Заиново злато

Извор: Викизворник


Заиново злато

Шедбу шета Заиново злато
Проз Мекиште, између дућана,
Ђе проходу Турци са св'јех страна.
Ту прођоше три Шуманагића;
Два су јој се уклонули с пуга, 5
Трећи јој се уклонути не шће,
Него јој је јунак говорио:
„Љуби мене, Заиново злато!”
А она му млада одговара:
„Не могу те овди љубит' млада, 10
Јер проходу Турци са свих страна,
Него дођи к вечер' довечера,
И ти дођи у башчи зеленој,
Онди ћемо љубити се млади!”
Кад то зачу млад Шуманагићу, 15
Једва чека да му нојца доће.
Нојца доће, био данак проће,
Шуманагић у ђевојке пође
Код ње дома у башчи зеленој.
Кад ту иде Заиново злато — 20
Сгоји бука од сангалја[1] гаћа,
Стоји шкрипа триста тетивика.
Млидијаше млад Шуманагићу
Да оно бјеху браћа ђевојчина,
Сгаде бјежат’ ииз бостањ зелени. 25
Кад га виђе лијепа ђевојка,
Маши му се са ноге пашмагом,
Не хотећ’ му тумбан занијела.
Опет се је јунак поврнуо
И тумбана свога прихватио, 30
Пак су легли на трави зеленој,
Љубили се с вечер’ до свијета.
А када је б'јела зора била,
Збогом пође млад Шуманагићу,
А она се зором устанула 35
И пошла је својој милој мајци.
И њој ми је говорнла мајка:
„Шћерце моја, дуго јадна била,
Штоно синоћ плота шкрипа сташе?"
А она ми мајци одговара: 40
„Оно вуче лисицу провуче!” —
„Шћерце моја, много јадна била,
Ниј' на вука зелена долама!”
А она ми мајки одговара:
„Често вуче длаку промјењује, 45
Пак се чини зелена долама.”
Опет јој је мајка говорила:
„Нема вуче црљене чакшире!”
А она ми мајци одговара:
„Мајко моја, мило добро моје, 50
Често вуче иде у ловишта
И он своје нокте окрвави,
Пак се чину црљене чакшире!”
Мајка ми њој опет говораше:
„Ниј’ на вука капа самурова!” 55
А она ми мајци одговара:
„Често вуче уши нарогуши
Колик' да је капа самурова!” —
„Добро, кћерце, говорп јој мајка,
„Добро, кћерце, ако тако буде, 60
А што ти је рана под гроце
И ђе су ти грине[2] од бисера?”
А она ми мајци одговара:
„Зашто сам се рано устанула,
Робињом сам душек паправљала, 65
Она ми је лучем свијетлила,
Не хотећ’ ме младу опржила,
Од бисера грине прекинула.” —
„Добро, кћерце, прилага јој мајка,
„Добро, моја, ако тако буде, 70
Ако, кћерце, инако не буде."
Мало ј' затим постајало вр'јеме,
Ђевојку је забољела глава
И мајци се својој пожалила:
„Мајко моја, мило добро моје, 75
Нешто ме је забољела глава,
Нег' ми зови бакорицу, мајко,
Да би мене младу бакорила!"
Њој је мајка бакорицу звала,
Која гледа лијепу ћевојку. 80
И рече јој бакорица стара:
„Ти си, млада, мутну воду пила,
Мутна ти је вода наудила!"
Затиме је постајало вр’јеме,
Опета је забољела глава 85
И она је мајци говорила:
„Јаох мени, моја мила мајко,
Грозно ме је забољела глава,
Нег’ ми зови другу бахорицу!”
И мајка је шћерцу послушала, 90
Дозвала је другу бахорицу,
Која куша лијепу ђевојку
И ње мајци смијехом говори:
„Ђевојка је мутну воду пила,
У воду је мушицу попила, 95
Мушица је младој наудила —
Оздравиће, неће млого проћи."
Није много постајало вр'јеме,
Трећи је пут забољела глава
И опет је мајци говорила: 100
„Мајко моја, млого јадна била,
Тешко ме је забољела глава,
Нешто ми се по трбуху ваља
Ка' и глава од јалова брава,
Нег' ми зови трећу бахорицу 105
Да би мене лијечила младу!”
И сада је мајка послушала,
Дозвала је трећу бахорицу,
Која гледа лијепу ђевојку,
Која гледа, која искушује, 110
Искушује, јошт и испитује,
Пак говори лијепој ћевојци:
„Ти си, млада, код јунака спала,
Мушка ти је наудила глава
И родићеш чедо, мушку главу!” 115
Кад то зачу ђевојкина мајка,
Срдито је кћери говорила:
„Кћери моја, млого јадна била,
Колико ти моје говорење
Да ти немаш збора јунацима!" 120
А она јој млада одговара:
„Како нећу, моја мила мајко,
Кад сам млада мила јунацима,
Ђе ме чују, ту ми поручују,
Ђе ме виду, ту ми намигују, 125
Ђе ме срету, ту ме притискују!
Ако су ме цјеловали, мајко,
Н’јесу уста при устим' остала;
Ако су ми и хватали дојке,
Јабуке се хране за јунаке, 130
Ја ћу хранит' чедо које буде —
Бјеше ме ти јошт малахну чуват’
Прије нег’ сам јунаке познала!"

(АСАНУ, бр. 8552/257, XXV, 39, бр. 3).

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Варијанте[уреди]

Вар.: III, 19; 1р, 267, 268, 404, 406.

Референце[уреди]

  1. сандаља (сандал - полу свилена тканина)
  2. грина (гриња) - ниска

Извор[уреди]

Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 250-253.