Кад се жени бунгур момче младо,
Испросио тарану дјевојку,
Све смокове зове у сватове:
Кума куми граха бијелога,
Старосвати боба главатога, 5
А дјевери купус и сланину.
Здраво свати дошли по дјевојку,
И здраво се натраг повратили;
Кад су били двору дјевојачком,
Разбоље се купус на сланини, 10
К њему зову проју бајалицу,
Проја баје, купуса нестаје.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 548.
