Женидба дели Татомира

Извор: Викизворник


Женидба дели Татомира

Фала богу, фала јединоме,
вино пије Старина Новаче,
а сас своја сва три мила сина,
слуга ги је дели Татомире;
свема редом њима чашу дава, 5
кад гу дава Старом Новачине,
ем му чашу врло пресипује,
ем га врло криво погледује;
загледа га Стари Новачина
и упита дели Татомира: 10
„Чујеш ли ме, сине Татомире!
Што ми чашу одвише пресипујеш?
Што ме одвише криво погледујеш?"
Тад говори дели Татомире:
„Зашто чашу да ти не пресипам? 15
Зашто криво да те не погледам?
Сви се дружба моји оженише,
па уз колена и децу усправише,
а ти мене ни абера немаш!"
Тад говори Стари Новачина: 20
„Чујеш ли ме, дели Татомире!
Ја одамно радим да те оженим,
но де нађем девојку за тебе,
ту не могу претеља за мене;
де ја нађем претеља за мене, 25
ту не нађем девојку за тебе,
де ја нађо девојку за тебе,
и де нађо претеља за мене,
бог да убије Грче терзибашу,
препроси гу и дан одвоија, 30
у недељу иска да гу узне;
но чујеш ли дели Татомире,
да испратимо Грујицу војводу,
да испратимо у Једрену граду,
нико њега не може да позна, 35
те да пази Грче терзибашу,
да л пребира кићене сватове,
све сватове терзије и делије,
да л узима те старе ајдуце!“
Испратише Грујицу војводу, 40
испратише у Једрену граду.
Од стране је Грујица пазија,
пазија је Грче терзибашу:
он пребира кићене сватове,
све пребира терзије и делије, 45
па се врати Грујица војвода,
те казује својему бабајку,
свом бабајку, Старому Новаку,
па он викну сва три сина мила:
„Чујете ли, сва три моја сина, 50
да идемо у Старе планине,
да ги њима пута уватимо,
да ги њима девојку отнемо!"
Па стадоше у Старе планине,
пореди ги стари Новачина, 55
четворицу на четири места,
четири су пута уватили,
па он каже дели Татомиру:
„Чујеш ли ме, дели Татомире!
Ти ми држи Грче терзибашу, 60
терзибашу, младог младожењу;
чујеш ли ме, млади Радивоје!
Ти ми удри кума и старејка;
а Грујица по редом сватове!“
Све ги јунак бија поредија; 65
мало вакат бија постајаја,
отуд иду кићени сватови,
пред њи иде Грче терзибаша,
пред њим’ иде један саат места,
те ми мећа лака буздована, 70
он га мећа горе у висину,
па га чека сас тај златан прстен,
те облази гору од ајдуце,
ако има ти стари ајдуци,
да не бидне штета по сватове. 75
Кад улезе у ту црну гору,
искочи му дели Татомире:
„Де ћеш, каже, курво и ђидијо!
Чију ћеш ти девојку да узнеш?“
Тад је њему зап'о перутало, 80
повадио стрелу шестоперу,
престрели га у танку половину,
па удара дели Татомира,
од једнога двојицу направи.
Јопет иде Грче терзибаша, 85
сусреја гу млади Радивоје:
„Де ћеш, каже, курво и ђидијо!
Чију ћеш ти девојку да узнеш?“
Опет њему чето перутало,
извадио стрелу шестоперу, 90
престрели га у танку половину,
од двоицу четворицу прави.
Па га срете Груица војвода:
„Де ћеш, каже, курво и ђидијо!
Чију ћеш ти девојку да узнеш?“ 95
Опет њему чето перутало,
извадио стрелу шестоперу,
удари га у танку половину,
од троицу шесторицу направи.
Кад то виде Стари Новачина 100
да изгинуше сва три мила сина,
па он брже горе уз планину,
закриви се како медведина:
„Авај мене, до бога једнога!
што ми сва три сина изгинуше!" 105
Па он вика вилу самовилу:
„Не дај, вило, моја посестримо!
Сва три сина мене погинуше!“
Отуд трчи вила самовила,
отуд трчи и она траве бере, 110
кад достиже вила самовила,
говори гу Стари Новачина:
„Удри, каже, вило самовило!
Удри, каже, Грче терзибашу!
Сва три сина мене погубија!“ 115
Престрели га вила самовила,
престрели га међу обе очи,
па говори вила самовила,
па говори Старом Новачину:
„Удри, каже, Стари Новачино!“ 120
Одговара Стари Новачина:
„Врло ме је мене уплашија,
сва три сина мене погубија,
врло ми је срце изгореја!“
Вила њему опет говорила: 125
„Удри, каже, Стари Новачино!
Ја оам њега, каже, ослепила,
он те тебе очима не види!“
Тад ми маши Стари Новачина,
тад ми маши лаком буздованом, 130
расцепи му ону русу главу,
из главу му мозак извадија,
и тад стаде стари Новачина,
да он пита Грче терзибашу,
да га пита чије је колено. 135
Тад говори Грче терзибаша:
„Ја сам, каже, још мали загубљен,
имаја сам једног старог оца,
у тврдога града Качаника,
по имену Старог Новачину, 140
имаја сам и једнога брата,
по имену дели Татомира,
и другога млада Радивоја,
и трећега Груицу војводу“.
Викну тада стари Новачина: 145
„Авај мене, до бога једнога,
ти си сва три брата погубија,
ја сам, каже, Стари Новачина!
Авај мене, до бога једнога!
Да ли могу тебе лека наћи?“ 150
Одговара Грче терзибаша:
„Бог ти убија лака буздована,
када си га, каже, направија,
сас отров си њега затопија
и мене је мозак отроваја; 155
мене лека мотика и лопата,
црна земља и зелена трава!“
Тада маши стари Новачина,
маши, каже, своју остру сабљу
те убоде своје живо орце: 160
„Да се знаде како сви јунаци,
стари отац сас четири сина,
међу собом, каже погинусмо,
а за једну, је ли, женску главу.“



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Народна књижевност Срба на Косову - Јуначке песме, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр.: 214-218.
  • Владимир Бован: Антологија српске народне епике Косова и Метохије, Јединство, Приштина, 1974., стр. 266-271.