Паша паде сред шехер Мостаира,
Пашалије около Мостара,
Ћатиб Хусо Мари у мејхану,
Кад је дошо, те се одморио
И јуначки ћеиф направио, 5
Онда рече ћатиб Хусеине:
„О, бога ти, крчмарице Маро!
Има л' овдје за ме дјевојака?"
Говорила крчмарица Мара:
„О, бога ми, ћатиб Хусеине! 10
Има овдје за те дјевојака.
Мало пођи шефтели сокаком,
Па ћеш наћи дворе Диздареве
И у њима до пет дјевојака:
Ханум-Нају и пашу Мејрушу, 15
Гонџе Сафу и бејаз Емину,
Ханумицу, име племенито!"
Послуша је ћатиб Хусејине,
Па он пође шефтели сокаком
И он нађе дворе Диздареве 20
И у њима до пет дјевојака.
Ханум-Наја и паша Мејруша,
Њихке двије абдест узимаху,
Ханумица по двору шеташе,
Шетајући од бога искаше: 25
„Дај ми, боже, срећу изненада,
Јали пашу, јал' пашина сина,
Јал' онога ћатиб Хусцјина."
Све то Хусо и слуша и гледа.
Говорио ћатиб Хусејине: 30
„Ево мене, драга душо моја.
Ил' ћеш тахтом у тахтеревану,
Ил' ћеш пољем међу сватовима,
Ил’ калдрмом међу јенђијама,
Ил' ћеш са мном сама по јацији?" 35
Говорила Ханумица млада:
„Хусејине и срце и душо!
Нит ћу тахтом на тахтеревану,
Нит ћу пољем међу сватовима,
Нит калдрмом међу јенђијама, 40
Нег' ћу с тобом сама по јацији."
Кад то чуо ћатиб Хусејине,
Пружи руку л'јепој Ханумици,
Ханумица њему обадвије;
Па је баци за се на ђогата, 45
Три пута је опасао пасом,
Четири пут’ од сабље кајасом,
Одведе је свом бијелу двору.
