Жетву жела лепота девојка

Жетву жела лепота девојка
Златном руком и сребрним српом.
Кад је било око пола дана,
Запевала лепота девојка:
“Ко би мене снопље повезао —
Дала би му моје бело лице.
Ко ли би ми водице донео —
Дала би му моје чарне очи.
Ако би ми ладак начинио —
Ја би њему верна љуба била.“
Она мисли нико је не слуша;
Слушао је овчар од оваца:
Рогозом јој снопље повезао,
Од леске јој ладак начинио,
И донео лађане водице;
Пак беседи лепоти девојци:
“Дај, девојко, што си обећала!“
Ал’ девојка полукава била,
Пак се онда млада одговара:
“Ид’ одатле, млади чобанине!
Ако си ми снопље повезао —
Твоје овце по стрњики пасу.
Ако си ми водице донео —
И ти си се лађане напио.
Ако си ми ладак начинио —
И ти си се под њим одморио.“