Жута гора, море, жуто цвеће цавти,
преко горе, море, китене сватове,
они водев, море, Даницу девојку.
И сас њома, море, тројица девера;
сви тројица, море, с њума разговарав: 5
„Ој Данице мори, Данице невесто,
што си тол’ко, тол’ко, море, уилнена?
Да ли немаш, мори, даре да дарујеш?"
Проговара, море, Даница невеста:
„Ја си имам, море, даре да дарујем, 10
и на свекра, море, тој бела кошуља,
на свекрва, море, тој алена фута;
но сам уилнена, море, туђо село идем,
уилнена, море, туђо село идем.
Туђи татко, море, туга је голема, 15
туђа мајка, море, туга је голема!"
