Жетву жела вила и дјевојка

Жетву жела вила и дјевојка,
Вила жање, а дјевојка веже.
Више жање загоркиња вила,
Више жање нег’ дјевојка веже,
Остадоше снопља невезана.
Говорила загорка дјевојци:
“Хоћеш да ти хитрац траве дадем,
Да ти буду похитрије руке?“
Ал’ говори лијепа дјевојка:
“Хвала, вило, на хитрацу трави,
Нег’ ми подај онакове траве
Којано ће мене омилити
Моме драгом, да му будем љуба,
И госпођи, мојој свекрвици,
И осталој у кући родбини.“