Жетву жела вила и ђевојка:
У виле су златне руковеди.[1]
У ђевојке често на редове.
Проговара лијепа ђевојка:
„О Бога ти, пребијела вило! 5
Што с' у тебе златне руковеди.[2]
А у мене често на редове?“
Проговара пребијела вила:
„О Бога ми, лијепа ђевојко!
Што с' у мене златне руковеди, 10
То су моје бурме и прстени;
Што ј' у тебе често на редове,
Тебе чешће загледају момци.“
Српске народне пјесме из околине херцегновске и дубровачке, скупио и за штампу приредио Вељко Радојевић, Издање скупљaчeво Фресно, Кал. 1912., стр. 107.
