Женидба Станимира бана

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Станимира бана

0001 Кад се жени Стнимире бане,
0002 Надалеко запрости девојку
0003 У Неретви граду на бојишту
0004 И у оног Радојице бана,
0005 Лећу кћерцу, једину у мајке.
0006 Бан је проси, мајка се поноси:
0007 ”Ид’ одатле, Станимире бане,
0008 Лепа Анка по појасу танка,
0009 Није за те, Станимира бана,
0010 Већ за млада с мора ђенерала,
0011 У кога је бијели коњице,
0012 Потковани од сребра потковом
0013 И зауздан уздом позлаћеном,
0014 Па јошт носи повисоко главу
0015 Кано рода кад небу крекеће;
0016 На глави му од злата челенка,
0017 На рамени кита позлаћена,
0018 На прси му зв’језда мљетачкиња,
0019 Па кад језди преко поља равна,
0020 Он се сјаје и свјетлуца мајци
0021 Кано зв’језда испод неба плава!”
0022 Кад то чула Аница девојка,
0023 Беседила Станимиру бану:
0024 ”Ти с’ не срди, Станимире бане,
0025 Што ме мајка не даје тебика!
0026 Ја имадем братичину Алку,
0027 Којано је лепша од менека,
0028 И лепша је и виша у стасу
0029 И лепше јој даре сложи мајка –
0030 Ти запроси Алкуну девојку!”
0031 Кад је Анку саслушао бане,
0032 Он се шеће Алкуни девојци
0033 И испроси Алкуну девојку,
0034 Испроси је и прстенова је,
0035 Па јој даје рока и нарока
0036 Да четврте месецу недеље,
0037 Да саложи везене дарове,
0038 А бан купи кићене сватове.
0039 Шиље књиге на све стране бане –
0040 Једну шаље Субићу Николи,
0041 На кољено од Орватске бану,
0042 У књизи му беседио бане:
0043 ”Да мој побре, од Субића бане,
0044 Кад сам био у Неретве града,
0045 А у двору Радојице бана
0046 И просио Аницу девојку,
0047 Јса је проси, мајка се поноси –
0048 ,Ид’ одатле, Станимире бане,
0049 Лепа Анка по појасу танка,
0050 Није за те, Станимира бана,
0051 Већ за млада с мора ђенерала,
0052 У кога је бијели коњице,
0053 Потковани од сребра потковом,
0054 Па јошт носи повисоко главу
0055 Кано рода кад небу крекеће;
0056 На глави му од злата челенка,
0057 На рамени кита позлаћена,
0058 На прси му зв’језда мљетачкиња,
0059 Па кад језди преко поља равна
0060 Он се сјаје и свјетлуца мајци
0061 Кано зв’језда испод неба плава!’
0062 Кад то чула Аница девојка,
0063 Аница је мени беседила –
0064 ,Ти с’ не срди, Станимире бане,
0065 Што ме мајка не даје тебика!
0066 Ја имадем братичину Алку,
0067 Којано је лепша од менека,
0068 И лепша је и виша у стасу
0069 И лепше јој даре сложи мајка –
0070 Ти запроси Алкуну девојку!’
0071 Ја испроси Алкуну девојку
0072 И мало јој рока нарекао,
0073 Мало рока до четир’ недеље.
0074 Тебе ми је поздравила мајка
0075 Да ми будеш ђевојци ђевере –
0076 Ти сакупи лијепе сватове,
0077 Па ми шећи до Требиња града
0078 Да идемо по дјевојку младу.
0079 Пуно право до четир’ недеље!”
0080 Другу пише Ерцегу Стефану,
0081 Па га зове за венчана кума;
0082 Трећу шаље Јакшићу Стефану,
0083 Њега зове за старога свата;
0084 А четврту Орловић Стојану
0085 Да му буде млади барјактару;
0086 Пету шаље Рељи омалену
0087 Да му буде за свата чауше;
0088 Шесту шаље Вучету Милети
0089 Да мз буде у свата телале;
0090 И остале по Босни кнезове,
0091 Та по Босни и земљи Србији.
0092 И јошт зове Николицу слугу,
0093 Те је њему ’вако беседио:
0094 ”Николице, моја вјерна слуго,
0095 Скоро сам си неву испросио
0096 И до свадбе рока венчанога
0097 Кратко њо’зи време оставио,
0098 Кратко време до четир’ недеље,
0099 Већ ти узми крсташ и десницу,
0100 Са којима ми прађеде Војине
0101 Протерао пашу изпод Треб’ња,
0102 И на Турку оцјек’о му главу,
0103 Њега удри земљи у ледину,
0104 А на оном пољу широкоме
0105 Ку пролази до Котора војска,
0106 Купи мени кићене сватове,
0107 Све јунаке бољег од бољега!”
0108 Кад еј слуга бана саслушао,
0109 Он се шаће на танану кулу,
0110 У три скока басамаге пређе,
0111 У четвртом с крсташем се сиђе
0112 И одшета пољем на ледине,
0113 У њу сади свилена крсташа,
0114 Па је јунак ’вако беседио:
0115 ”Кад је мајка родила јунака,
0116 Сватове му лепе наменила,
0117 Ајд’, јунаци, бану у сватове
0118 По лијепу Алкуну дјевојку,
0119 Нек’ се виси слава јунакова,
0120 Нек’ с’ поноси љуба јунакова,
0121 Нек’ с’ радује мајка јунакова –
0122 За јунака биће дјевојака,
0123 За играча игре свакојаке,
0124 Мегданџију богати мегдана,
0125 Све млађани с мора ђенерала!”
0126 Тко год слугу Николу дочуо,
0127 Свак се шеће у сватове бану.
0128 Мало и је јунак сакупио...
0129 [...........................................]



Извор[уреди]

САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.