Заиграше врањи коњи
Радојице и Стојице,
Радојичин коњ прескочи
У девојкин бел босиљак.
Девојка га љуто куне: 5
„Стрелица те устрелила,
Кроз седленце у ребренце,
Кроз уздицу у вилицу!“
— Куни, куни, мала момо,
И ми знамо да кунемо: 10
Девет града да промеииш,
Како мене да не нађеш,
А ако га па и нађеш,
Мушко чедо да не имаш,
Ако би га па имала, 15
У војску га испратила,
Пусти гласи не добила!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 244.
