Женидба гојеног Халила (Прозор)

0001 Подранио буљук-баша Мујо
0002 Наврх куле с гојеним Халилом,
0003 Браћа млада прије жарког сунца.
0004 Тад Хрњици очи потекоше
0005 Суврх куле лугу зеленоме,
0006 Јер угледа једнога јунака
0007 На алату, коњу од мејдана.
0008 Кад се близу прикучио куле,
0009 Познаде га кладушки Хрњица,
0010 Свог даиџу, Ковачевић Рама,
0011 Право иде до Мујове куле.
0012 А Хрњица брату бесједио:
0013 „Дедер брате, изиђи под кулу,
0014 Ев’ оздоле нашега даиџе,
0015 А срдито разигро алата;
0016 Ја је гдје год село поробљено,
0017 Ја је турско робље засужњено,
0018 Даиџа ће нас резил учинит.
0019 Ми пијемо на врх куле пиво,
0020 А никада четовали н’јесмо;
0021 С тога ће нас резил учинити.
0022 Већ изиђи, прихвати алата
0023 И на кулу изведи даиџу.”
0024 У Халила одговора нема,
0025 Већ он скочи на ноге лагане,
0026 Пред даиџу под кулу изиђе,
0027 Под даиџом коња прихватио.
0028 Даиџа га за Хрњицу пита:
0029 „Ено Мујо сједи у одаји.”
0030 Одмах Рамо на кулу изађе,
0031 А Хрњица на ноге скочио,
0032 На ногама селам прихватио,
0033 А даиџи мјесто намјестио;
0034 Док и Халил на кулу изиђе,
0035 Виш њих стоји подвиш б’јеле руке.
0036 А погледа Рамо у Халила,
0037 Па Хрњици стаде бесједити:
0038 „Дај Хрњица, да брата женимо,
0039 Тамам нам је д’јете на женидби.”
0040 А Хрњица даиџи бесједи:
0041 „Није лако оженит’ Халила,
0042 Мати ми је велик маханџија,
0043 Гдје би наша’ за брата дјевојку,
0044 Мајци мојој пријатеља нема,
0045 А гдје нађем мајци пријатеља,
0046 За брата ми не има дјевојке.”
0047 А даиџа бесједи Хрњици:
0048 „Јесте л’ ишли у Притоку равну,
0049 Б’јелој кули Топал Мустај бега
0050 И видјели бегову Фатиму?
0051 Ено цуре за нашег Халила,
0052 А за мајке кршног пријатеља.”
0053 Проговори гојени Халиле:
0054 „Мој даиџа, не хвали Фатије,
0055 Ономадне у петак у подне
0056 Изаде нас тридесет момака,
0057 А на кули тридесет пенџера,
0058 На свакога Фата извирује
0059 И на сваки пенџер се помаља:
0060 Извируша није за Халила.”
0061 Замисли се Ковачевић Рамо,
0062 Па Хрњици бесједио р’јечи;
0063 „Ја сам брату цуру замјерио,
0064 А далеко, буљук-баша Мујо,
0065 Има један мјесец путовања,
0066 Јер три горе ваља преходити,
0067 Мрке Доце и Отрес планину,
0068 Па изаћи на Папучу равну,
0069 У паше сам конак учинио,
0070 Има у њег злата неудата,
0071 Ал дјевојка стекла заточника
0072 Од Приморја одметник Илију.
0073 Седам се је пута испросила,
0074 И седмери свати долазили,
0075 Вазда, Мујо, по хиљаду свата,
0076 Па изведи цуру на Папучу,
0077 Туде поља шест пуних сахата,
0078 А одметник силну скупи војску,
0079 Све растјера киту и сватове,
0080 А посјече цури ђувегију,
0081 Па побјегне до Билића Злата
0082 На бабову коњу од мејдана.
0083 Ево сада четири године,
0084 Не смије је нико запросити
0085 Од силнога одметник Илије.
0086 Па се млада Злата порушила, —
0087 Везиру сам цуру приговаро,
0088 А Халилу н’јесам уговаро,
0089 Бели би је дао за Халила.
0090 Де Хрњица, опреми ђогата,
0091 Па га гони до Билића града
0092 Б’јелој кули билићког везира,
0093 Па заишту цуру за Халила.”
0094 А Хрњица брату бесједио:
0095 „Хоћеш, брате, Злату везирову?” —
0096 „Хоћу брате, буљук-баша Мујо,”
0097 Ал ти не ћеш ићи до Билића;
0098 Ја се женим, ја ћу до Билића,
0099 Заискати цуру од везира.”
0100 А Хрњица на ноге скочио,
0101 Одмах брата поче опремати
0102 Све у срму и у чисто злато,
0103 Најнатрагу златне перјанице,
0104 Па Халилу меће око главе.
0105 Брата свога опреми Халила,
0106 Па му свога сад ђогата спрема,
0107 Он му седло врже шеварлију,
0108 А по њему ситну абаију,
0109 Сва млетачким златом извезена.
0110 По њој шилте сад од свиле баци,
0111 По шилтету четири колана,
0112 Па свог брата свјетује Халила:
0113 „Усулане дођи пред везира
0114 И заишти цуру од везира.
0115 Ако т’ везир поклони дјевојку,
0116 Уговори, колико ћеш свата,
0117 Да их сведеш до Билића града.”
0118 То рекоше, па се растадоше.
0119 Оста Мујо код високе куле,
0120 Оде Халил до Билића града.
0121 Куд год иде, до Билића сиђе.
0122 А петак се данак удесио,
0123 На капији тридест дјевојака,
0124 Младе цуре коло ухватиле,
0125 Међу њима Фата сиротица;
0126 Све дјевојке собеф заузеле:
0127 „Боже мили, прикладна јунака,
0128 Баш он иде несретној Златији,
0129 Да летимо у нову чаршију,
0130 Да зовнемо бабу сирбазицу,
0131 Нек’ удари сихир на јунака,
0132 Нек’ не умје изић’ из сокака,
0133 Да се млада момка нагледамо.”
0134 Па одоше, бабу изведоше.
0135 Сама оста сиротица Фата,
0136 Па дочека момка и ђогата:
0137 „Младо момче, на коњу ђогату,
0138 Гони коња низ т’јесне сокаке.
0139 Јер дјевојке бабе подигоше.
0140 Па ће на те сихир подигнути,
0141 Не ћеш младе видјети Златије.”
0142 Момак тури у џепове руку,
0143 Извади јој педесет дуката:
0144 „То је теби, прикладна дјевојко.
0145 Не бојим се сихра бихорскога,
0146 На мени је девет хамајлија.
0147 У ђогата седам посестрима.”
0148 Право кули везировој прође,
0149 Угледа га са пенџера Злата,
0150 Кад угледа на коњу јунака,
0151 Од муке је забољела глава,
0152 У велику јаду говорила:
0153 „Мајко моја, родитељу драги,
0154 Ну јунака, весела му мајка,
0155 Благо ти јој, што га је родила,
0156 А дјевојци, којој суђен буде,
0157 Боже мили, мени суђен био!
0158 Лети, мати, паши у одају,
0159 Па ћеш оцу хабер учинити:
0160 Ако мени буде муштерија,
0161 Нек’ ме даде, нек’ ме не упита.”
0162 Одмах стара на ноге скочила,
0163 Па отиђе паши а одају,
0164 Па госпоја тихо бесједила:
0165 „Паша стари, господару драги,
0166 Злата нам се болом разбољела
0167 За јунаком у мермер авлији.
0168 Бе ако јој буде муштерија’
0169 Ти је подај, немој је ни питат’.”
0170 Паша спрема седам хизмећара,
0171 Ка кулу му момка изведоше,
0172 Селам дадне, сједне уз везира.
0173 Кахвеџије кахву донесоше,
0174 Иза тога мркла ноћца дође;
0175 Хизмећари вечеру вргоше,
0176 Мујов Халил вечерати не ће.
0177 А пита га паша из Билића:
0178 „Драго д’јете, момак јабанџија,
0179 За ште мени вечерати не ћеш?
0180 Или гледаш пред вечеру пива,
0181 Или си се болом разболио?”
0182 А стидно му д’јете говорило:
0183 „Паша драги, вечерат’ не могу,
0184 Хоћеш ли ми поклонит’ дјевојку?”
0185 А паша му тихо говорио :
0186 „Прођ’ се, д’јете, несретне дјевојке,
0187 Моја Злата има заточника
0188 Од Приморја одметник Илију,
0189 Седмери јој свати растјерани,
0190 Погинуло седам ђувегија.”
0191 А Халил му стаде бесједити:
0192 „Да ти није цура под маханом,
0193 Ја јој не бих муштерија био.”
0194 Онда везир на ноге скочио,
0195 Оде питат’ цуре и матере.
0196 Мало поста, ето ти везира
0197 Он бесједи гојену Халилу:
0198 „Сједи сине, па да вечерамо,
0199 Кајил ти је мајка и дјевојка.”
0200 Онда д’јете сједне за вечеру.
0201 Таман д’јете сједне да вечера,
0202 А одаји врата поклекоше,
0203 Помоле се четири момкиње:
0204 Једна носи ћурак на рукама,
0205 Друга носи чибук на рукама,
0206 Трећа носи у рукам’ постоле,
0207 А четврта муму у чираку
0208 Док унигђе, ћурак му огрне,
0209 А друга му постоле окрену,
0210 А трећа му чибук поткучила,
0211 А четврта стоји код каната.
0212 Мујов Халил затрапио руке,
0213 Пуне шаке извади дуката,
0214 Да дарује четири момкиње
0215 А паша му вели лакрдију:
0216 „Јами сине, жуте маџарије,
0217 Сад дароват’ туде никог нема,
0218 Већ те зове мајка и дјевојка.”
0219 Одмах д’јете на ноге скочило,
0220 Па на раме ћурак узбацио,
0221 А на ноге постоле натуче,
0222 А у руке чибук прихватио,
0223 Па отле је на ноге скочио.
0224 А кад дође мајци и дјевојци,
0225 Пашиница на ноге скочила,
0226 А Злата јој стоји у буџаку,
0227 Од јунака лишце заклонила
0228 Б’јелом руком и златним јаглуком;
0229 Једном оку мазгал оставила,
0230 Па тим она прегледа јунака.
0231 А кад д’јете сједне на миндеру,
0232 А вели му пашиница стара:
0233 „Како си ми, дјете моје драго?”
0234 Кад се д’јете с њоме приупита,
0235 Пашиница Златију дозива:
0236 „Што не лијеш шећерли шербета,
0237 Па не појиш оваква јунака?”
0238 Обазре се Злата из буџака,
0239 Па дохвати шербе из долафа,
0240 Л’јеву руку на прса навали,
0241 А из десне поткучи маштрафу
0242 Ну несретна брата Хрњичина,
0243 Не хтје узет’ маштрафе у руку,
0244 Већ дјевојку за бијелу руку.
0245 Привуче је к себи на кољена,
0246 А проли се шербе по миндеру.
0247 На њу л’јеву навалио руку,
0248 Док је себи сједе на кољено.
0249 А дјевојка азгин се десила,
0250 Сву је бутун роса прихватила.
0251 А несреће Мујова Халила,
0252 Јер јаглука за пасом не има,
0253 Да отруни росу у дјевојке,
0254 Већ јој стаде росу испијати,
0255 Губицама по јагодицама.
0256 А мајка му тихо бесједила:
0257 „Што то радиш, мој по Богу сине,
0258 Не љубе се у мајке дјевојке.
0259 Знаш ли силног одметник Илију,
0260 Да је мојој Злати муштерија,
0261 Ваља за њу главу изгубити.”
0262 А д’јете се у џепове маши,
0263 Па извади девет бурма златних,
0264 На бурмама седам прстенова,
0265 Па дјевојци на прст натурио,
0266 Па је себи тури на кољена.
0267 Па се сада у џепове маши,
0268 И извади хиљаду дуката,
0269 Па их даде старој пашиници.
0270 Редом стоје четири момкиње,
0271 Свакој даде по тридесет дуката.
0272 Пашиници тихо бесједио;
0273 „Кад ћу свести киту и сватове?” —
0274 „Сведи, сине, до петнаест дана.” —
0275 „Колико ћу покупит’ сватова?
0276 Је ли доста хиљада сватова?”
0277 А вели му пашиница стара:
0278 „Скупи, сине, дванаест хиљада,
0279 Јер је згодан паша у Билећу,
0280 У паше је пет стотина кмета
0281 И педесет ћилитли дућана,
0282 А не има од срца евлада,
0283 Само своју Злату јединицу.
0284 Паша ће ти свате даровати,
0285 Све од коња до дуката жута.”
0286 Па седмере бошчалуке баци:
0287 „То понеси Хрњици и мајци.”
0288 Мујов Халил узме бошчалуке,
0289 Па отле је на ноге скочио,
0290 Па везиру у одају дође.
0291 Пита паша: „Што је тамо било?”
0292 Д’јете вели: „Сватовим’ се надај,
0293 Паша стари, до петнаест дана.”
0294 Усред ноћи узјаха ђогата,
0295 Па отјера на Кладушу равну.
0296 Тамам д’јете на Кладушу сиђе,
0297 Тамам жарко огријало сунце.
0298 А Хрњица гледа са пенџера
0299 Зеленоме лугу под планину,
0300 Док опази брата и ђогата.
0301 А кад д’јете б’јелој кули сиђе,
0302 Млада Ајка под кулу изађе,
0303 Па подиже хегбе на ђогату,
0304 Па извади б’јеле бошчалуке,
0305 Па завика буљук-баши Мују:
0306 „Ев’ од цуре, брате, аманета.”
0307 Хрњици је врло драго било,
0308 У том Халил на кулу изађе,
0309 А Хрњица брата распитује:
0310 „Када ћемо водити дјевојку,
0311 А кад ћемо купити сватове?”
0312 „Мујо брате, за петнаест дана.”
0313 А Хрњица на ноге скочио,
0314 Па под сачак кули исходио,
0315 Па на кули баљемез запали,
0316 Штоно харчи дван’ест ока праха.
0317 Хабер даје на све четир’ стране:
0318 По том знаде Лика и Крајина,
0319 Да је Мују нешто при образу,
0320 Да се иде под Мујову кулу.
0321 Хабер личком Мустајбегу сађе,
0322 И он диже шест хиљад’ војника,
0323 Коњаника све ко ватре живе,
0324 Јер хесаби, потреба је Мују.
0325 А кад беже на Кладушу сађе,
0326 Сва се сила испод куле збила,
0327 Најстраг Тале из Орашца сађе
0328 На кулашу од мејдана свому,
0329 Знаде Тале, да ће у сватове.
0330 Одмах Мују преброји сватове:
0331 Дван’ест хиљад’ и двије стотине.
0332 И завика Тале на сватове:
0333 „Јаш’те коње, конака нам нема!”
0334 Па одоше до Билића града.
0335 А кад сашли паши до Билића,
0336 На јафте их паша разређује,
0337 Па тертиби шест хиљада свата
0338 По чаршији на четири стране.
0339 Себи прими Мустај бега личког
0340 И пријана буљук-башу Муја,
0341 Шест хиљада и двјеста сватова.
0342 А кад ноћу од по ноћи бјеше,
0343 Тале рухо и дјевојку спрема:
0344 Б’јела руха шездесет сандука.
0345 Док се сване и огрије сунце,
0346 Тале хуче, а токмаком туче:
0347 „Хазур ола, кита и сватови,
0348 Хазур вам је на коњу дјевојка.”
0349 Паша даре у авлији даје,
0350 А пуница облачи Халила,
0351 Обуче му панциер кошуљу,
0352 Низ кошуљу шипке од челика,
0353 Разпушћа му туру од перчина,
0354 Ситни синџир са перчином м’јеша,
0355 До по плећа смјерају Халила.
0356 А паша му димискију даје:
0357 „Та ти, сине, ваља на Папучи,
0358 Јер је сила одметник Илија.”
0359 Па изведе широка путаља,
0360 Да га јаше Злата племенита.
0361 Бег Мустај бег око коња хода,
0362 Несрећни му нишан опазио,
0363 Па везиру тихо бесједио:
0364 „Ови парип у сватове не ће,
0365 А дјевојка на парипа не ће,
0366 Сви ће наши свати изгинути.”
0367 Већ доведе Мујова ђогата,
0368 Па Златију баци на ђогата,
0369 А дјевер јој на дорату Мујо,
0370 И одоше од Билића града,
0371 Одведоше пашину дјевојку.
0372 Куд год ишли, на Папучу сишли,
0373 Ал изашо одметник Илија
0374 И извео силовиту војску:
0375 Равна поља шест пуних сахата,
0376 И све бутун војска притиснула,
0377 А кроз ср’једу сокак намјестили
0378 На сокаку одметник Илија,
0379 Вранца свога држи за дизгине.
0380 Ал најаше бег Мустај бег лички.
0381 Завика га одметник Илија:
0382 „Стани беже, главо од сватова,
0383 Дај ми момка и дај ми дјевојку,
0384 Па продите низ планину с миром.”
0385 Онда цикну гојени Халиле:
0386 „Јер Хрњица, од Бога ти тешко,
0387 Јер ђогата метну под дјевојку,
0388 На чему ћу стати на мејдану.”
0389 А Тале му тихо бесједио:
0390 „Ево кулаш бољи од ђогата.”
0391 Д’јете младо узјаше кулаша,
0392 Необично брату Хрњичину
0393 Бјеше јахат’ на коњу кулашу:
0394 У кулаша гола дрвеница,
0395 А конопом заузда кулаша,
0396 А изви се кулаш од мејдана
0397 Три четири копља по ледини.
0398 Па завика Тале на Халила:
0399 „Сједи с миром у мога кулаша,
0400 Кад ти муке није ни потребе.”
0401 А одметник завика Халила:
0402 „Како ћемо мејдан под’јелити,
0403 Ал о рану, ал о мртву главу?”
0404 Проговара гојени Халиле:
0405 „Нећу ране, веће мртву главу.”
0406 Па одметник стане бесједити:
0407 „Сад немамо копља убојита.
0408 Већ ћемо се ћордам’ окушати.”
0409 То рекоше, коње заскочише,
0410 А за оштро гвожде прихватише.
0411 А Илија, крвопија стара,
0412 И прије се крвит’ научио,
0413 По плећима ујагми Халила,
0414 Из Халила ватра полетјела.
0415 Тада Халил баци своју ћорду
0416 По плећима одметник Илије
0417 Око њег се ћорда обавила,
0418 Ко шарена гуја око трна,
0419 Ни од’јела просјећи не море.
0420 По седам се пута ударише,
0421 Ни једном фајде не бијаше.
0422 Онда вила из облака викну,
0423 Посестрима Мујова Халила:
0424 „Не мучи се, не ударај ћордом,
0425 По плећима одметник Илије,
0426 Већ му удри вранца од мејдана,
0427 Одс’јеци му гриву од вранина,
0428 У гриви су моћи Илијине.”
0429 Д’јете младо ударило ћордом,
0430 Па одс’јече гриву у гаврана,
0431 Па падоше моћи Илијине.
0432 Хитро баци на Илију ћорду,
0433 Са Илије одлетјела глава.
0434 Боже мили, на свему ти хвала,
0435 Сад се збиља кавга учинила:
0436 Пушка пуца на све четир’ стране.
0437 Паде тама од неба до тала,
0438 Пролијећу коњи без јунака,
0439 А јунаци без добријех коња, —
0440 Туде кавга за четири дана.
0441 Гдје год има каква удолица,
0442 Све је крвца коњма до кичица.
0443 Кад Хрњица на Долове сађе,
0444 За њим свата ни једнога нема,
0445 Само млада и уз њега Мујо.
0446 Мујо хода, оба коња вода,
0447 А дјевојка на камену цвили.
0448 Почели се свати сакупљати,
0449 Дван’ест хиљад’ Мујових сватова,
0450 Три хиљаде само се састало,
0451 То остало погубило главе.
0452 Најстраг Тале уз Халила сађе
0453 И он гони шездесет сандука.
0454 Оженише брата Хрњичина,
0455 Ама тужно, јадно и крваво,
0456 Јербо многи изгубише главе.