делокруга.

Председника Народне скупштине, у случају привремене спречености или одсутности, замењује један од потпредседника Народне скупштине, у складу са Пословником.

Члан 25.

На избор и престанак функције потпредседника Народне скупштине примењују се одредбе овог закона о избору и престанку функције председника Народне скупштине.

3. Колегијум Народне скупштине

Члан 26.

Колегијум Народне скупштине (у даљем тексту: колегијум) је тело Народне скупштине које сазива председник Народне скупштине ради координације рада и обављања консултација у вези са радом Народне скупштине.

Колегијум чине председник Народне скупштине, потпредседници Народне скупштине и председници посланичких група у Народној скупштини.

Састанцима колегијума могу присуствовати и лица која нису чланови колегијума, на позив председника Народне скупштине.

Колегијум помаже председнику Народне скупштине у представљању Народне скупштине, сазивању седница Народне скупштине, утврђивању предлога дневног реда, усклађивању рада радних тела и другим питањима из надлежности председника Народне скупштине.

4. Радна тела Народне скупштине

Члан 27.

Народна скупштина образује стална радна тела, а може образовати и привремена радна тела.

Стална радна тела су одбори.

Привремена радна тела су анкетни одбори и комисије.

Одбори се образују за: разматрање предлога закона и других аката поднетих Народној скупштини; сагледавање стања вођења политике од стране Владе; праћење извршавања закона и других општих аката од стране Владе и других државних органа и тела, као и за разматрање других питања из надлежности Народне скупштине.

Одбор, у оквиру свог делокруга, прати рад Владе и других органа и тела, чији рад надзире Народна скупштина, у складу са Уставом и законом.

Одбор разматра извештаје органа, организација и тела, који се на основу закона подносе Народној скупштини.

Одбор може да организује јавно слушање.

Ради разматрања појединих питања из свог делокруга и припреме предлога о тим питањима, одбор може образовати пододбор, а председник одбора може образовати посебну радну групу.

Пододбор и радна група из става 8. овог члана обављају послове за потребе одбора и не могу самостално иступати, осим ако надлежни одбор друкчије не одлучи.

Седници одбора присуствује члан, односно овлашћени представник Владе када се на седници разматра предлог или мишљење Владе и у другим случајевима на позив одбора, као и овлашћени представник другог предлагача закона и аката.

Састав, делокруг и начин рада одбора утврђује се Пословником.

Привремено радно тело се може образовати ради сагледавања стања у одређеној области и утврђивања чињеница о појединим појавама или догађајима.

Састав и задатак привременог радног тела утврђује се одлуком Народне скупштине.

У раду радних тела по позиву могу учествовати научници и стручњаци.

Председник Народне скупштине, на предлог радног тела, може ангажовати научне или стручне институције, као и научнике и стручњаке, ради проучавања појединих питања из надлежности Народне скупштине.

Члан 28.

Народна скупштина бира чланове одбора и заменике чланова одбора, на предлог посланичких група, сразмерно броју народних посланика посланичке групе у односу на укупан број народних посланика у Народној скупштини.

Члан 29.

Одбор има председника и заменика председника.

Председник одбора руководи радом одбора.

Одбор има секретара.

5. Посланичке групе

Члан 30.

У Народној скупштини образују се посланичке групе из реда народних посланика.

Члан 31.

Посланичка група има председника и заменика председника.

Председник посланичке групе представља посланичку групу.

6. Именована лица у Народној скупштини

Члан 32.

Именована лица у Народној скупштини су генерални секретар Народне скупштине и заменик генералног секретара Народне скупштине.

Члан 33.

Генералног секретара Народне скупштине (у даљем тексту: генерални секретар) именује Народна скупштина, на предлог председника Народне скупштине.

Генерални секретар помаже председнику и потпредседницима Народне скупштине у припремању седница Народне скупштине, стара се о спровођењу одлука и закључака Народне скупштине, руководи Службом и врши друге послове утврђене законом и Пословником.

Генерални секретар је за свој рад одговоран Народној скупштини и председнику Народне скупштине.

Функција генералног секретара престаје даном именовања генералног секретара новог сазива Народне скупштине, оставком или разрешењем.

Члан 34.

Генерални секретар има заменика који му помаже у раду и замењује га у случају његовог одсуства или спречености.

Заменика генералног секретара именује Народна скупштина, на предлог генералног секретара уз сагласност председника Народне скупштине.

Број заменика генералног секретара утврђује се Пословником.

Заменик генералног секретара је за свој рад одговоран Народној скупштини, председнику Народне скупштине и генералном секретару.

Функција заменика генералног секретара престаје даном именовања заменика генералног секретара новог сазива Народне скупштине, оставком или разрешењем.

Члан 35.

Функција генералног секретара и заменика генералног секретара престаје даном и часом подношења оставке.

Генерални секретар и заменик генералног секретара разрешавају се по поступку предвиђеном за њихово именовање.

До именовања новог генералног секретара, дужност генералног секретара врши заменик генералног секретара.

VII. ПРАВА И ДУЖНОСТИ НАРОДНИХ ПОСЛАНИКА

Члан 36.

Народни посланик стиче права и дужности утврђене Уставом и законом даном потврђивања мандата. Народном посланику издаје се посланичка легитимација.

Легитимација из става 2. овог члана је јавна исправа којом народни посланик доказује посланички статус и на основу које остварује права утврђена Уставом, законом и Пословником.

Образац и садржај посланичке легитимације прописује се актом надлежног одбора Народне скупштине.

Члан 37.

Народни посланик се опредељује, иступа и гласа по сопственом уверењу.

Члан 38.

Народни посланик ужива имунитет у складу са Уставом и законом.

За усмено или писмено изражено мишљење или гласање у вршењу своје посланичке функције народни посланик не може бити позван на кривичну или другу одговорност.

Народни посланик који се позвао на имунитет не може бити притворен, нити се против њега може водити кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора без одобрења Народне скупштине.

Народна скупштина одлучује већином гласова свих народних посланика о укидању имунитета народном посланику који се позвао на имунитет чиме се даје одобрење Народне скупштине из става 3. овог члана.

Против народног посланика који се није позвао на имунитет може се, без одобрења Народне скупштине, водити кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора.

Орган који води поступак против народног посланика који се није позвао на имунитет дужан је да о покретању поступка обавести Народну скупштину.

Народна скупштина може већином гласова свих народних посланика да успостави имунитет народном посланику који се није позвао на имунитет.

Народни посланик који је затечен у извршењу кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година може бити притворен без одобрења Народне скупштине.

У кривичном или другом поступку у коме је успостављен имунитет, не теку рокови прописани за тај поступак.

Народна скупштина одлуку из ст. 4. и 7. овог члана доноси на предлог надлежног одбора Народне скупштине, у складу са Пословником.

Члан 39.

Народни посланик не може истовремено да обавља другу јавну функцију или професионалну делатност неспојиву са посланичком функцијом, у складу са Уставом и законом.

Народном посланику престаје функција која је неспојива са посланичком функцијом на дан потврђивања посланичког мандата.

Члан 40.

Народни посланик, у складу са законом и Пословником, има право да:

1) предлаже законе и друге акте;
2) предлаже аутентично тумачење закона;
3) подноси амандмане на предлоге закона и других аката;
4) учествује у расправи и одлучивању о предлогу закона и других аката на седницама Народне скупштине и њених радних тела;
5) учествује у подношењу предлога за расписивање референдума о питањима која се уређују законом;
6) подноси предлог за образовање комисије или анкетног одобора;
7) подноси предлог за спровођење јавног слушања о питањима од јавног интереса;
8) предлаже измене и допуне предложеног дневног реда;
9) поставља посланичка питања;
10) учествује у подношењу интерпелације и предлога за гласање о неповерењу Влади или члану Владе;
11) одржава конференцију за новинаре у просторијама Народне скупштине;
12) предузима друге радње у вршењу посланичке функције, у складу са законом и Пословником.

Народни посланик који није члан одбора може да учествује у раду одбора без права одлучивања, у складу са Пословником.

Члан 41.

Народни посланик има право да буде благовремено и потпуно обавештен о свим питањима из надлежности Народне скупштине, као и право да тражи обавештења која су му потребна за обављање посланичке функције од председника Народне скупштине, председника одбора и других радних тела Народне скупштине, председника Владе, члана Владе и функционера у другим републичким органима и организацијама.

Начин остваривања права из става 1. овог члана уређује се Пословником.

Члан 42.

Народни посланик има право на плату, накнаде и друга примања у складу са законом и другим актом.

Члан 43.

Народни посланик који остварује плату у Народној скупштини има право на накнаду плате по престанку посланичке функције у висини плате коју је имао на дан престанка функције, а најдуже шест месеци.

Ово право се може продужити до стицања права на пензију, али не дуже од шест месеци.

Народни посланик коме је престала функција у време трудноће и порођаја има право на накнаду плате по престанку посланичке функције у висини плате из става 1. овог члана, а најдуже годину дана.

Право из става 1. овог члана не припада народном посланику коме је престао мандат пре истека времена на које је изабран ако је правноснажном судском одлуком осуђен на безусловну казну затвора у трајању од најмање шест месеци.

Право из става 1. овог члана престаје заснивањем радног односа, стицањем права на пензију, као и у случају избора, односно именовања на другу функцију по основу које остварује плату.

Члан 44.

Народном посланику мандат престаје потврђивањем мандата две трећине народних посланика наредног сазива Народне скупштине као и у случајевима утврђеним законом којим се регулише избор народних посланика.

О разлозима за престанак мандата народном посланику пре истека времена на које је изабран обавештава се председник Народне скупштине.

У случају из става 2. овог члана, дан престанка мандата народног посланика Народне скупштине констатује се на првој наредној седници након пријема извештаја надлежног одбора Народне скупштине о разлозима за престанак мандата народног посланика.

Члан 45.

Народни посланик дужан је да поштује Устав, закон и Пословник.

Народни посланик дужан је да:

- учествује у раду Народне скупштине и њених одбора;
- поступа у складу са одлукама надлежног одбора Народне скупштине, којима се уређују права и дужности народних посланика;
- чува податке који представљају државну, војну или службену тајну и после престанка посланичке функције у Народној скупштини;
- у вршењу посланичке дужности и својим укупним понашањем чува углед, поштује достојанство и ред на седници Народне скупштине, одбора и посланичких група;
- обраћа се другим народним посланицима са уважавањем, без увредљивих израза и изношења чињеница и оцена које се односе на приватни живот других лица;
- односи се одговорно и рационално према средствима буџета Републике Србије која су намењена за рад Народне скупштине;
- подноси извештај надлежном државном органу о својој имовини и приходима, у складу са законом, и
- извршава друге обавезе, у складу са законом и Пословником.

Члан 46.

Народни посланик коме је престао мандат има право да се, у року од два месеца од дана када му је престао мандат, врати на рад код послодавца код кога му мирује радни однос због тога што је изабран на функцију народног посланика.

Народни посланик коме је престао мандат има право на приступ архиви и документима о раду Народне скупштине којима је имао приступ и док је био народни посланик.

Народни посланик коме је престао мандат има право да присуствује државним свечаностима у Народној скупштини, у складу са протоколом.

Народни посланик коме је престао мандат има право приступа библиотеци Народне скупштине и Клубу посланика.

Народном посланику коме је престао мандат, ради остваривања права из ст. 2. до 4. овог члана, издаје се трајна легитимација.

Образац и садржај трајне легитимације прописује се актом надлежног одбора Народне скупштине.

VIII. НАЧИН РАДА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Члан 47.

Рад Народне скупштине и радних тела одвија се на седницама.

Члан 48.

Народна скупштина се састаје у два редовна заседања годишње.

Прво редовно заседање почиње првог радног дана у марту, а друго редовно заседање почиње првог радног дана у октобру. Редовно заседање не може трајати дуже од 90 дана.

Народна скупштина састаје се у ванредно заседање на захтев најмање једне трећине народних посланика или на захтев Владе, са унапред утврђеним дневним редом.

Народна скупштина састаје се без позива после проглашења ратног или ванредног стања.

Председник Народне скупштине може, поводом државних и међународних празника, сазвати свечану седницу Народне скупштине и позвати председника Републике, председника Владе, представнике других органа и организација из земље и иностранства да се обрате Народној скупштини.

Председник Народне скупштине може сазвати посебну седницу на којој се Народној скупштини може обратити председник Републике, председник или представник стране државе, представник парламента стране државе или представник међународне организације.

На позив председника Народне скупштине, Народној скупштини се могу обратити, у зависности од питања које се расправља, и представници других органа, организација и тела.

Члан 49.

Приликом одлучивања, усвајања записника са седнице, утврђивања дневног реда, на првој седници Народне скупштине и у другим случајевима предвиђеним Уставом, законом и Пословником, неопходно је присуство већине од укупног броја свих народних посланика.

Члан 50.

На седницама Народне скупштине воде се стенографске белешке, односно седнице се тонски снимају.

На седницама радних тела Народне скупштине воде се стенографске белешке, односно седнице се тонски снимају, у складу са Пословником.

О раду на седници Народне скупштине и њених радних тела израђује се записник.

Начин израде записника, његово оверавање, чување, објављивање, мере за заштиту података изнетих на седници затвореној за јавност, као и друга питања у вези са записником уређују се Пословником.

Члан 51.

Одбор одлучује већином гласова присутних чланова на седници којој присуствује већина чланова одбора, ако законом није предвиђена посебна већина.

Гласање у одбору је јавно.

Члан одбора има право да издвоји мишљење, о чему се Народна скупштина обавештава у извештају одбора. Начин рада одбора уређује се Пословником.

Члан 52.

У случају распуштања Народна скупштина односно надлежни одбор Народне скупштине врши само текуће или неодложне послове, а нарочито:

1) решавање мандатно-имунитетских питања,
2) остваривање међународне сарадње у складу са овим законом,
3) поједине случајеве решавања материјално – статусних питања народних посланика и других изабраних и именованих лица,
4) ако су везани за законски рок или то налажу потребе државе.

IX. ПОСТУПЦИ ЗА ДОНОШЕЊЕ АКАТА И ДРУГИ ПОСТУПЦИ

Члан 53.

Поступци за доношење аката и други поступци у Народној скупштини су:

1) поступак за промену Устава;
2) поступак за доношење закона;
3) поступак за потврђивање међународних уговора;
4) поступак за доношење буџета Републике Србије и завршног рачуна;
5) поступак за доношење плана развоја и просторног плана Републике Србије;
6) поступак за давање претходне сагласности на статут аутономне покрајине;
7) поступак за доношење декларације, резолуције, препоруке и стратегије;
8) поступак за доношење Пословника и других општих аката;
9) поступак за аутентично тумачење закона;
10) поступак за доношење јединствених методолошких правила за израду прописа;
11) поступак за потврђивање и престанак мандата народног посланика;
12) поступци за избор и престанак функције;
13) поступак контроле над радом Владе;
14) поступак контроле над радом служби безбедности;
15) поступак за разрешење председника Републике Србије;
16) поступак за вршење надзора над радом државних органа, организација тела;
17) поступак давања одговора по захтеву Уставног суда;
18) поступак одлучивања о рату и миру и о проглашењу ратног и ванредног стања.

Поступци из става 1. овог члана, утврђени Уставом и законом, уређују се Пословником.

Члан 54.

О питањима за која овим законом није предвиђен поступак, Народна скупштина одлучује у складу са демократским стандардима, општим правним правилима и природом питања о коме се одлучује.

X. ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ

Члан 55.

Однос Народне скупштине и председника Републике заснива се на сарадњи и на правима и дужностима који су утврђени Уставом, законом и другим актом.

Народна скупштина може да затражи обавештење од председника Републике о питањима из његове надлежности која су битна за остваривање надлежности Народне скупштине.

Председник Републике може затражити од Народне скупштине обавештење о питањима из своје надлежности која су битна за остваривање функције председника Републике. Председник Народне скупштине обавештава председника Републике о одржавању седнице Народне скупштине.

На позив председника Народне скупштине председник Републике може да се обрати народним посланицима.

Начин остваривања односа Народне скупштине и председника Републике уређује се Пословником.

XI. ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ВЛАДЕ

Члан 56.

Влада подноси Народној скупштини извештај о раду на захтев Народне скупштине, а најмање једном годишње.

Народна скупштина врши контролу над радом Владе или члана Владе постављањем посланичког питања, подношењем интерпелације, гласањем о неповерењу Влади или поједином члану Владе и образовањем анкетног одбора.

Сазивање и ток седнице Народне скупштине на којој Влада одговара на посланичка питања утврђују се Пословником.

Поступак контроле над радом Владе или члана Владе уређује се Пословником.

XII. ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И УСТАВНОГ СУДА

Члан 57.

Народна скупштина, на захтев Уставног суда, доставља одговор, односно мишљење на предлог, иницијативу и решење о покретању поступка за оцену уставности, односно законитости закона и другог општег акта који је донела Народна скупштина.

Народна скупштина разматра обавештења Уставног суда о стању и проблемима остваривања уставности и законитости, мишљења и указивања Уставног суда на потребу доношења и измена закона као и о мерама које треба предузети ради њихове заштите, као и предлоге и иницијативе за покретање поступка за оцену уставности закона и другог општег акта који је донела Народна скупштина.

Начин остваривања односа Народне скупштине и Уставног суда уређује се Пословником.

XIII. ОДНОС НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ДРУГИХ ДРЖАВНИХ ОРГАНА, ОРГАНИЗАЦИЈА И ТЕЛА

Члан 58.

Народна скупштина разматра извештаје које јој достављају државни органи, организације и тела у складу са законом.

Начин остваривања односа Народне скупштине и других државних органа, организација и тела уређује се Пословником.

XIV. МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Члан 59.

Народна скупштина остварује међународну сарадњу у оквирима својих надлежности у циљу очувања и развоја мира, добросуседских односа и равноправне сарадње са свим народима и државама света.

Народна скупштина остварује парламентарну сарадњу са представничким телима других држава.

Члан 60.

Народна скупштина остварује међународну сарадњу:

- упућивањем сталних делегација у парламентарне скупштине међународних организација;
- разменом делегација са међународним организацијама;
- учешћем народних посланика на конференцијама и саветовањима;
- кроз интерпарламентарни дијалог и друге облике сарадње са Европским парламентом;
- кроз покретање и учешће на заједничким пројектима са представничким телима других држава, парламентарним скупштинама и међународним организацијама;
- упућивањем делегације Народне скупштине, председника Народне скупштине или појединих народних посланика у посете представничким телима других држава и пријемом делегација представничких тела других држава;
- разменом информација, других материјала и публикација, као и путем других облика сарадње са представничким телима других држава;
- образовањем посланичких група пријатељства.

Састав сталних делегација утврђује Народна скупштина, а састав других делегација и циљеве и задатке посете делегације Народне скупштине, утврђује председник Народне скупштине или надлежни одбор Народне скупштине.

Члан 61.

У Народној скупштини се могу образовати посланичке групе пријатељства за унапређење односа и сарадње с представничким телима појединих држава, на принципу добровољности.

Посланичке групе пријатељства образују се полазећи од узајамно изражених интереса за остваривање и развој сарадње између парламената.

Председника и чланове групе пријатељства одређује надлежни одбор Народне скупштине.

Ако надлежни одбор Народне скупштине није у могућности да одреди председника и чланове групе пријатељства или да дâ сагласност на одлуку о размени посета са групама пријатељства представничких тела других држава, о тим питањима одлуку доноси председник Народне скупштине, односно потпредседник Народне скупштине и председник надлежног одбора Народне скупштине.

XV. ИМОВИНА И ФИНАНСИРАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Члан 62.

За остваривање својих надлежности Народна скупштина користи средства обезбеђена у буџету Републике Србије и средства у својини Републике Србије.

Народна скупштина управља средствима из става 1. овог члана у складу са прописима о буџетском систему и прописима о средствима у својини Републике Србије, ако овим законом није друкчије уређено.

1. Имовина

Члан 63.

Народна скупштина управља имовином која јој је неопходна за остваривање својих надлежности.

Генерални секретар одговоран је за законито управљање имовином из става 1. овог члана.

Народни посланици, именована и постављена лица, као и запослени у Служби Народне скупштине одговорни су да у обављању својих функција, односно послова, савесно и наменски поступају са имовином коју користи Народна скупштина.

Евидентирање имовине и друга питања од значаја за управљање имовином из става 1. овог члана уређују се актом надлежног одбора Народне скупштине.

На питања управљања имовином која нису уређена овим законом сходно се примењују одредбе закона којим се уређује својина Републике Србије.

2. Финансирање Народне скупштине

Члан 64.

Народна скупштина самостално утврђује и располаже средствима за рад Народне скупштине (у даљем тексту: скупштински буџет).

Скупштински буџет је саставни део буџета Републике Србије.

Влада не може без сагласности председника Народне скупштине обуставити, одложити или ограничити извршавање скупштинског буџета.

Генерални секретар је налогодавац за коришћење средстава скупштинског буџета.

Поступак за утврђивање скупштинског буџета уређује се овим законом и Пословником.

Члан 65.

Генерални секретар припрема предлог скупштинског буџета у складу са законом којим се уређује буџетски систем и Пословником и подноси га надлежном одбору Народне скупштине.

Надлежни одбор Народне скупштине утврђује предлог скупштинског буџета и доставља га министарству надлежном за финансије на мишљење.

О предлогу из става 2. овог члана министар надлежан за финансије доставља образложено мишљење надлежном одбору Народне скупштине и непосредно се изјашњава на седници надлежног одбора Народне скупштине, ради постизања сагласности.

У случају постизања сагласности из става 3. овог члана, надлежни одбор Народне скупштине утврђује скупштински буџет, који министарство надлежно за финансије без измена укључује у нацрт буџета Републике Србије, а Влада без измена у предлог закона о буџету Републике Србије.

Ако се не постигне сагласност између надлежног одбора Народне скупштине и министарства надлежног за финансије, министарство надлежно за финансије предлог скупштинског буџета из става 2. овог члана без измена укључује у нацрт буџета Републике Србије, а Влада без измена у предлог закона о буџету Републике Србије.

У случају из става 5. овог члана Влада у образложењу предлога закона наводи разлоге због којих министарство надлежно за финансије сматра да предлог скупштинског буџета није прихватљив.

Члан 66.

Контрола извршења скупштинског буџета спроводи се по прописима о буџетској инспекцији и државној ревизији.

Интерну контролу извршења скупштинског буџета спроводи интерни ревизор у Народној скупштини, у складу са планом вршења контроле.

За свој рад интерни ревизор одговоран је генералном секретару.

Интерни ревизор подноси извештај о раду надлежном одбору Народне скупштине и генералном секретару најмање једном годишње.

На друга питања од значаја за остваривање функције интерне ревизије примењују се прописи којима се уређују буџетски систем, рачуноводство и ревизија.

Члан 67.

Генерални секретар подноси надлежном одбору Народне скупштине тромесечне извештаје о коришћењу и располагању средствима за рад Народне скупштине.

Надлежни одбор подноси Народној скупштини годишњи извештај о коришћењу и располагању средствима за рад Народне скупштине.

XVI. СЛУЖБА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

Члан 68.

Стручне и друге послове за потребе Народне скупштине обавља Служба Народне скупштине (у даљем тексту: Служба).

Службом руководи генерални секретар.

У руковођењу радом Службе генерални секретар има положај функционера који руководи државним органом.

Организација и рад Службе Народне скупштине уређује се одлуком Народне скупштине, на предлог надлежног одбора Народне скупштине.

О унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Служби генерални секретар доноси правилник, уз сагласност надлежног одбора Народне скупштине.

Члан 69.

Генерални секретар доноси правилнике, одлуке, наредбе, упутства и решења.

Генерални секретар, поред аката из става 1. овог члана, доноси кадровски план Службе, годишњи план рада Службе и вишегодишњи план развоја Службе.

Члан 70.

На права и обавезе државних службеника и намештеника у Служби Народне скупштине примењују се закони и други прописи који се односе на државне службенике и намештенике у државним органима, општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе.

Члан 71.

Управа за заједничке послове републичких органа обавља за потребе Народне скупштине послове превоза, одржавања, сервисирања и гаражирања возила и послове угоститељских услуга.

Послове унутрашњег обезбеђивања и одржавања реда у згради и просторијама Народне скупштине обављају припадници службе обезбеђења Министарства унутрашњих послова, уз сагласност генералног секретара.

Члан 72.

Друга питања од значаја за организацију и начин рада Службе уређују се актом Народне скупштине, односно актом надлежног одбора Народне скупштине, у складу са законом и Пословником.

XVII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 73.

Народна скупштина ће одредбе Пословника Народне скупштине ускладити са одредбама овог закона, у року од 120 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 74.

Надлежни одбор Народне скупштине донеће акте којима се ближе уређују права и дужности народних посланика у складу са одредбама овог закона у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 75.

Акти којима се уређује организација и рад Службе Народне скупштине, унутрашња организација и систематизација радних места Службе Народне скупштине, донеће се у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 76.

Надлежни одбор Народне скупштине донеће акт о начину управљања имовином, као и о евидентирању имовине у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 77.

До доношења аката из чл. 73. до 76. овог закона примењују се важећи прописи из тих области.

Члан 78.

Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Извори

• „Службени гласник Републике Србије”, број 9/10