ЗИМЊА ПЕСМА

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЗИМЊА ПЕСМА
Писац: Мита Поповић


MitaPopović.jpg




     ЗИМЊА ПЕСМА

Увенуше цветови
     И зелени гаји:
На земљи су широкој
     Свуда издисаји.

Једна ружа цвати тек —
     То је моја дика;
Једна тица пева тек
     Срце у меника.

Ал' седидер до мене,
     Лепо моје цвеће,
Да створимо себи сад
     Ново прамалеће.

Млада зора румена
     Биће твоја уста,
Мирисава дубрава
     Коса твоја густа.

Зрачно небо биће нам
     Ведре очи твоје,
Месечина мекана
     Бледо лице моје.

Звездице у очима
     Биће твоји сјаји,
А лаори тијани
     Лаки уздисаји.

Сузе моје биће нам
     Киша из облака,
А пољупци сићани
     Песма славујака.

Није л' лепо, реци ми,
     Нежно моје цвеће?
Цео живот биће нам
     Навек прамалеће!




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 131 година.