[Зажени се Петар прекоморац]
Зажени се Петар прекоморац,
За запроси туја лепу Милку.
Он је проси, они му је дају.
Баба зету од милос му дава,
Зету дава дуњу трогодишњу, 5
Шура зету од милос му дава,
Зету дава тија чив пиштољи.
Па пођоше кићени сватови,
Па дођоше у пребелу цркву.
Ал’ говори таја лепа Милка: 10
Што је теби Петре прекоморче,
Та се море на мен’ наслоњујеш?
Да ли сам ти много омилела,
’Е ли су ти болке одолеле?
Да чујеш ли моја лепа Милке, 15
Ниси мени много омилела,
Но су мене болке одолеле.
Тад говори таја лепа Милка:
Венчај попе, какво је нека је,
Само попе поскоро нека је, 20
Нешто ми се време натрутило,
Оће киша од небо да падне,
Па ће вода море да дотече,
Па не могу сватови да прођу.
Венча попе како је нека је, 25
Па кренуше кићени сватови,
Ал’ говори Петар прекоморац:
Чујеш ли ме таја лепа Милке,
Ти остани мало са сватови,
Ја ћу идем мало унапредак, 30
Да си спремим столови у двори.
Далеко га мајка сагледала,
Па пред сина мајка ишетала:
Честито ти тоја јарко сунце.
Неје мени моја мила мајке, 35
Него томе кој ће с’ њу да буде.
Да чујеш ли моја мила мајке,
Намести ми те меке душеке,
Да се мало ја на њи наслоним,
Много су ми болке надолеле. 40
То изусти душицу испусти.
Отуд иду кићени сватови,
И пред њима таја лепа Милка:
Да чујеш ли мила свекрвице,
Овој ли су моји мили двори, 45
Мили двори Петра прекоморца?
Проговара мила свекрвица:
Јесте, јесте, моја мила снајо.
Пуни двори свати напунише,
Мртвог Петра свати опколише. 50
Проговара таја лепа Милка:
Простите ми куме и старејко,
Да ја ргам Петру у џепове,
Да ја видим тија оштри ножи,
Да си сечем ђердан испод грло. 55
Простише вој куме и старејко.
Она рга Петру у џепове,
Те си вади тија оштри ножи.
Не сече си ђердан испод грло,
Већ си боде у тој клето срце: 60
Легај Петре оба да легамо,
Обе мајке једнак да жалеју.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg