Зададе се црни облак.
Тој не беше црни облак,
тој си беше силна војска,
силна војска триста душе.
Право тегли за Билачу, 5
за Билачу, у чаршију,
у чаршију пред џамију.
Проговара бела була:
„Диг’ се, диг’ се, дели-Агуш,
цело село сардисано, 10
твоја кућа опкољена,
твоја мајка расплакана,
твоја жена поругана,
твоја деца потикана.
Узни пушку карабинку, 15
ја ће пуним, а ти гађај,
жив у руке да не паднеш!“
Проговара дели-Агуш:
„Чуј овамо, бела було,
доста сам куће палија, 20
доста сам љубе љубија,
доста сам деца тикаја,
доста сам пушке фрљаја,
доста сам сабље пасаја!
Плаче Пчиња сиротиња! 25
Ће се давам и предавам!"
Агуш-ага је Турчин из Биљаче који се одметнуо од турске власти. Обешен је испред Хамама у Врању 1865. године, за време кратког задржавања у овом граду реформатора Мидхат-паше. Песма о Агушу је најоми-љенија народна песма у селима Прешевске Моравице.
