Заборављена вереница на самрти

Заборављена вереница на самрти Писац: Јован Грчић Миленко

Куцај, срце, дуго куцат’ нећеш!
Могла би ти избројит’ ударце,
И ма да се једвимице крећу:
К’о соколи крила саломљених,
Што узалуд жуде да полећу.

Куцај, срце, дуго куцат’ нећеш!
Сваки удар праћен је уздахом...
Не уздишем што живота жалим,
Већ уздахе драги што не чује,
Ил’ што чује, ал’ им не верује!

Куцај, срце, дуго куцат’ нећеш!
Само веру немој искуцати:
С вером хоћу живот да умукне;
А кад мртву целива ме мајка,
Доцкан ће ми драги да јаукне!...

У Бечу, 2 априла 1869.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 79

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 148 година.