Заблејала бела бецка
Усред овце у пландиште.
— Што ми блејиш, бела бецке?
.............................................
— Ни сам гладна, ни сам жедна, 5
Но си блејим за овчара.
Дор ми беше млад, нежењен,
Он ме тера по ридине,
Па ме поји на бел Дунав,
А с’г се је оженија, 10
Па ме тера преко реке,
Па ме поји на топила.
Народне песме из лесковачке области, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990., сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредио Момчило Златановић., стр. 41.
