Заклетва (Јелена)

Заклетва  (1894)  Писац: Јелена Ј. Димитријевић

Не гледај ме тако, ако знадеш Бога!
Не гледај ме тако, имена ти твога!...
Ил’ ме гледај друкче, ил’ очи обори;
Ох, што не знам, Боже, шта ми душу мори!
Страх је ово... није, од страха се бледи;
Од страха се срце у грудима леди;
Моје срце годи, а лице румени...
Не гледај ме тако... о шта ли је мени?!
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
То је љубав... ћути! ...
ах једнога данка —
Пољубих је... Боже, о да лепа санка!
Јурнуше ми сузе, ја пред драгу падох!
Да не љубим друге — заклетву јој дадох...
Ако Бога знадеш, не гледај ме тако;
Заклетву ко гази, не буде му лако;
Не гледај ме тако, памет ћу изгубит’,
Огрешићу душу — тебе ћу пољубит’!...
Зар да љубим?... јаој — бегаћу од тебе,
Од целога света, од самога себе!
Од пламене жеље сагорећу, мрећу —
Ал’ заклетве никад погазити нећу.

Ниш.

Извор

1894. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година девета, број 4, стр. 51.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јелена Ј. Димитријевић, умро 1945, пре 79 година.