ЗАМАН!
Заман танко гудило
Узимам у руке,
Узалуд на меканих
Струна мамим звуке.
Душа, — путник у шуми
Косе ти залута,
А из шуме на поље
Никаквога пута.
Срце ми се у тиче
Претворило мало,
Па слађаном, веселом
Певању се дало.
Заман мамим тичицу
На груди, на гнездо:
Тица мене не чује
Трепталице звездо!
Од жеља ми потоњих
Посташе голуби,
А голубак сваки ти
Шећер-уста љуби.
Санови су прозрачан
Дувак ти откали,
А молитве на њега
Ка бисерје пали.
Па узалуд узимам
Гудило у руке,
Узалуд из меканих
Струна мамим звуке.
Па прости ми, данче мој,
С кивна покушаја:
Тумач бити не могу
Слатких осећаја!
