Жута гора, море, жуто цвеће цавти,
преко горе, море, китене сватове,
они водев, море, Даницу девојку.
И сас њома, море, тројица девера;
сви тројица, море, с њума разговарав: 5
„Ој Данице мори, Данице невесто,
што си тол’ко, тол’ко, море, уилнена?
Да ли немаш, мори, даре да дарујеш?"
Проговара, море, Даница невеста:
„Ја си имам, море, даре да дарујем, 10
и на свекра, море, тој бела кошуља,
на свекрва, море, тој алена фута;
но сам уилнена, море, туђо село идем,
уилнена, море, туђо село идем.
Туђи татко, море, туга је голема, 15
туђа мајка, море, туга је голема!"
Напомене
Песма је певана кад девојка полази из родитељске куће, или на путу за нови дом.
Певачи и казивачи
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 90-91.
