Закон о Високом савету судства
.png)
ЗАКОН О ВИСОКОМ САВЕТУ СУДСТВА
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Садржина закона
Члан 1.
Овим законом уређује се положај, надлежност, организација и начин рада Високог савета судства (у даљем тексту: Савет), услови и поступак за избор изборних чланова Савета, трајање мандата и престанак њихове функције и обезбеђење услова и средстава за рад Савета.
1. ПОЛОЖАЈ САВЕТА
[уреди]Независност и самосталност
Члан 2.
Савет је независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија.
У оквиру своје надлежности Савет остварује сарадњу са Државним већем тужилаца, државним и другим органима и организацијама, судским саветима других држава и међународним организацијама.
Средства за рад Савета
Члан 3.
Средства за рад Савета обезбеђују се у буџету Републике Србије, на предлог Савета.
Савет самостално располаже средствима из става 1. овог члана, у складу са законом.
Седиште и обележја Савета
Члан 4.
Седиште Савета је у Београду.
Савет има печат, који садржи назив и грб Републике Србије и назив и седиште органа, у складу са посебним законима.
Састав Савета
Члан 5.
Савет има 11 чланова.
Чланови Савета су председник Врховног касационог суда, министар надлежан за правосуђе и председник надлежног одбора Народне скупштине, као чланови по положају и осам изборних чланова које бира Народна скупштина, у складу са овим законом.
Изборне чланове чине шест судија са сталном судијском функцијом, од којих је најмање један са територије аутономних покрајина и два угледна и истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци, од којих је један адвокат, а други професор правног факултета.
Председник Савета
Члан 6.
Председник Врховног касационог суда је по положају председник Савета.
Председник Савета представља Савет, руководи његовим радом и врши друге послове у складу са законом.
Заменик председника
Члан 7.
Савет има заменика председника, кога из реда судија-изборних чланова Савета бира и разрешава Савет.
Заменик председника обавља послове председника у случају његовог одсуства или спречености.
Начин избора заменика председника Савета и трајање мандата уређује се Пословником о раду Високог савета судства (у даљем тексту: Пословник).
Однос са другим органима
Члан 8.
Судови и други државни органи, као и судије и председници судова, су дужни да поступају по захтевима Савета за достављање информација, докумената и другог материјала у вези са вршењем послова из надлежности Савета.
2. ПОЛОЖАЈ ЧЛАНОВА
[уреди]Имунитет
Члан 9.
Члан Савета ужива имунитет као судија.
Члан Савета не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења одлука Савета.
Члан Савета не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању функције члана Савета без одобрења Савета.
Плате и накнада за рад
Члан 10.
Изборни чланови Савета из реда судија за време обављања функције у Савету остварују права из радног односа у Савету.
Чланови Савета из става 1. овог члана имају право на плату у висини износа који се одређује множењем коефицијента 6,00 са основицом за обрачун и исплату, у складу са Законом о судијама.
Члановима Савета по положају и члановима Савета из реда адвоката и професора правног факултета припада посебна накнада за рад у Савету, коју одређује надлежни одбор Народне скупштина.
Неспојивост послова
Члан 11.
Изборни члан Савета из реда адвоката, односно професора правног факултета, након ступања на функцију не може бити на функцијама у органима који доносе прописе, органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе.
Изборни члан Савета и из реда судија ослобађа се вршења судијске функције за време обављања функције у Савету.
Мандат чланова
Члан 12.
Мандат чланова Савета траје пет година, осим за чланове по положају.
Изборни чланови Савета могу бити поново бирани, али не узастопно.
За време трајања мандата, судија који је члан Савета не може бити биран за судију другог суда.
II. НАДЛЕЖНОСТ И НАЧИН РАДА САВЕТА
[уреди]Надлежност
Члан 13.
Савет:
- бира судије за трајно обављање судијске функције;
- одлучује о престанку судијске функције;
- предлаже Народној скупштини кандидате за избор судија приликом првог избора на судијску функцију;
- предлаже Народној скупштини избор и разрешење председника Врховног касационог суда и председника суда;
- предлаже Врховном касационом суду кандидате за судије Уставног суда;
- именује судије поротнике;
- одлучује о премештају, упућивању и приговору о удаљењу судија;
- одлучује о неспојивости вршења других служби и послова са судијском функцијом;
- одлучује у поступку вредновања рада судија и председника суда;
- одређује састав, трајање и престанак мандата чланова дисциплинских органа, именује чланове дисциплинских органа и уређује начин рада и одлучивања у дисциплинским органима;
- одлучује о правним лековима у дисциплинском поступку;
- даје сагласност на програм сталне обуке за судије и запослене у судовима и врши надзор над његовим спровођењем;
- утврђује програм почетне обуке за судије;
- доноси Етички кодекс;
- одређује број судија и судија поротника за сваки суд;
- обавља послове правосудне управе из своје надлежности;
- одлучује о питањима имунитета судија и чланова Савета;
- предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за рад судова за текуће расходе и врши надзор над њиховим трошењем, у складу са законом;
- одлучује о приговорима у поступку избора за чланове Савета из реда судија;
- образује своја радна тела и сталне и повремене комисије и врши избор њихових чланова;
- даје мишљење о изменама постојећих или доношењу нових закона који уређују положај судија, организацију и поступање судова, као и других системских закона које судови примењују или су од значаја за обављање судијске функције;
- одлучује о постојању услова за накнаду штете због незаконитог и неправилног рада судије;
- подноси годишњи извештај о свом раду Народној скупштини;
- обавља послова у вези са спровођењем Националне стратегије реформе правосуђа из своје надлежности;
- обавештава јавност о свом раду;
- сарађује са судским саветима других држава и међународним организацијама;
- доноси акте предвиђене законом;
- обавља и друге послове одређене законом.
Начин рада
Члан 14.
Савет може да одлучи да ради у јавној седници, у складу са Пословником.
Седнице Савета сазива председник по сопственој иницијативи или на предлог најмање три члана Савета.
Савет може да одржи седницу уколико је присутно најмање шест чланова Савета.
Стална радна тела
Члан 15.
Стална радна тела Савета су: Комисија за вредновање рада судија и председника судова, Изборна комисија и дисциплински органи.
Састав и начин рада тела из става 1. овог члана уређује се актом Савета, у складу са законом.
Повремена радна тела
Члан 16.
Ради разматрања појединих питања из своје надлежности Савет може да образује повремена радна тела.
Образовање, састав и начин рада повремених радних тела ближе се уређује Пословником.
Одлучивање
Члан 17.
Одлуке Савета доносе се већином гласова свих чланова.
Одлуке Савета морају увек бити образложене, када је против њих дозвољен правни лек и када је то законом и Пословником прописано.
Пословник
Члан 18.
Савет доноси Пословник којим се ближе уређује начин рада и одлучивање Савета.
Пословник и друга општа акта Савета објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Јавност рада
Члан 19.
Савет подноси годишњи извештај о свом раду Народној скупштини.
Савет редовно обавештава јавност о свом раду на начин уређен Пословником.
III. ПОСТУПАК ЗА ИЗБОР ЧЛАНОВА САВЕТА
[уреди]1. Општи услови
[уреди]Овлашћени предлагачи
Члан 20.
Изборне чланове Савета бира Народна скупштина на предлог овлашћених предлагача.
Овлашћени предлагач за изборне чланове Савета из реда судија је Савет.
Савет је обавезан да предложи Народној скупштини кандидате који су непосредно изабрани од стране судија на начин и у поступку предвиђеним овим законом.
Овлашћени предлагач за изборног члана Савета из реда адвоката је Адвокатска комора Србије.
Кандидате за изборног члана Савета из реда професора правног факултета предлаже заједничка седница декана правних факултета у Републици Србији.
Кандидовање и предлагање
Члан 21.
Одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Савета доноси председник Савета најмање шест месеци пре истека мандата изборних чланова Савета.
Одлука из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Савета председник Савета доставља председнику Изборне комисије Савета, председнику Адвокатске коморе Србије и декану најстаријег правног факултета у Републици Србији.
Овлашћени предлагачи морају доставити имена кандидата за изборне чланове Савета Народној скупштини Републике Србије најкасније 90 дана пре дана истека мандата изборних чланова Савета.
2. Избор кандидата за чланове Савета из реда судија
[уреди]а) Опште одредбе
[уреди]Заступљеност судова
Члан 22.
Изборни чланови Савета из реда судија бирају се из следећих судова:
- један из Врховног касационог суда, Привредног апелационог суда и Управног суда;
- један из апелационих судова;
- један из виших и привредних судова;
- један из основних судова;
- један из прекршајних судова и Вишег прекршајног суда;
- један из судова са територије аутономних покрајина.
Услови за кандидовање
Члан 23.
Кандидат за изборног члана Савета из реда судија може бити сваки судија у Републици Србији, који обавља судијску функцију најмање седам година.
Изузетно од става 1. овог члана кандидат за изборног члана Савета из реда прекршајних судова и Вишег прекршајног суда може бити сваки судија ових судова који после положеног правосудног испита има најмање седам година радног искуства у правној струци.
Статус кандидата стиче судија кога предложи седница свих судија једног или више судова према врсти и степену суда, односно суда са територије аутономних покрајина у којима кандидат врши судијску функцију.
Седница свих судија једног суда може да предложи само једног кандидата.
Изузетно од става 3. овог члана, за стицање статуса кандидата за изборног члана Савета из реда судија Врховног касационог суда, Вишег прекршајног суда, Привредног апелационог суда и Управног суда није потребан предлог Опште седнице, односно седнице свих судија, већ се статус кандидата стиче пријавом.
Председник суда не може бити кандидат за избор у Савет.
Бирачко право
Члан 24.
Судије бирају кандидате за Савет на основу слободног, општег, једнаког и непосредног изборног права, тајним гласањем.
Нико нема право да, по било ком основу, спречава или приморава судију да гласа или да га позива на одговорност због гласања.
Право да бирају кандидате за Савет имају све судије.
Судија гласа само за кандидата са листе кандидата врсте, односно степена суда у којем врши судијску функцију.
Судија са територије аутономних покрајина, поред листе кандидата из става 4. овог члана, гласа и за листу кандидата за судове са територије аутономних покрајина.
Изборна комисија
Члан 25.
Поступак предлагања кандидата за изборне чланове Савета из реда судија организује и спроводи Изборна комисија Високог савета судства (у даљем тексу: Изборна комисија).
Изборна комисија се састоји од председника и четири члана и њихових заменика, које бира Савет из реда судија на сталној судијској функцији, уз њихову сагласност.
Заменици чланова Изборне комисије имају иста права и одговорности као и чланови које замењују.
Чланови Савета не могу истовремено бити чланови и заменици чланова Изборне комисије.
Мандат члановима Изборне комисије траје пет година, уз могућност поновног избора.
Чланови Изборне комисије не могу се кандидовати за изборне чланове Савета.
Положај Изборне комисије
Члан 26.
Изборна комисија је самостална и независна у раду и ради на основу закона и прописа донетих на основу закона.
Изборна комисија доноси одлуке већином гласова свих чланова.
За свој рад Изборна комисија одговара Савету који обезбеђује услове за њен рад.
Сви судови су дужни да пружају помоћ Изборној комисији и да им достављају податке потребне за рад.
Изборне радње
Члан 27.
Изборна комисија, по пријему одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата, доноси одлуку о изборним радњама и роковима.
Председник Изборне комисије доставља председницима судова одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата и одлуку о изборним радњама и роковима.
Председници судова су обавезни да одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата и одлуку о изборним радњама и роковима, учине доступним свим судијама у свом суду, на одговарајући начин.
б) Поступак
[уреди]Кандидациона пријава
Члан 28.
Кандидациона пријава се доставља Изборној комисији у року од 30 дана од дана објављивања одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Савета у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Уз кандидациону пријаву доставља се потписана изјава кандидата о прихватању кандидатуре, одлука седнице свих судија суда или судова којом се предлаже кандидат, као и лични и професионални подаци о кандидату.
Поступак по пријави
Члан 29.
Изборна комисија испитује благовременост и потпуност пријаве.
Неблаговремену пријаву Изборна комисија одбацује решењем.
Изборна комисија ће, у року од 24 часа од пријема непотпуне пријаве, закључком позвати кандидата да поднету пријаву допуни у року од 48 сати од часа пријема, уз упозорење да ће у супротном бити одбачена.
Коначна листа кандидата
Члан 30.
Изборна комисија утврђује коначну листу кандидата у року од 15 дана од истека рока из члана 28. став 1. овог закона.
Изборна комисија утврђује по једну коначну листу кандидата за сваки степен и врсту судова, односно из судова са територије аутономних покрајина, из којих се предлажу изборни чланови Савета из реда судија, у складу са одредбом члана 22. овог закона.
Редослед кандидата на листама утврђује се према редоследу предаје кандидационих пријава Изборној комисији.
Време избора и бирачка места
Члан 31.
Датум и време спровођења избора одређује Изборна комисија и о томе обавештава све председнике судова десет дана пре избора.
Председници судова ће седам дана пре дана одржавања избора обавестити јавним обавештењем све судије о дану и времену одржавања избора.
Гласање за кандидате за изборне чланове из реда судија се обавља на бирачким местима у судовима одређеним од стране Изборне комисије.
Бирачки одбори и гласачки материјал
Члан 32.
Изборна комисија је дужна да припреми благовремено материјал за гласање за свако бирачко место и то: потребан број гласачких листића и утврђену листу кандидата.
За свако бирачко место Изборна комисија именује бирачки одбор.
Бирачки одбор чине троје судија који нису кандидати за избор.
Начин гласања
Члан 33.
Утврђена листа кандидата на дан гласања мора бити видно истакнута на свим бирачким местима и у свим судовима према степену и врсти суда, односно суда са територије аутономних покрајина који бирају кандидата на тој листи кандидата.
Сваки судија гласа лично.
Гласање је тајно.
Гласа се на овереним гласачким листићима.
Бирачки одбор спроводи гласање у просторији суда коју благовремено одреди председник суда.
Утврђивање резултата
Члан 34.
Изборна комисија утврђује укупан број судија и број судија који су гласали по бирачким местима, број неупотребљених, неважећих и важећих гласачких листића, број гласова који су кандидати добили на појединим бирачким местима, као и број укупно добијених гласова по кандидатима за сваку листу кандидата.
3. Одлука о предлогу кандидата за изборне чланове Савета
[уреди]а) Предлог кандидата из реда судија
[уреди]Члан 35.
Савет доноси одлуку о предлогу једног кандидата са највећим бројем гласова или више кандидата, са сваке листе, на основу записника о утврђивању резултата избора, коју им доставља Изборна комисија.
Савет предлаже више кандидата у случају када више судија на једној изборној листи добије приближно једнак највећи број гласова.
Коначну одлуку о предлогу кандидата из реда судија са сваке листе кандидата Савет доставља Народној скупштини.
б) Предлог кандидата из реда адвоката
[уреди]Члан 36.
Поступак предлагања кандидата за изборног члана Савета из реда адвоката организује и спроводи Адвокатска комора Србије на начин на који се обезбеђује најшира представљеност њених чланова.
Поступак кандидовања, избора и предлагања се спроводи на начин и у роковима које својим актом одреди Адвокатска комора Србије.
Адвокатска комора Србије доставља предлог кандидата Народној скупштини.
в) Предлог кандидата из реда професора
[уреди]Члан 37.
Предлагање кандидата за изборне чланове Савета из реда професора правног факултета спроводи се на начин и по поступку који утврди својим актом заједничка седница декана правних факултета у Републици Србији.
Декан најстаријег правног факултета у Републици Србији доставља предлог кандидата за члана Савета из реда професора правног факултета Народној скупштини, у складу са одлуком заједничке седнице свих декана правних факултета у Републици Србији.
Заједничку седницу декана правних факултета у Републици Србији сазива и њоме руководи декан најстаријег правног факултета у Републици Србији.
4. Избор и ступање на функцију
[уреди]Избор чланова
Члан 38.
Чланове Савета бира Народна скупштина на предлог овлашћених предлагача.
Народна скупштина бира, за члана Савета из реда судија, по једног кандидата са сваке листе кандидата.
Ако изборни члан Савета без оправданог разлога не ступи на функцију у року од 30 дана од дана избора у Народној скупштини, сматраће се да није ни изабран.
Разлог за неступање на функцију из става 3. овог члана, утврђује се одлуком Савета који о томе обавештава Народну скупштину.
Високи савет судства организује поновљене изборе за овог члана у року од 60 дана.
IV. ПРЕСТАНАК ФУНКЦИЈЕ ЧЛАНОВА САВЕТА
[уреди]Разлози престанка
Члан 39.
Члановима по положају престаје функција у Савету када им престане функција по основу које су постали чланови Савета.
Изборним члановима престаје функција у Савету трајним губитком радне способности за обављање функције члана Савета, оставком на чланство у Савету, истеком мандата и разрешењем.
Изборним члановима Савета из реда судија престаје функција у Савету и престанком судијске функције.
Изборном члану Савета из реда адвоката престаје функција у Савету и брисањем из именика адвоката.
Изборном члану Савета из реда професора престаје функција у Савету и престанком звања професора правног факултета.
Превремени престанак мандата
Члан 40.
Ако изборном члану Савета престане мандат пре истека времена на који је изабран, Савет ће у року од 15 дана донети одлуку из члана 21. став 1. овог закона.
Поступак предлагања и избора за новог члана спровешће се у складу са одредбама овог закона.
Новоизабраном члану мандат траје пет година.
V. ПОСТУПАК ЗА РАЗРЕШЕЊЕ
[уреди]Разлози
Члан 41.
Изборни члан Савета се разрешава функције пре истека времена на које је изабран ако функцију члана Савета не врши у складу са Уставом и законом и ако буде осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора, односно за кривично дело које га чини недостојним за вршење функције члана Савета.
Иницијатива
Члан 42.
Иницијативу за разрешење изборног члана Савета може поднети сваки члан Савета.
Иницијативу за разрешење изборног члана Савета из реда судија може поднети и председник било ког суда, на основу одлуке седнице свих судија.
Иницијативу за разрешење изборног члана Савета из реда адвоката, односно професора правног факултета могу поднети њихови овлашћени предлагачи.
Оцена прихватљивости иницијативе
Члан 43.
Савет ће у року од седам дана по пријему иницијативе оценити вероватност разлога због којег се разрешење тражи.
Ако оцени да разлози за разрешење нису учињени вероватним, Савет ће писмено обавестити подносиоца да иницијатива није прихваћена.
Изјашњење
Члан 44.
Када прихвати иницијативу Савет ће, пре доношења одлуке о покретању поступка, омогућити члану Савета чије се разрешење иницира, да се о наводима иницијативе изјасни.
Покретање поступка
Члан 45.
Одлуку о покретању поступка разрешења доноси Савет у року од 15 дана од пријема иницијативе.
Одлуком о покретању поступка може се изрећи и мера удаљења до окончања поступка за разрешење.
Изборном члану ће се омогућити да се изјасни о свим наводима од значаја за доношење одлуке о разрешењу.
Разрешење
Члан 46.
Предлог за разрешење Савет доноси у року од 30 дана од дана покретања поступка.
У доношењу предлога из става 1. овог члана не учествује члан Савета о чијем се разрешењу одлучује.
Одлуку о разрешењу, на основу предлога из става 1. овог члана, доноси Народна скупштина.
Након подношења предлога из става 1. овог члана, члан Савета се обавезно удаљује до доношења одлуке Народне скупштине.
VI. АДМИНИСТРАТИВНА КАНЦЕЛАРИЈА
[уреди]Послови и организација рада
Члан 47.
За обављање стручних, административних и других послова у оквиру Савета образује се Административна канцеларија.
Организација, послови и начин рада Административне канцеларије ближе се уређује актом Савета.
На права и обавезе запослених у Административној канцеларији примењују се прописи који уређују положај државних службеника и намештеника.
Секретар Савета
Члан 48.
Савет има секретара који се поставља на период од пет година и може бити поново постављен.
Секретара поставља Савет.
Секретар руководи Административном канцеларијом и за свој рад одговоран је Савету.
Секретар има статус државног службеника на положају.
Услови за постављење секретара одређују се актом Савета.
Упућивање судије
Члан 49.
Судија може бити упућен, ради обављања стручних послова, у радна тела Савета.
Решење о упућивању доноси Савет, по прибављеном мишљењу председника суда у коме судија врши своју функцију, уз писмену сагласност судије.
Упућивање може трајати најдуже три године.
VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
[уреди]Први избор чланова Савета
Члан 50.
Народна скупштина ће најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона изабрати изборне чланове првог састава Савета.
Приликом избора, Народна скупштина обавезна је да изабере најмање једног члана Савета из реда који обавља судијску функцију у суду са територије аутономних покрајина.
До избора првог састава Савета, послове из надлежности Савета у вези са избором изборних чланова Савета из реда судија обавља Високи савет правосуђа.
Обављање функције члана Савета од стране председника Врховног суда Србије
Члан 51.
До избора председника Врховног касационог суда, члан Савета по положају је председник Врховног суда Србије.
Изборни чланови првог састава Савета из реда судија
Члан 52.
Изборне чланове првог састава Савета из реда судија, чине један судија из Врховног суда Србије, један судија из Вишег трговинског суда и трговинских судова, односно по двојица судија из окружних и општинских судова, с тим што најмање један члан мора бити из судова са територије аутономних покрајина.
Кандидате за изборне чланове првог састава Савета, Високом савету правосуђа, предлажу седнице свих судија судова према врсти и степену суда у коме кандидат врши судијску функцију. Седница свих судија једног суда може да предложи само једног кандидата.
Изузетно од става 2. овог члана Општа седница Врховног суда Србије, односно седница свих судија Вишег трговинског суда може предложити више од једног кандидата.
Кандидати из ст. 2. и 3. овог члана предлажу се Високом савету правосуђа у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Високи савет правосуђа у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона предлаже Народној скупштини по једног или више кандидата за сваког изборног члана Савета из реда судија, у складу са бројем судија према врсти и степену суда прописаним у ставу 1. овог члана. При предлагању кандидата Високи савет правосуђа узима у обзир предлоге из ст. 2. и 3. овог члана.
Високи савет правосуђа утврђује предлог из става 5. овог члана већином гласова ужег састава, који чине стални чланови и позивни чланови-судије.
До 1. јануара 2010. године, изборни чланови првог састава Савета из реда судија, имају право на основну плату једнаку основној плати председника Врховног суда Србије.
Изборни чланови првог састава Савета из реда адвоката и професора правног факултета
Члан 53.
Адвокатска комора Србије и заједничка седница свих декана правних факултета у Републици Србији дужни су да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона предложе Народној скупштини једног или више кандидата за избор изборних чланова првог састава Савета из реда адвоката, односно професора правног факултета.
Предлагање кандидата из става 1. овог члана спровешће се сходном применом овог закона.
Конститутивна седница Савета
Члан 54.
Конститутивна седница Савета одржаће се у року од седам дана од дана избора изборних чланова.
Конститутивну седницу сазива и њоме председава председник Врховног суда Србије.
Престанак мандата изборним члановима првог састава Савета
Члан 55.
Изборним члановима првог састава Савета из реда судија престаје мандат даном ступања на функцију изборних чланова сталног састава, а најкасније истеком мандата од пет година.
Изборним члановима првог састава Савета из реда адвоката и професора правног факултета функција престаје истеком мандата прописаног овим законом.
Изборним члановима првог састава Савета функција престаје и у свим осталим случајевима прописаним одредбама овог закона.
Настављање судијске функције изборних чланова првог састава Савета
Члан 56.
Изборни члан из реда судија, престанком мандата у првом саставу Савета, наставља да обавља судијску функцију у непосредно вишем суду у односу на суд у којем је обављао судијску функцију, под условом да испуњава услове за избор судије у том суду.
Судија наставља да обавља судијску функцију у суду који је преузео надлажност суда у којем је обављао судијску функцију, уколико не испуњава услове за избор судије у непосредно вишем суду.
Одлуке из ст. 1. и 2. овог члана доноси Савет у сталном саставу.
Рок за спровођење изборног поступка за стални састав Савета
Члан 57.
Изборни поступак чланова сталног састава Савета из реда судија, спровешће се у року од шест месеци од дана почетка рада судова одређених Законом о уређењу судова.
Обављање послова Административне канцеларије и преузимање запослених
Члан 58.
Савет у року од 90 дана од дана конституисања преузима од министарства надлежног за правосуђе права, обавезе, предмете и архиву који су потребни за вршење преузетих послова, у складу са надлежношћу одређеном овим законом.
Савет преузима и државне службенике и намештенике који раде у преузетом делокругу.
Начин преузимања предмета и државних службеника и намештеника уређује својим актом министар надлежан за правосуђе.
Док се не попуне радна места предвиђена актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у административној канцеларији, одређене стручне и административне послове за потребе Савета може обављати министарство надлежно за правосуђе, у складу са актом Савета.
Подзаконски акти
Члан 59.
Подзаконски акти предвиђени овим законом биће донети у року од 90 дана од дана конституисања Савета.
До доношења аката из става 1. овог члана примењиваће се општи акти Високог савета правосуђа, уколико нису у супротности са овим законом.
Преузимање надлежности Високог савета правосуђа
Члан 60.
Даном конституисања, Савет преузима надлежности Високог савета правосуђа прописане Законом о судијама („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 17/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05, 101/05 и 46/06).
Престанак важења Закона о Високом савету правосуђа
Члан 61.
Даном конституисања Савета престаје да важи Закон о Високом савету правосуђа („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 41/03 - исправка, 44/04 и 61/05), у делу који се односи на судије.
Ступање закона на снагу
Члан 62.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.
Извори
[уреди]- „Службени гласник Републике Србије”, број 116/08