Жетву жела вила и дјевојка,
Вила жање, а дјевојка веже.
Више жање загоркиња вила,
Више жање нег' дјевојка веже,
Остадоше снопља не везана, 5
Говорила загорка дјевојци:
„Хоћеш да ти итрац траве дадем
„Да ти буде похитрије руке?“
Ал' говори лијепа дјевојка;
„Хвала, вило, на итрацу трави! 10
„Нег' ми подај онакове траве
„Која но ће мене омилити
„Моме драгом, да му будем љуба,
„И госпођи, мојој свекрвици,
„И осталој у кући родбини.“ 15
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 16-17.
