Жеђи
| Жеђи Писац: Мирко Королија |
Будих се жудан на трави, у тамном
џбуњу, у кршу, врх висова смјелих,
дочеках љупку зору усред зрелих
њива, на п’јеску и на мору мамном.
На свако јутро у буђењу пламном,
ко̂ јато вала пожудних и врелих,
ко̂ бокор ружа страсних, неувелих,
моје се красне жеђи буде са мном.
Ах, и кад мемла осредњег живота
младачко срце преплави и стисне
и тама падне врх сваког врхунца,
у мени нешто неизмјерно блисне,
осјећам како ко̂ безбројна сунца
те жеђи сјају у мени с висота.
Извор[уреди]
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 237.
|