Жеље миле, пустих дана...

Жеље миле, пустих дана... Писац: Христина Ристић

Бол ме неки чудни свлада,
У души ми тешка сета,
— Живот хучи, иде, бежи,
Мимо мене, самца клета.
Ја се не дам! — Ето борбе!
Све у мени спремно стоји:
Жеље миле, пустих дана,
Срца меког, снови моји!
Па се борим, — не знам с киме —
Да задржим ток живота,
Нека стоји, нек не мине,
Док ми тајну не одмота!
Нек ми пусти жедно срце
Да причестим слатким грехом...
... Па кад згори зубља чежње,
Умираћу са осмехом!

Београд

Јунија

Извор

1896. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година 11, број 1, стр. 6.