Закон о Војсци Србије/Део први

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
SR Serbia coa.png


ЗАКОН О ВОЈСЦИ СРБИЈЕ


ДЕО ПРВИ

Глава I
Основне одредбе
[уреди]

1. Садржина закона[уреди]

Члан 1.

Овим законом уређују се положај и надлежност Војске Србије, организација, састав и начела деловања Војске Србије, специфичности обављања војне службе, командовање и руковођење Војском Србије, чинови и звања у Војсци Србије, симболи и обележја Војске Србије, војни празници, верска служба, одговорност за штету коју причини Војска Србије, демократска и цивилна контрола, јавност рада, канцеларијско пословање у Војсци Србије, служба у Војсци Србије и друга питања од значаја за Војску Србије.

2. Положај и надлежност Војске Србије[уреди]

Члан 2.

Војска Србије је организована оружана снага која брани земљу од оружаног угрожавања споља и извршава друге мисије и задатке, у складу са Уставом, законом и принципима међународног права који регулишу употребу силе.

Председник Републике или министар одбране, по овлашћењу председника Републике може одлучити да Војска Србије надлежном државном органу, односно организацији, органу аутономних покрајина и органу јединица локалне самоуправе, на њихов захтев, пружи помоћ ради заштите живота и безбедности људи и имовине, заштите животне средине или из других разлога утврђених законом.

Употреба Војске Србије ван граница Републике Србије уређује се законом.

3. Организација Војске Србије[уреди]

Члан 3.

Функционалну организацију Војске Србије чине Генералштаб Војске Србије и мирнодопске и ратне команде, јединице и установе.

Генералштаб Војске Србије је највиши стручни и штабни организациони део за припрему и употребу Војске Србије у миру и рату.

Унутрашње уређење и систематизација формацијских места у Војсци Србије заснивају се на начелима која одређује Влада, на предлог министра одбране.

Унутрашње уређење и систематизација формацијских места у Војсци Србије уређују се мирнодопском и ратном формацијом Војске Србије.

Организацију и формацију Војске Србије доноси министар одбране, на предлог начелника Генералштаба Војске Србије (у даљем тексту: начелник Генералштаба), у складу са основама организације коју утврђује председник Републике Србије.

Поред формацијских места у Војсци Србије, у мирнодопској и ратној формацији Војске Србије се као формацијска места посебно приказују и радна места у Министарству одбране и другим државним органима и правним лицима на која се упућују на службу, односно на рад професионална војна лица.

Члан 4.

Војска Србије структурно се дели на родове и службе, родови и службе на врсте, а врсте на специјалности.

Поједини родови Војске Србије се групишу у видове.

Видови Војске Србије су:

1) Копнена војска и
2) Ваздухопловство и противваздухопловна одбрана.

Председник Републике одређује родове и службе, на предлог министра одбране.

Министар одбране одређује врсте и специјалности родова и служби, на предлог начелника Генералштаба Војске Србије.

Организацијско-мобилизацијске промене Војске Србије реализују се у складу са одредбама Дугорочног плана развоја система одбране Републике Србије и Стратегијског прегледа одбране.

4. Састав Војске Србије[уреди]

Члан 5.

Војска Србије се састоји од сталног и резервног састава.

Стални састав Војске Србије чине професионални припадници Војске Србије и војници на служењу војног рока.

Резервни састав Војске Србије чине резервни официри, резервни подофицири и војници у резерви.

Резервни састав Војске Србије дели се на активну резерву и на пасивну резерву.

У активну резерву могу на основу уговора који се закључује на одређено време ступити лица млађа од 60 година, оспособљена за обављање војних дужности.

Ступање у активну резерву, као и права и обавезе лица у активној резерви, уређује Влада.

Члан 6.

Припадници Војске Србије су војна лица и цивилна лица на служби у Војсци Србије.

Службом у Војсци Србије сматра се вршење војних и других дужности у сталном и резервном саставу Војске Србије.

Службом у Војсци Србије сматра се и вршење војних и других дужности на радним местима у Министарству одбране и другим државним органима и правним лицима на која се на неодређено или одређено време упућују на службу, односно на рад професионална војна лица (у даљем тексту: професионална војна лица распоређена ван Војске Србије).

Службом у Војсци Србије сматра се вршење дужности професионалних припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама и другим активностима у иностранству у складу са законом којим се уређује употреба Војске Србије ван граница Републике Србије.

Службу у Војсци Србије могу да врше само држављани Републике Србије, а изузетно, у рату, и лица која немају држављанство Републике Србије ако ступе у Војску Србије као добровољци.

Службом у Војсци Србије, у погледу права и обавеза уређених овим законом, сматра се и школовање држављана Републике Србије за војне дужности у војношколским установама и друго стручно оспособљавање за официре и подофицире.

Члан 7.

Војна лица су професионална војна лица, војници на служењу војног рока и лица у резервном саставу док се налазе на војној дужности у Војсци Србије.

Војним лицима, у погледу права и обавеза уређених овим законом, сматрају се и држављани Републике Србије – ученици и студенти војношколских установа који се школују за војне дужности и лица на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире.

Члан 8.

Професионални припадници Војске Србије су професионална војна лица и цивилна лица на служби у Војсци Србије.

Професионални припадник Војске Србије је у радном односу.

Послодавац професионалног припадника Војске Србије је Република Србија.

Права и дужности послодавца професионалног припадника Војске Србије постављеног, односно распоређеног у Војсци Србије и ван Војске Србије, у име Републике Србије врши министар одбране, уколико законом није друкчије одређено.

На права и дужности професионалних војних лица и војних службеника који нису уређени овим или посебним законом или другим прописом примењују се прописи о државним службеницима, општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе.

На права и дужности војних намештеника који нису уређени овим законом или посебним законом или другим прописом примењују се прописи о намештеницима, општи прописи о раду и посебан колективни уговор за државне органе.

Члан 9.

Професионална војна лица су:

1) официр;
2) подофицир;
3) професионални војник.

Официр је лице високог образовања, оспособљено за обављање војних дужности, које је у радном односу на неодређено време, односно на одређено време.

Подофицир је лице најмање средњег образовања, оспособљено за обављање војних дужности, које је у радном односу на неодређено време, односно на одређено време.

Професионални војник је лице које има најмање основно образовање, које је одслужило војни рок под оружјем или је на други начин војно обучено и које је у радном односу на одређено време ради обављања војних дужности.

Члан 10.

Цивилна лица на служби у Војсци Србије су војни службеници и војни намештеници.

Војни службеник је лице чије се радно место састоји од послова из надлежности Војске Србије или с њима повезаних општих правних, информатичких, материјално-финансијских, рачуноводствених и административних послова.

Војни намештеник је лице чије се радно место састоји од пратећих помоћно-техничких послова у Војсци Србије.

Члан 11.

Одредбе овог закона о саставу Војске Србије једнако се односе на жене и мушкарце.

5. Начела службе у Војсци Србије[уреди]

Члан 12.

Војска Србије врши надлежности на основу Устава, закона, других прописа и општих аката и међународних уговора и споразума које је закључила, односно којима је приступила Република Србија, у складу са Стратегијом одбране, Доктрином Војске Србије и принципима међународног права који регулишу употребу силе.

Војска Србије је идеолошки, интересно и страначки неутрална.

Унутрашњи односи у Војсци Србије се заснивају на начелима субординације и једностарешинства.

Члан 13.

Припадник Војске Србије је у вршењу службе дужан да:

1) поступа у складу са Уставом, законом и другим прописом, према правилима струке, непристрасно и страначки неутрално;
2) не истиче страначка или друга политичка обележја и не изражава своја политичка уверења;
3) изврши наређење, односно налог претпостављеног у вези са службом, као и наређење, односно налог који у одсуству претпостављеног изда старији кад је неопходно да се хитно предузму мере за извршавање неодложних и значајних службених задатака, изузев наређења чијим би се извршењем учинило кривично дело;
4) ако прими наређење чије извршење би представљало повреду закона, захтева од старешине који је издао такво наређење да га понови у писаном облику;
5) одбије извршење поновљеног наређења, односно налога претпостављеног или старијег чијим би се извршењем учинило кривично дело;
6) о издавању поновљеног противправног наређења, односно налога одмах обавести лице претпостављено лицу које је издало противправно наређење, односно друго надлежно лице;
7) поступа у складу са Правилом службе Војске Србије и Кодексом части припадника Војске Србије;
8) чува војну, службену и државну тајну, за време службе, као и по престанку службе у периоду одређеном законом којим се уређује заштита тајних података, осим ако на законом одређени начин није ослобођено обавезе чувања тајне, односно овлашћено да одређеном органу или лицу саопшти тајни податак;
9) непосредно претпостављеном старешини у писаном облику достави сазнања значајна за одбрану до којих је дошао обављањем војних дужности или на други начин.

Нико не сме вршити утицај на припадника Војске Србије да нешто чини или не чини супротно прописима.

Забрањено је повлашћивање или ускраћивање припадника Војске Србије у његовим правима или дужностима, посебно због расне, верске, полне или националне припадности, порекла или због неког другог личног својства.

Поред права и обавеза прописаних овим законом војници на служењу војног рока и лица у резервном саставу док се налазе на војној дужности у Војсци Србије имају права и обавеза у складу са прописима којима се уређује вршење војне обавезе и правилима којима се уређује служба у Војсци Србије.

Поред права и обавеза прописаних овим законом држављани Републике Србије – ученици и студенти војношколских установа који се школују за војне дужности и лица на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире имају права и обавеза у складу са прописима којима се уређује војно школство и правилима којима се уређује служба у Војсци Србије.

Члан 14.

Војном лицу је забрањено присуствовање скуповима политичких странака у униформи и свака политичка активност изузев коришћења активног бирачког права.

Професионално војно лице, ученик и студент војношколске установе и лице на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире не може бити члан политичке странке.

Професионални припадници Војске Србије имају право на синдикално организовање, у складу са прописима Владе.

Предмет синдикалног удруживања, организовања и синдикалних активности не могу да буду одредбе и примена закона и других прописа који се односе на: састав, организацију и формацију Војске Србије; оперативну и функционалну способност, употребу и попуну Војске Србије; приправност и мобилизацију; опремљеност наоружањем и војном опремом; командовање и руковођење у Војсци Србије и управљање системом одбране; учешће у мултинационалним операцијама, као ни унутрашњи односи у Војсци Србије који се заснивају на начелима субординације и једностарешинства.

Професионалним припадницима Војске Србије није допуштено право на штрајк.

Члан 15.

Приликом ступања на службу у Војсци Србије лице које ступа на служење војног рока под оружјем и лице које се прима у професионалну војну службу полажу заклетву, која гласи: „Ја ( име и презиме), заклињем се својом чашћу, да ћу чувати и бранити независност, сувереност и територијалну целовитост Републике Србије.“

6. Специфичности обављања војне службе[уреди]

Члан 16.

Под специфичношћу обављања војне службе (у даљем тексту: специфична војна служба) сматра се служба коју врше професионална војна лица у условима животне средине неприродне за рад човека и служба на нарочито тешким, опасним по живот и за здравље штетним радним местима, односно пословима на којима су професионална војна лица изложена посебним напорима и повећаним ризицима.

Прописе о пословима, радним местима и условима за остваривање посебних права по основу вршења послова из става 1. овог члана доноси министар одбране.

7. Командовање и руковођење Војском Србије[уреди]

Члан 17.

Председник Републике:

1) одлучује о употреби Војске Србије и командује Војском Србије у миру и рату;
2) утврђује основе развоја и опремања Војске Србије;
3) утврђује основе мирнодопске и ратне организације Војске Србије;
4) одређује родове и службе Војске Србије, на предлог министра одбране;
5) уређује систем командовања у Војсци Србије и прати спровођење система командовања;
6) усваја План употребе Војске Србије и наређује њену употребу;
7) доноси смернице за изградњу оперативне и функционалне способности Војске Србије, на предлог министра одбране;
8) поставља и разрешава начелника Генералштаба, уз мишљење министра одбране;
9) поставља, унапређује и разрешава официре на формацијска места за која је прописан чин генерала и одлучује о престанку њихове службе, на предлог министра одбране;
10) наређује спровођење мера приправности Војске Србије у случају ратног или ванредног стања;
11) наређује мобилизацију Војске Србије;
12) доноси основна правила и друга акта која се односе на употребу Војске Србије;
13) доноси Правило службе Војске Србије и друга правила којима се уређују унутрашњи ред и односи у вршењу војне службе;
14) обавља и друге послове командовања Војском Србије, у складу са законом.

Члан 18.

Министар одбране:

1) координира и спроводи утврђену одбрамбену политику и руководи Војском Србије;
2) доноси формације и систематизације команди, јединица и установа Војске Србије;
3) усваја план међународне војне сарадње;
4) даје мишљење председнику Републике за постављење и разрешење начелника Генералштаба;
5) предлаже председнику Републике постављење, унапређење и разрешење и престанак службе генерала и старешина на дужности за које је формацијом утврђен чин генерала , уз мишљење начелника Генералштаба;
6) поставља, унапређује и разрешава професионална војна лица Војске Србије на формацијска места ван Војске Србије и одлучује о престанку њихове службе, уз мишљење начелника Генералштаба;
7) поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије у Војсци Србије у чину мајора, потпуковника и пуковника и одлучује о престанку њихове службе, на предлог начелника Генералштаба;
8) усваја план развоја и опремања Војске Србије, на предлог начелника Генералштаба;
9) доноси план школовања и усавршавања професионалних припадника Војске Србије;
10) доноси прописе којима се уређују цивилно-војни односи;
11) одређује врсте и специјалности родова и служби Војске Србије, на предлог начелника Генералштаба;
12) обавља и друге послове утврђене законом.

Министар одбране може овластити начелника Генералштаба за обављање послова из става 1. тачка 7. овог члана, који се односе на постављање, унапређивање , разрешавање и одлучивање о престанку службе официра Војске Србије у Војсци Србије, у чину мајора и потпуковника .

Члан 19.

Начелник Генералштаба и старешине Војске Србије командују и руководе Војском Србије у складу са законом и актима командовања претпостављених.

Начелник Генералштаба:

1) предлаже план развоја и опремања Војске Србије;
2) поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије у Војсци Србије до чина капетана и одлучује о престанку њихове службе, на предлог непосредно потчињених команданата;
3) даје мишљење министру одбране на његов предлог за постављење, унапређење и разрешење и престанак службе генерала и старешина на дужности за које је формацијом утврђен чин генерала;
4) поставља, унапређује, и разрешава подофицире и професионалне војнике и распоређује цивилна лица на служби у Војсци Србије и одлучује о престанку њихове службе;
5) предлаже план попуне Војске Србије и бројни распоред регрута у Војсци Србије;
6) доноси правила о обуци Војске Србије;
7) доноси правила којима се уређује цивилно-војна сарадња;
8) утврђује планове обуке и усавршавања професионалних војних лица и лица у резервном саставу;
9) обавља и друге послове утврђене законом.

Начелник Генералштаба може овластити непосредно потчињене старешине у Војсци Србије за обављање послова из става 2. тачка 4. овог члана.

За извршавање аката које доноси председник Републике, односно министар одбране и послова командовања Војском Србије, као и других послова утврђених законом, начелник Генералштаба доноси правила, наредбе, упутства, директиве, одлуке и наређења.

Члан 20.

Према односима у служби припадници Војске Србије могу бити претпостављени и потчињени, а према чиновима и дужностима – старији и млађи.

Претпостављени је лице које на основу закона или другог прописа командује, односно руководи организационим делом.

Старији, у смислу овог закона, јесте лице које има виши чин, а ако су истог чина – лице на вишој дужности.

У Војсци Србије образује се подофицирски кор, кога представљају подофицири Војске Србије посебно организовани за подршку командовању и обуци , од нивоа чете до нивоа Генералштаба Војске Србије.

Подофицирски кор уређује министар одбране, на предлог начелника Генералштаба.

Члан 21.

Дужност старешине у Војсци Србије врши војно лице које има чин.

Изузетно од става 1. овог члана, дужност старешине може вршити и лице које нема чин, с тим да то лице има звање према дужности коју врши.

8. Чинови и звања у Војсци Србије[уреди]

Члан 22.

Чинови војних лица су:

1) за професионалног војникa – разводник, десетар и млађи водник;
2) за подофицирa – водник, старији водник, старији водник прве класе, заставник и заставник прве класе;
3) за официрa – у свим родовима и службама: потпоручник, поручник, капетан, мајор, потпуковник, пуковник, бригадни генерал, генерал-мајор, генерал-потпуковник и генерал.

Ученици и студенти војношколских установа, лица на другом стручном оспособљавању за официре и подофицире, војници на служењу војног рока и лица у резервном саставу могу имати чинове из става 1. овог члана.

9. Симболи и обележја Војске Србије[уреди]

Члан 23.

Војска Србије и њени организациони делови могу имати грб, заставу, ознаке и друге симболе и обележја.

Председник Републике правилом уређује постојање, изглед и коришћење симбола и обележја из става 1. овог члана, на предлог министра одбране.

Забрањено је истицање и ношење симбола и обележја Војске Србије на начин којим би се нарушио углед Војске Србије.

10. Војни празници[уреди]

Члан 24.

Дан Војске Србије, дане видова, родова и служби и друге војне празнике одређује посебним актом председник Републике, на предлог министра одбране.

11. Верска служба[уреди]

Члан 25.

Ради остваривања слободе вероисповести у Војсци Србије организује се верска служба.

Члан 26.

Влада уређује вршење верске службе у Војсци Србије.

Члан 27.

Међусобни односи Министарства одбране и цркава, односно верских заједница, у вези са вршењем верске службе у Војсци Србије, уређују се посебним споразумима.

12. Одговорност за штету[уреди]

Члан 28.

За штету коју својим незаконитим или неправилним радом Војска Србије проузрокује физичким и правним лицима одговара Република Србија.

13. Демократска и цивилна контрола[уреди]

Члан 29.

Војска Србије је под демократском и цивилном контролом.

Демократска и цивилна контрола Војске Србије нарочито обухвата контролу употребе и развоја Војске Србије, интерну и екстерну контролу трошкова за војне потребе, праћење стања и обавештавања јавности о стању припрема Војске Србије, обезбеђење слободног приступа информацијама од јавног значаја и утврђивање одговорности за вршење војних дужности у складу са законом.

Демократску и цивилну контролу Војске Србије врше Народна скупштина, Заштитник грађана и други државни органи у складу са својим надлежностима, грађани и јавност.

Прописи о заштитнику грађана који се односе на заштиту и остваривање права грађана, примењују се и на професионалне припаднике Војске Србије.

14. Јавност рада[уреди]

Члан 30.

Министар одбране уређује начин обавештавања јавности о активностима Војске Србије.

15. Канцеларијско пословање[уреди]

Члан 31.

Канцеларијско пословање у Војсци Србије обухвата пријем, евидентирање, чување, разврставање и архивирање материјала који прими Војска Србије или који настане у раду Војске Србије.

Влада уређује канцеларијско пословање у Војсци Србије, на предлог министра одбране.

Војска Србије има печате у складу са прописима којим се уређују печати државних органа.

Министар одбране одлучује о садржини, облику, величини и броју печата у Војсци Србије, о поверавању печата на чување и употребу, као и о изради нових и о уништењу старих.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Србије”, број 116/07