Заклела се Мостарка дјевојка
да изићи из Мостара неће
без два коња и тектер Муслије,
без драгога, јединог у мајке,
без дјевера, сина господскога, 5
без прстена од драгог камена,
без дувака бисером кићена.
То је она у ријечи била,
у томе је забољела глава,
па умрла, жалосна јој мајка! 10
Тад изишла из Мостара млада
без два коња и тектер Муслије,
без драгога, јединог у мајке,
без дјевера, сина господскога,
без прстена од драгог камена, 15
без дувака бисером кићена,
са четири господска дјевера!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 499.
