Женио се стуб

---

[Женио се стуб]

Женио се стуб;
звао Русу на свадбу:
— Добро јутро, Русице!
Хајде, Русо, да једемо!
— Нећу јести, ни пити, 5
ни на свадби седети,
већ ћу лека тражити:
два листића калопера,
и зелену tравицу.
Калонер ћу и травицу осушити: 10
да усахне, да увене,
и да натраг удари.

---

Певач, место записа и напомена

(Левач)

Руса се зове кожна болест кад по кожи искачу ситне бобичице, па пуцају и из њих иде жута водица.

Од Русе бају овако:

Референце

Извор

• Милан Ђ. Милићевић: Живот Срба сељака, 2. прерађено и попуњено изд., Српски етнографски зборник I (1894); У Државној штампарији Краљевине Србије, У Београду, 1894., стр. 269.