Испросио Тузла Ахмед-ага
У Сарајву лијепу ђевојку,
А не смије по ђевојку доћи,
Од ајдука Сарајлије Пере.
Спреми књигу Сарајка ђевојка: 5
У планину арамбаши Пери,
У књизи га молила ђевојка:
»Арамбашо, тако ти јунаштва,
Немој мени срећу застављати,
Ето теби бошчалука златна, 10
Што сам шћела аги за вјенчања.«
Одговара арамбаша Перо:
»Слободно је и вјера је тврда,
Нека иде ага у Сарајво,
Испратићу агу кроз планину, 15
Нек’ весело Романију прође.«
Дође ага у шехер Сарајво
И одведе Сарајку ђевојку.
Здраво прође гору Романију;
Кад су били Кладњу дубокоме, 20
Гледа свате кладањски кадија;
По несрећи видио ђевојку,
Па сахију у планину спреми
На хајдука Кладњанина Живка:
»Слушај, Живко, што ти абер каже, 30
Дочекај ми Тузлу Ахмед-агу,
Врати мени у Кладаw ђевојку,
Добар ћу ти бакшиш учинити.«
Кад у јутру јутро освануло,
У планину свати залазили, 35
Пуче пушка Кладњанина Живка,
Уби, пуста, друга најбољега
У сватима Тузле Ахмед-аге;
А кад пуче агина шишана
Мртав паде Кладњанине Живко; 40
Удрише се Турци и ајдуци
До сто јада с обадвије стране.
Рањен ага кутариса главу
И са њиме неколика друга
И Сарајка лијепа ђевојка.45
