Завади се Нурбег и Алибег
ради једне лијепе дјевојке.
Нурбег вели: — Моја је ђјевојка!
А Алибег: — Није, већ је моја!
Поручује Нурбегова мајка: 5
— О бора ти, лијепа дјевојко!
Ил’ ти волиш гола Алибега,
ил' Нурбега свег у суху злату?
Алибега двори оборени,
а Нурбега скоро начињени, 10
Алилбега коњи нековани,
а Нурбега срмом потковани;
Алибега чоха подерана,
а Нурбега скоро порезана!
Поручује лијепа дјевојка: 15
— Волим млада голог Алибега,
нег’ Нурбега свег у суху злату.
Ако с’ у њег двори оборери,
ја ћу њему дворе начинити;
ако ј’ у њег чоха подерана, 20
куповаћу дибу и кадифу
па ћу бегу дворе застирати;
ако у њег’ боси коњи ходе,
ја ћу своје пафте расковати
па ћу њему коње потковати! 25
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 305.
