Шетала се Задаркиња Јеле
Крајем мора око перивоја.
Лијепо се нарешила млада:
Сва у свили до црне земљицс
На врату јој два златна ђердана, 5
Од бисера од источних страна;
Један јој је окол била врата,
Други јој је окол сива паса;
За пасом јој кита суха злата,
А у руци кита веслијела, 10
Гране су му златом оплетене.
К љој долази Мато Задранине,
Добар јој је данак казивао:
„Дан ти добар Задаркиња Јеле,
„Јеси ли се уморила млада, 15
„Крајем мора шетајући сама?“
Она њему боље одвраћала:
„Добро доша’ Задранине Мате.
„Ја се нисам уморила млада,
„Крајем мора шетајући сама.“ 20
Говори јој Задранине Мате:
„Душо моја Задаркињо Јеле,
„Окле ти је кита суха злата?
„Је ли ти је мајка куповала,
„Ол’ су ти је у даре донили?“ 25
Она му је млада говорила:
„Вјеруј мени, Мате Задранине,
„Није ми је куповала мајка,
„Нег’ су ми је у даре донили:
„Донио је Јанковић Стојане. 30
„Лијеп јесте Јанковић Стојане,
„Л’јеп је Стојан и његови дари,
„Ал’ ме Стојан омитит’ не може,
„Ма ни Стојан ни његови дари.“
Говори јој Задранине Мате: 35
„Задаркињо липа моја Јеле,
„Кад те Стојан омитит’ не може,
„Врати даре Стојана младога,
„Узми моје, Задаркињо Јеле.“
Говорила њему л’јепа Јеле: 40
„Задранине, сунце моје Мате,
„Би ја, Мате, и воља је моја,
„Ал’ ми неда мила моја мајка,
„Јер ни уре, ни билога данка,
„Што не кара мене моја мајка, 45
„Рад’ Стојана, жалосна му мајка!“
Говори јој Задранине Мате:
„Задаркињо, л’јепа моја Јеле,
„Не хај ричи твоје миле мајке,
„Него врати Стојанове даре. 50
„Л’јепше злато на пола дерано
„Него сребро из нова ковано.“
Говори му Задаркиња Јеле:
„Ходи збогом Задранине Мате,
„Не би тога млада учинила 55
„Главе моје да не би носила!“
