Заблаја ми бела бецка,
„Што ми блајиш, бела бецке,
Да л’ си гладна, ел си жедна?“
— Нит сам гладна, нит сам жедна.
Но си блајем за овчара: 5
Докле беше стари овчар,
Он ме пасе по ливаде,
Он ме поји на кладенце,
С’г настаде млади овчар,
Па ме пасе низа село, 10
Па ме поји на вирине,
Пландује ме по плотине,“
Ој убаве, мале моме!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 49.
