Задремала лијена девојка,
међу кума и међу девера,
нико не гу од сватова виде,
сал гу виде млади младожења:
„Не плач’, не жал', лијепа девојко! 5
пеје моја мајка као твоја,
моја мајка у вечер се кара,
а ујутру ни абера нема”.
Проговара лијепа девојка:
„Младожењо, грано босиљкова, 10
што излазиш сетан невесео?
да ли ти је ђога постанаја?
да ли ти је благо пестанало?
да ли ти је девојка куђена?”
Одговара млади младожења: 15
„Чујеш ли ме лијепа девојко!
нити ми је ђога постанаја,
нити ми је благо нестанало,
него ми је девојка куђена!”
Проговара лијепа девојка: 20
„Младожењо, грано босиљкова,
кој’ ти река: лењива, дремљива,
боловаја девет годин дана;
боловаја и санка немаја!
кој' ти река: рђавога рода, 25
не имао од срца порода!”
Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме I, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 129.
Обычаи и пѣсни турецкихЪ СербовЪ : (вЪ Призрѣнѣ, Ипекѣ, Моравѣ и Дибрѣ) : изЪ путевыхЪ записокЪ И. С. Ястребова. С. ПетербургЪ : Типографія В. С. Балашева, 1886, XXIV+626., стр. 352.
