Женидба Сиротан-Алије (Фоча)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Сиротан-Алије (Фоча)

0001 Вино пију до два побратима
0002 Једно побро сиротан Алија,
0003 Друго побро силан Бојковићу,
0004 У Удбини, у пјаној мејхани.
0005 Кад се пјана напојили вина,
0006 Да ти видиш сиротан-Аље,
0007 Гдје он сузе проли од очију,
0008 А силан га Бојковићу пита:
0009 »Хаир ола, Богом побратиме,
0010 Што ти сузе проли од очију,
0011 А код наше софре и трпезе?« –
0012 »Не питј ме, Богом побратиме,
0013 Кад ми ништа помоћи не можеш.
0014 Добро знадеш, није давно било,
0015 Кад ви прије чету покуписте
0016 По Удбини, по нашој Крајини,
0017 У тој чети тридес’т Крајишника.
0018 Окренусте чету од Удбине,
0019 Па Кунари високој планини.
0020 Ја за вама пођох назорице,
0021 Да се учим чету четовати.
0022 Стигох васке у Кунар-планини,
0023 Ви бијасте конак учинили,
0024 Под јеликам’ ватре наложили;
0025 Ту заједно конак учинисмо.
0026 А кад свану и огрија сунце
0027 По планини зелене јелике,
0028 Ви кренусте у планину друштво,
0029 Не дадосте мени у дружину,
0030 Оставите мене у Кунари,
0031 Да вам стажу низ планину чувам,
0032 Да не прођу Власи у Удбину,
0033 Да нам каква не начине квара;
0034 Замакосте уз Кунар-планину.
0035 Истом јекну Кунара планина,
0036 А никаква вјетра не бијаше.
0037 Кад погледах од танке јелике,
0038 Док испаде Котарац Илија,
0039 А за њиме тридесет хајдука,
0040 Све мркијех јато гавранова.
0041 Угледаше мене под јеликом,
0042 Опколише у планини сама.
0043 Ја припадох за танку јелику,
0044 Па се браним пушком од очију;
0045 Док ми тече праха и олова,
0046 Убих њему седмерицу друга,
0047 Кад ми неста праха и олова,
0048 Ухвати ме Котарац Илија,
0049 Свеза мени под јеликом руке,
0050 Па ме сведе у кршне Котаре,
0051 Те ме баци у тавницу мрачну.
0052 Ту сам лежо четири мјесеца,
0053 Виш’ ме туде држати не хтједе,
0054 Већ ме посла у града Корлата,
0055 Поклони ме од Корлата бану.
0056 Сведоше ме до Корлата града,
0057 Мене бане у тавницу баци.
0058 Ту тавновах три пуне године,
0059 Јер ја рода у Удбини немам,
0060 Ко би мене пушћо из тавнице,
0061 Је л’ за благо, ја ли за јунаштво.
0062 Па поцвијех у влашком зиндану,
0063 Цвиљех, брате, три бијела дана,
0064 За три дана и три ноћи мрачне.
0065 Кад четврта ноћца притиснула,
0066 Тавници се отворише врата,
0067 Док уљезе бијела Латинка.
0068 У руци јој фењер и свијећа,
0069 Она мени добар вечер викну,
0070 Ја сам њојзи љепше прихватио:
0071 »»Здраво била, лијепа Латинко!«« 
0072 Латинка ми рече у тавници:
0073 »»Ја Турчине, из турске Крајине,
0074 Како се ти по имену вичеш?«« 
0075 Казах јој се, брате у тавници,
0076 Гдје се зовем сиротан Алија,
0077 Гдје ја никог у Удбини немам,
0078 Немам брата, ни братића свога,
0079 Мени рече бијла Латинка:
0080 »»Кака ти је голема невоља,
0081 Те толико јадовито цвилиш?
0082 Јеси л’ гладан хљеба у тавници,
0083 Ал тавница теби притужила,
0084 Ал си жедан завичаја свога?«« 
0085 Ја јој рекох, брате, у тавници:
0086 »»Ој Латинко, прихладна дјевојко,
0087 Нијесам ја гладан у тавници,
0088 Нит’ тавница мени притужила,
0089 Ја сам жедан завичаја свога,
0090 Ево лежим три пуне године,
0091 Па да лежим дванаест година,
0092 Нике мене извадити нема!
0093 Већ дјевојко, оба ти цвијета,
0094 Што си ноћац дошла у тавницу?
0095 Чијега си соја и племена,
0096 Како ли се по имену зовеш?«« 
0097 А рече му бијела Латинка:
0098 »»Ја сам шћерца од Корлата бана,
0099 По имену Анђелија млада,
0100 Више нема од срца евлада,
0101 Него мене једну у вијеку.
0102 Па ми жао, сиротан Алија,
0103 Што толико у тавници цвилиш.
0104 Већ чујеш ли, што ћу бесједити,
0105 Је ли кака вјера у Турака,
0106 Па што рече, да преварит не ће?
0107 Да ја тебе пуштам из тавнице,
0108 Да те спремим завичају твоме,
0109 Би л’ ти сишо до годину дана,
0110 Па извео мене у Удбину,
0111 Узео ме себи за љубљење?«« 
0112 Зададох јој вјеру у тавници,
0113 Јер је брате, за невољу било:
0114 »»Бих ти сишо до годину дана,
0115 Кад бих знао, да бих погинуо.
0116 Ево теби моја вјера тврда,
0117 Што ти речем, ја преварит’ не ћу.«« 
0118 Кад дјевојка ријеч разабрала,
0119 Хватила се у џепове руком,
0120 Из џепове кључе извадила,
0121 Те на мени гвожђе отворила,
0122 С мене скиде синџир гвожђе тешко,
0123 Кад ме цура гвожђа опростила,
0124 Па завуче у џепове руке,
0125 Извади ми стотину диката:
0126 »»Нај то теби, сиротан Алија,
0127 Те се напиј и опанке купи.
0128 Нек те море свести на Удбину.
0129 Ако створиш што си бесједио,
0130 Те ти по ме до Корлата сиђеш
0131 Дости ћемо понијети пара,
0132 Јер имаде у Корлата бана,
0133 Има мала, нема му хесаба.
0134 Већ устани, сиротан Алија,
0135 Вакат јесте теби побјегнути.«« 
0136 Устах, брате, од земље на ноге,
0137 Ал убила проклета тавница,
0138 Једв’ изиђох из тавнице мрачне,
0139 А преда мном дилбер Анђелија.
0140 Изиђосмо из тавнице мрачне,
0141 У фењеру удухну свијећу,
0142 Изведе ме граду до капије:
0143 »»У добри час, сиротан Алија!«« 
0144 Ја изиђох граду кроз капију,
0145 Цура оде у чардака свога.
0146 Сидох, брате, у нашу Удбину,
0147 Тражих друга до Корлата града,
0148 Да ко са мном пође по дјевојку,
0149 Па ја тражих, а на могох наћи,
0150 Сад с’ окрену у другу годину.
0151 Синоћ мени ситна књиг дође,
0152 Од Анђуше из Корлата града,
0153 Драге шћерце од Корлата бана.
0154 Шта ј’ у књизи цура начинила:
0155 »»Еј Турчине, сиротан Алија,
0156 Ето теби књиге од Анђуше:
0157 Кам’ ти вјера, она те убила?
0158 Рече сићи до годину дана,
0159 А ја јесам на ћемал дјевојка,
0160 Многа мени има муштерија,
0161 А влашки ме просе капетани.
0162 Бане даје, ја ниједног не ћу,
0163 Већ се теби из Удбине надам,
0164 Кад ћеш по ме до Корлата доћи,
0165 Како си ми вјеру задо тврду.
0166 Сад је дошо преко мора бане
0167 Од Малтије, од земље далеке,
0168 Те је мене испросио младу
0169 За свог сина, малог Михаила.
0170 И од ове у друг недјељу,
0171 Хоће доћи банови сватови,
0172 Одвест мене преко мора хладна.
0173 Ја ћу теби бити давуџија,
0174 Ој Турчине, на ономе св’јету!«« 
0175 Па ја не знам што ћу од живота,
0176 Дурга немам до Корлата града,
0177 А за сама нема путовања.
0178 Сташиво је до Корлата сићи,
0179 Јер су ружни кланци и планине,
0180 А планине никад саме н’јесу,
0181 Могу идућ изгубити главу.« 
0182 А кад зачу силан Бојковићу,
0183 Што му каза сиротан Алија,
0184 Он ли је силе ударио:
0185 »Еј Алија, црн ти образ био,
0186 Зар је така вјера у Турчина!
0187 Задат вјеру до годину дана,
0188 Па с’ окрену у другу годину,
0189 Што нијеси мени казивао!
0190 Хајде сада у кулу од камена,
0191 Немој више хладно пити вино,
0192 Па на ноге притегни опанке,
0193 Узм’ у руку пушку џефердара,
0194 Ноћас да си сишо до Кладуше,
0195 А до куле сердар-аге Муја,
0196 Те замоли сердар-агу Муја,
0197 Нек ти поље гојеног Халила,
0198 Нек му даде дебела ђогина,
0199 Нека теби пође у сватове.
0200 Побратиме, и ја ћу ти поћи,
0201 Наћи ћу ти још двојицу друга,
0202 Из Удбине Ника бајрактара,
0203 Из Рибника хајдук-Ибрахима.
0204 Петерица, виш нас не требује,
0205 Моремо ти довест Анђелију,
0206 Ако буде од Бога суђено,
0207 И без ране и без мртве главе.« 
0208 Кад Алија ријеч разумио,
0209 Скочи јунак, ко да не сјеђаше,
0210 Из мејхане оде својој кули,
0211 Па се свуче, те се преобуче,
0212 А на ноге притеже опанке,
0213 Око паса свијетло оружје,
0214 А у руку пушку џефердара,
0215 Те он оде пољем од Удбине.
0216 Куд год иде у Кладушу сиђе,
0217 У лијепо доба доходио,
0218 По Калудши сунце обасјало,
0219 И Мујову од камена кулу.
0220 Кад Алија дође пред авлију,
0221 На авлији отворена врата,
0222 У авлији студена водица,
0223 На њој Ајка, сестра Хрњичина.
0224 Пере цура крваве хаљине,
0225 А прољева сузе од очију.
0226 Њој Алија турски селам виче,
0227 Дјевојка му љепше прихватила,
0228 Па Алији хош-ђелдију дава; -
0229 Баш дјевојка, као мушка глава.
0230 А рече јој сиротан Алија:
0231 »Хаир ола, сестро Мујагина,
0232 Што прољеваш сузе од очију,
0233 А што переш крваве хаљине?
0234 Је ли здраво Мујо са Халилом?« 
0235 Дјевојка му ријеч проговара:
0236 »Богом брате, сиротан Алија,
0237 Здраво јесте гојени Халиле,
0238 Здраво није сердар-ага Мујо.
0239 Скоро Мујо чету покупио,
0240 И у чети тридес’т и три друга,
0241 Одвео је чету у планину
0242 Ево има за петнаест дана,
0243 Ја не знадем куд је долазио.
0244 Синоћ дошо из чете Хрњица,
0245 Рањен дошо на коњу ђогину.
0246 Од тридесет и три своја друга,
0247 Не довео, него седморицу,
0248 И то, брате, јадно и рањаво.
0249 Ено Муја на бијелој кули,
0250 Грднијех је допануо рана,
0251 И Бог знаде, пребољет их не ће«.
0252 А кад зачу сиротан Алија,
0253 Њему мило не би николико,
0254 Од очију сузе полетјеше,
0255 Па он оде на бијелу кулу,
0256 У одају, гдје болује Мујо.
0257 На одаји отворио врата,
0258 Рањен лежи на душеку Мујо,
0259 Покрили га кумашли-јорганом,
0260 А по глави срмали-махрамом.
0261 Виш’ главе му гојени Халиле,
0262 Расклопио куран-хамајлију,
0263 Куран учи своме брату Мују,
0264 А прољева сузе од очију;
0265 С десну страну остарјела мајка.
0266 Расклопила куран-хамајлију,
0267 Куран учи, сузе пролијева.
0268 Алија им турски селам виче,
0269 Обадвоје љепше прихватило,
0270 И Халил му хош-ђелдију даје.
0271 За јуначко питаше се здравље,
0272 Па се сави сиротан Алија,
0273 С Муја откри срмали-махраму,
0274 Па се сагне, те пољуби Муја,
0275 Сузама га свега потопио.
0276 Истом Мујо очи отворио,
0277 Па оваку ријеч бесједио:
0278 »Давор куло, не остала пуста,
0279 Јоште нема ни година дана,
0280 Како сам те тамир учинио.
0281 Данас си ми водом прокапала.
0282 Те ми не даш боловати рана.« 
0283 Проговори гојени Халиле:
0284 »Не лудуј ми, сердар-ага Мујо,
0285 Није кула водом прокапала,
0286 Већ то дошо сиротан Алија,
0287 Тебе Мујо сузом дохватио.« 
0288 Док Алију угледа Хрњица,
0289 Њему Мујо хош-ђелдију даје,
0290 За јуначко питају се здравље.
0291 Па га пита сердар-ага Мујо:
0292 »Хаир ола, сиротан Алија.
0293 Ој Алија која је невоља.
0294 Те прољеваш сузе од очију?
0295 Што си дошо до Кладуше равне?
0296 А рече му сиротан Алија:
0297 »Сердар Мујо, дирек од Крајине,
0298 Жалим тебе, гдје’с се обранио;
0299 И мени је голема невоља.« 
0300 Па му сједе казиват Алија,
0301 Све му каза која је невоља:
0302 »Па сам дошо теби у Кладушу,
0303 Да ми дадеш брата и ђогина,
0304 А да са мном до Корлата сиђе,
0305 Да помогне извести дјевојку,
0306 Порад Бога и севапа свога,
0307 Дај ми изун и дај ми Халила,
0308 И подај му својега ђогина,
0309 Порад нама све наше Крајине!« 
0310 А кад Мујо ријеч разумио,
0311 Шта му каза сиротан Алија,
0312 На Алију очи исколачи:
0313 »Не дам теби брата ни ђогина,
0314 Да би цуре никад не видио,
0315 Ни, Алија, себе оженио.
0316 Ја сам, синко, чету покупио,
0317 И одвео тридес’т и три друга,
0318 Чету свео до Корлата града,
0319 Био, синко, добро задобио,
0320 И нахвато танкијех Латинки,
0321 Латинскијех насјеко се глава,
0322 Вратио се од Корлата града,
0323 До Вучаја високе планине.
0324 Ту ме влашка потјер достигнула,
0325 Ту су мени џаду прекинули.
0326 Разбили ми чету у Вучају,
0327 У Вучају високој планини.
0328 Од тридесет и три друга, сине,
0329 Не довео, него седмерицу,
0330 И то, синко, јадно и рањаво.
0331 И ја рањав дошо на ђогату,
0332 А Бог знаде, хоћу л’ пребољети.
0333 Сад да имаш соколова крила,
0334 Не би перје изнијело меса;
0335 Од Корлата до Вучај-планине,
0336 Све притисла беглук Њемадија-
0337 А некмо ли извести дјевојку;
0338 Прођ’ се врага, и Корлата града!« 
0339 А кад зачу сиротан Алија,
0340 Од очију сузе одлетјеше,
0341 Па се опет сави до сердара,
0342 И љуби га у јуначку руку:
0343 »Дај ми изун и коња ђогина,
0344 И пошљи ми свог брата Халила,
0345 Порад Бога и севапа свога,
0346 Порад нама све наше Крајине,
0347 Тако ране преболио, Мујо!« 
0348 Већ се Мују од ина не море,
0349 Па погледа у брата Халила,
0350 Па Халилу брату бесједио:
0351 »Би л’ ти мило путовати било,
0352 До Корлата, каурскога града,
0353 И Алији по дјевојку поћи?« 
0354 Насмија се Халил на Хрњицу:
0355 »А бих, брате, живота ми мога,
0356 Бих волио до Корлата сићи,
0357 Да покајем наше Крајишнике,
0358 Него, Мујо, три товара блага!« 
0359 Онда рече сердар-ага Мујо:
0360 »Чујеш, брате, гојени Халиле,
0361 Хајде сиђи уморну ђогину,
0362 Седло свали са коња ђогата,
0363 Седло свали, па на јасле баци,
0364 Истимари уморна ђогина,
0365 Па га покри чулом великијем,
0366 А зауздај ђемом од челика.
0367 Води коња на дно у чаршију,
0368 До дућана Трифка бојаџије,
0369 Нек обоји гриву ђогатову,
0370 Јер ће Власи познати ђогина,
0371 Скоро им је ђогат долазио.
0372 Добро Трифку захмедију плати,
0373 Подај њему маџарију жуту,
0374 И поздрави Трифка бојаџију.
0375 Кад обојиш гриву ђогатову,
0376 Сврати коња новој налбантници,
0377 Прекуј коњу ноге све четири.
0378 И налбанту захмедију плати,
0379 Па се не бој, брате, ексиклука.« 
0380 Тако Халил послуша сердара,
0381 Скочи Халил, ко да несјеђаше,
0382 Часом сиде низ бијелу кулу,
0383 А у подрум, братову ђогину.
0384 Седло свали, па на јасле баци,
0385 А дохвати кашагију сјајну,
0386 Истимари вилена ђогина,
0387 Па прегиње чула великога,
0388 А по чулу притеже колане.
0389 Одведе га на дно у чаршију,
0390 До дућана Трифка бојаџије,
0391 Па он Трифку »добро јутро« виче,
0392 А Трифко му љепше одазива:
0393 »Здраво био, Мујагин Халиле!
0394 Како нам је сердар-ага Мујо?« 
0395 А Халил му тихо одговара:
0396 »Добро јесте сердар-ага Мујо,
0397 И теби је поздрав опремио,
0398 Да обојиш гриву ђогатову,
0399 Да начиниш црногрива ђога,
0400 Јер ђогату путоват ваљаде.« 
0401 Бирдем скочи Трифко бојаџија:
0402 »Нек је здраво сердар-ага Мујо,
0403 Часком ћу му хизмет учинити!« 
0404 Па на гриву боју ударио,
0405 Кад обоји гриву ђогатову,
0406 Њему Халил маџарију даје,
0407 А Трифко је прихватити не ће:
0408 »То на поклон сердар-аги Мују,
0409 Сретно њему путовање било!« 
0410 Халил врати дебела ђогина,
0411 Па га новој налбантници сврати.
0412 Прекова му ноге све четири,
0413 Па зарови у џепове руком,
0414 Па извади жуту маџарију,
0415 Да налбанту захмедију плати.
0416 Налбанте му прихватити не ће:
0417 »То на поклон сердар-аги Мују,
0418 Сретно њему путовање било!« 
0419 Оде Халил, одведе ђогина,
0420 Уведе га у топле подруме,
0421 Па чул свали, а седло навали,
0422 А по седлу притеже колане,
0423 Нека држе седло на ђогату.
0424 Оде Халил на бијелу кулу,
0425 Гдјено лежи сердар-ага Мујо.
0426 Усто Мујо, сједи са Алијом;
0427 То Халилу врло мило било,
0428 Брата Муја загрлио свога,
0429 Загрлио, па га пољубио:
0430 »Благо мени одсад до вијека,
0431 Кад ми сједе на душеку, Мујо!« 
0432 Сједе Мујо сјетоват Халила:
0433 »Де отвори шарена сандука,
0434 Све повади каурско од’јело,
0435 Све повади, па обуци на се!« 
0436 Халил свога брата послушао,
0437 Па је сандук шарен отворио,
0438 Све извади каурске хаљине,
0439 А све вади, па облачи на се.
0440 Па најпосље шапку натакнуо,
0441 На којој је триде’ст плетеница,
0442 Међу њима три крста од злата.
0443 Док је шапку капу натакнуо,
0444 Три пут Богу сеџе учинио:
0445 »Боже мили, у гријех не пиши,
0446 За невољу ни грјехоте нема!« 
0447 Мујо пита сиротан-Алију:
0448 »Кога имаш јоште од другова,
0449 Да ће с тобом по дјевојку поћи?« 
0450 Све Алија од истине каже:
0451 »Ја имадем Нука бајрактара,
0452 И имадем силна Бојковића,
0453 Из Рибника хајдук-Ибрахима,
0454 И још Бога и Халила твога,
0455 Петерица виш’ нас не имаде.« 
0456 А рече им сердар-ага Мујо:
0457 »Добро слушај, гојени Халиле,
0458 Што ће тебе сјетовати Мујо!
0459 Кад будете кроз Вучај-планину,
0460 Гдје је моје изгинуло друштво,
0461 Ондје Турцим’ рахмет подавајте.
0462 Сићи ћете у Махнете луге,
0463 Кроз Лужине четири сахата,
0464 Никад лузи сами били н’јесу,
0465 Ја без вука, ја ли без хајдука,
0466 Ту морете, брате, изгинути.
0467 Кад сиђете пољу под Корлата,
0468 Преко поља четири сахата,
0469 У граду ћете угледат капију,
0470 Јаш’те коње граду до капије.
0471 Кад дођете граду до капије,
0472 Одјашите коње за капијом,
0473 У Каура таки адет има,
0474 Непројаше коња кроз капију.
0475 На капији тридес’т капиџија,
0476 Што чувају града и капију,
0477 А ви њима Бога наспомен’те,
0478 Проведите коње за дизгине,
0479 Уведите коње у сокаке,
0480 Право кули од Корлата бана.
0481 Ход’те мудро, не гините лудо,
0482 Не допан’те каурске тавнице,
0483 Не остав’те коња у Каура.
0484 Ако мени вакт и сахат дође,
0485 Те ја умрем на бијелој кули,
0486 Нико васке извадити нема!
0487 Ондје ће вам кости останути,
0488 У бановој дубокој тавници.« 
0489 Па се саге гојени Халиле,
0490 Те се с братом пољубио Мујом,
0491 Пољубише, па се халалише.
0492 Оде Халил и Алија с њиме,
0493 Рањен оста Хрњица на кули.
0494 Халил сиђе у подрум ђогину,
0495 Па ђогата из нова опрема.
0496 Све каурски опреми ђогата,
0497 Крстатом га покри абахијом,
0498 Заузда га ђемом њемачкијем,
0499 Притеже му четири колана,
0500 Па изведе коња из подрума,
0501 Из подрума пред мермер-авлију.
0502 Приведе га бињеку камену,
0503 Па с камена на коња ђогина,
0504 А пред њиме сиротан Алија.
0505 Куд год ишли, у Удбину сишли,
0506 Танкој кули сиротан-Алије.
0507 Алија се кули навратио,
0508 Халил хода испод танке куле,
0509 И он вода Мујова ђогина,
0510 А све чека, док с’ Аија спреми.
0511 Кад се спреми сиротан Алија,
0512 Спреми себе и дората свога,
0513 Ја како се тебдил учинио!
0514 Би ти реко, па би се заклео,
0515 Да је главом од мора Маџарче.
0516 Па затвори кулу и авлију,
0517 А под камен кључе оставио,
0518 Па оваку ријеч бесједио:
0519 »Давор куло, док Алија дође,
0520 И доведе младу Анђелију!« 
0521 Обојица коње узјахаше,
0522 Танкој кули коње отјераше,
0523 Танкој кули Нука бајрактара.
0524 Кад дођоше до бијеле куле,
0525 Ал то Нуко испод куле хода,
0526 А за дизгин свог зекана вода.
0527 Бојковић му хабер учинио,
0528 Па је спреман Нуко бајрактаре.
0529 Кад угледа Мујова Халила,
0530 Он Халилу стаде на селаму.
0531 Њему Халил турски селам виче,
0532 Нуко њему селам прихватио,
0533 Па Халила за Хрњицу пита:
0534 »Како нам је сердар-ага Мујо?« 
0535 Халил њему ништа не казује,
0536 Него каже: »Здраво нам је Мујо.« 
0537 Па и Нуко узјаха зекана,
0538 Па ето их кули Бојковића.
0539 Ал Бојковић испод куле хода,
0540 И за дизгин свог дората вода;
0541 Све обуко каурске хаљине,
0542 А и себе тебдил учинио,
0543 Па и себе и дората свога,
0544 Ко што јашу бечки бајрактари.
0545 Њему Халил турски селам виче,
0546 Бојковић му љепше прихватио,
0547 Па Халила за сердара пита:
0548 »Како нам је сердар-ага Мујо?« 
0549 Халил њему ништа не казује,
0550 Него каже: Здраво нам је Мујо.« 
0551 И Бојковић појаха дорина;
0552 Уз Удбину коње натјераше,
0553 Кули танкој хајдук-Ибрахима.
0554 А то Ибро испод куле хода
0555 И за дизгин свога вранца вода.
0556 А спремио себе и вранића,
0557 Ко што бечки јашу бајрактари.
0558 Њему Халил турски селам виче,
0559 Хајдук Ибро љепше одазива:
0560 »Је л’ нам здраво сердар-ага Мујо?« 
0561 Халил њему ништа не казује,
0562 Веће каже:»Здраво нам је Мујо.« 
0563 И он свога узјаха вранића,
0564 Па отале коње отискоше.
0565 Куг годи ишли, до Вучаја сишли,
0566 Гдје ј’ Мујово изгинуло друштво.
0567 Вијају се тице гавранови,
0568 Месо једу коњско и јуначко,
0569 А лешине леже по Вучају.
0570 Овјде Турцим’ рахмет предадоше,
0571 Кроз Вучаја здраво прогазише,
0572 Па сиђоше у Махнате луге;
0573 Нити има вука, ни хајдука.
0574 Па избише пољу под Корлата,
0575 Преко поља четири сахата.
0576 Часком поље коњи прегазише,
0577 Док дођоше граду до капије.
0578 За капијом коње одјахаше,
0579 Проведоше коње за дизгине.
0580 По капији сједе капиџије,
0581 Њима Турци Бога споменуше,
0582 Капиџије здрављем прихватише.
0583 Њихке Ђуро капиџија пита:
0584 »Бајрактари, од земље које сте?« 
0585 Бесједио хајдук-Ибрахиме:
0586 »Од овуд смо, од Беча нашега,
0587 Бајрактари наше круне златне,
0588 Круне наше, од Беча ћесара,
0589 Па смо чули, у вашега бана
0590 Гдје големо весеље имаде,
0591 Гдје је шћерку дао сватовима
0592 Преко мора, у земљу Малтију,
0593 А за сина малтијанског бана.
0594 Молили смо три бијела дана,
0595 А нашега у Беча ћесара,
0596 Да нас бану на весеље спреми.
0597 Молили се, па се умолили,
0598 Па нас посло на весеље бану,
0599 Да сватове сејир учинимо,
0600 И видимо свате малтијанске.« 
0601 Тако здраво прошли на капију,
0602 Па ето их до банове куле,
0603 А све воде коње и дизгине.
0604 Кад му кули дошли пред авлију,
0605 На авлији отворена врата,
0606 А у бана доста хизмећара,
0607 Све муслуге стоје по авлији.
0608 Кад дођоше турски бајрактари,
0609 Па слугама добру вече вичу,
0610 Слуге здрављем њима прихваћаше;
0611 Од Турака коње прихватише,
0612 Једни Турке за бијеле руке
0613 Одведоше уз банову кулу,
0614 Гдјено сједи од Корлата бане,
0615 Око њега седам капетана.
0616 Међу њима варакли трпеза,
0617 Под трпезом мајолике златне,
0618 А у њима вино и ракија,
0619 Пије бане, капетани с њиме.
0620 Први уђе хајдук-Ибрахиме,
0621 А са њиме Мујагин Халиле.
0622 Кад уљезе хајдук-Ибрахиме,
0623 Шапу махну, па под пазух баци,
0624 Па он свјему Бога наспомену,
0625 Љепше њему Бога прихватише.
0626 Примаче се хајдук-Ибрахиме,
0627 Те он бану пољубио руку;
0628 Сви му редом руку пољубише.
0629 А пита их од Корлата бане:
0630 »Јабанџије, од земље које сте?« 
0631 Бесједио хајдук-Ибрахиме:
0632 »Господаре, од Корлата бане,
0633 Одовуд смо, од земље ћесарске,
0634 Од нашега Беча бијелога,
0635 Бајрактари бечкога ћесара;
0636 Па смо чули у тебе весеље,
0637 Гдје си шћерку дао сватовима
0638 Преко мора, у земљу Малтију,
0639 За банова Михаила сина.
0640 Молили се нашој круни златној,
0641 Нашој круни у Бечу ћесару,
0642 Молили се три бијела дана,
0643 Док нас посло до Корлата града,
0644 Да сватове сејир учинимо.« 
0645 А кад зачу од Корлата бане,
0646 Добар им је ићрам учинио,
0647 За пуну их софру посадио.
0648 »Хвала вама, моји бајрактари,
0649 И хвала ми од Беча ћесару,
0650 Кад је васке посло на весеље.
0651 Дед сједите, да се напијемо,
0652 Далеко је, од Беча довле
0653 Уморили себе и парипе.« 
0654 Посједоше Турци Крајишници,
0655 А слуга им чаше дохаћаше,
0656 Који служи вино и ракију.
0657 Тамам сјели, по једну попили,
0658 Док Маџарче викну на авлији:
0659 »Господаре, од Корлата бане,
0660 Јазук теби и срамота била!
0661 Што ће Турци на бијелој кули,
0662 Што ће турски коњи по авлији?
0663 Зар не мореш познавати, бане,
0664 Бар ђогата од Кладуше Муја?
0665 Скоро ти је силазио Мујо,
0666 Сила ти је направио квара.
0667 А и вранца хајдук-Ибрахима,
0668 Љуће гује у Турака нема! –
0669 Ето њега теби уз кољено,
0670 Јадан бане, размину те глава!« 
0671 А кад зачу хајдук-Ибрахиме,
0672 Полако се џаму примакнуо,
0673 Па погледа у мермер-авлију,
0674 А Маџарче стоји на авлији.
0675 Њему рече хајдук-Ибрахиме:
0676 »Бе, Маџарче, црн ти образ био,
0677 Шта ме турчиш данас без невоље?
0678 Већ тако ми крста и закона,
0679 И мојијех све седмеро поста,
0680 Ако сиђем низ банову кулу,
0681 С пљаном ћу те раставити главом!
0682 Шта трабуниш пјано по авлији,
0683 Мене турчиш на бијелој кули,
0684 А ја хизмет што ћесару чиним,
0685 Ев’ имају четири године!« 
0686 А кад зачу блиједо Маџарче,
0687 Побјеже му из мермер-авлије.
0688 Тешка бана шубха прихватила.
0689 Па почеше њемачки зборити,
0690 Ето бане, капетани с њиме.
0691 Што им бане ријеч бесјеђаше,
0692 А њемачи језик окренуо:
0693 »Чујете ли, седам капетана,
0694 Ласно ћемо познавати Турке.
0695 Ако Турци буду Крајишници,
0696 У авлији имадем одају,
0697 Свешћу њихке ноћас у одају,
0698 Нек преноће ноћас до сабаха;
0699 На пенџере шпије ударити,
0700 Нек слушају шта ће бесједити.
0701 Кад преноће ноћас до сабаха,
0702 Кад у јутро бијел дан осване,
0703 Па обасја по Корлату сунце,
0704 Ја ћу тридес’т скупит дјевојака,
0705 Довешћу их у своју авлију.
0706 Из кафаза извест’ Анђелију,
0707 Нек окрену коло на авлији,
0708 И ми ћемо на авлију сићи,
0709 Па снијети варакли столице,
0710 Па сејрити коло и дјевојке,
0711 На одаји отворити врата.
0712 Ако буду Турци Крајишници,
0713 Поклапни су Турци на Латинке:
0714 Ако буду бечки бајрактари,
0715 Баш ниједан погледати не ће;
0716 По том ћемо Турке познавати.« 
0717 Што им бане њемачки казује,
0718 Све то знаде хајдук-Ибрахиме,
0719 Јер он знаде дванаест језика.
0720 Бане скочи од пуне трпезе,
0721 Бајрактарим’ ријеч бесјеђаше:
0722 »Бајрактари, од бијела Беча,
0723 Далеко је, а од Беча довле;
0724 Уморни сте и ви и парипи.
0725 Хајте доље у другу одају,
0726 Те с’ одмор’те, повад’те оружје,
0727 Ви се мало рахат учините,
0728 Доћ ће вама вино и ракија.« 
0729 Иза софре Турци устадоше,
0730 Па за баном низ бијелу кулу,
0731 Сведе њихке на авлију бане.
0732 На авлији широка одаја,
0733 Сва застрта дибом и кадифом.
0734 Лијепо им на конаку туде,
0735 Намјести их у одају бане.
0736 Оде бане из одаје отле,
0737 А за собом притворио врата,
0738 У одаји остадоше Турци.
0739 Ну да видиш од Корлата бана,
0740 На пенџере шпије натурио,
0741 Да слушају, што ће бесједити.
0742 Докле викну хајдук Ибрахиме:
0743 »Акшам веће на земљицу паде,
0744 Де устајте моји бајрактараи,
0745 Да с’ молимо Богу по закону.« 
0746 Хизмећари воду донесоше,
0747 Па умише до за шаке руке.
0748 Умише се водом по образу,
0749 У исток се сунцу окренуше,
0750 Па се моле Богу истиноме.
0751 Све гледају шпиљи кроз пенџере,
0752 Одлетјеше, па бану казаше:
0753 »Господаре, од Корлата бане,
0754 Баш нијесу Турци Крајишници,
0755 Јер се моле Богу по закону,
0756 Окренути сунцу и истоку.« 
0757 То је бану чудо мило било,
0758 Господску им опеми вечеру,
0759 Уз вечеру вино и ракију.
0760 Вечераше, напише се вина.
0761 Кад је вакат од спавања био,
0762 Полегаше Турци Крајишници,
0763 Па поспаше у одаји банској.
0764 Од пенџера шпије одусташе.
0765 Сви одоше па бану казаше:
0766 »Полегаше бечки бајрактари,
0767 И поспаше у шикли-одаји.« 
0768 И то бану чудо мило било.
0769 Њима доста вина и ракије,
0770 Коњ’ма доста жита и сијена,
0771 Све у здрављу корлатскога бана.
0772 Тако свану и ограну сунце,
0773 Бане посла од куле до куле,
0774 Те састави тридес’т дјевојака.
0775 Кад дођоше цуре на авлију,
0776 Из кафаза Анђелија сиђе,
0777 На авлији коло ухватише.
0778 Сиђе бане у мермер-авлију,
0779 А за њиме седам капетана,
0780 Снесоше им варакли-столице.
0781 Посједаше по мермер-авлији,
0782 Запјеваше у колу дјевојке,
0783 Онда рече хајдук Ибрахиме:
0784 »Чујете ли, браћо моја драга,
0785 Сада ће се отворити врата;
0786 Немојте се који преварити,
0787 Те у коло очим’ погледати,
0788 С коњ’ма смо се, браћо, растанули,
0789 Коње ћемо јесир учинити,
0790 А ми панут проклете тавнице,
0791 Нико наске избавити нема.
0792 Синоћ тако разговара бане,
0793 Узгледамо л’ коло и дјевојке,
0794 Познаће нас, гдје смо Крајишници.« 
0795 Док с’ одаји отворише врата,
0796 Бирдем Турци главе оборише,
0797 Па гледају шару по зилији.
0798 Океташе коло два сахата,
0799 Док дјевојке ноге забољеше,
0800 А авлији коло раскидоше,
0801 Свака оде својој танкој кули,
0802 Анђелија у кафаза свога,
0803 На одаји притворише врата.
0804 Оде бане на бијелу кулу,
0805 А за њиме седам капетана,
0806 Столице им понесоше слуге.
0807 А кад бане на кулу изиђе,
0808 Капетаним’ ријеч бесједаше:
0809 »Капетани, моји соколови,
0810 Баш нијесу Турци Крајишници,
0811 Веће јесу бечки барјактари;
0812 Хоћемо се осрамотит’ љуто
0813 Код нашега у Бечу ћесара,
0814 Ја се бојим резилуку своме.
0815 Оно слага пјани Маџарине.« 
0816 Поставише од злата синију,
0817 Принесоше вино и ракију.
0818 Мало стало, за дуго не било,
0819 Док на граду пукоше топови,
0820 Тридесет их један за другијем.
0821 Долетјеше на муштулук бану:
0822 »Ето теби ките и сватова,
0823 И пред њима од Малтије бана,
0824 За њим иде пет стотин’ сватова.« 
0825 Бане даде муштулуке тешке.
0826 Мрве стало, за дуго не било,
0827 Док упаде бијела катана
0828 У авлију од Корлата бана,
0829 На дорату коњу од мејдана.
0830 На авлији коња не сјахује,
0831 Већ дозива од Корлата бана:
0832 »Пријатељу, од Корлата бане,
0833 Има адет у нашој Малтији,
0834 Да кад кита и сватови дођу,
0835 Ваља изић’ те срести сватове.
0836 Ако имаш каква џиличију,
0837 Да умије с коња по џилиту,
0838 Ти га спреми мору на јалију,
0839 Пријатељу, граду за капију.« 
0840 Бане знаде, гдје све то имаде,
0841 Гдје имаде синовца Алексу,
0842 Да умије плахо по џилиту.
0843 Онда бане Алексу дозива:
0844 »Хајде, врану бедевију спреми,
0845 Па ен’ ону катану призајми,
0846 Тјерај њега граду кроз капију,
0847 Па ми срети бана и сватове,
0848 Срети њихке по морској јалији,
0849 Потјерај се с њима по џилиту,
0850 Па доведи свате до капије.
0851 Напр’јед хајде брже пред сватима,
0852 А у нашу у мермер-авлију.
0853 Ваља, синко, намјешћат сватове,
0854 Ваља овдје ноћцу преноћити.« 
0855 Скоч’ Алекса ко да не сјеђаше,
0856 На сејизе срклет учнио,
0857 Изведоше врану бедевију,
0858 Притегоше четири колана,
0859 Зауздаше ђемом њемачкијем,
0860 Па Алекси џилит дохватише.
0861 Све га гледа с дората катана,
0862 Што је дошо из земље Малтије,
0863 А не бјежи из мермер авлије.
0864 Кад Алекса посједа кобилу,
0865 А катана окрену дората,
0866 Па побјеже из мермер-авлије.
0867 На капију, ситнијем сокаком,
0868 А за њиме синовац Алекса.
0869 Бора ми га достић’ не могаше!
0870 Протјера га граду кроз капију,
0871 Па катана до сватова дође,
0872 И на дизгин окрену дората,
0873 А Алекса бедевију врану,
0874 Поврати је капији од града.
0875 Стиже њега бијела катана,
0876 А Алекса граду у капију,
0877 С дората га удари џилитом,
0878 Из бојна га седла истурио.
0879 Пад’ Алекса на мермер-калдруму,
0880 Отрка му кули бедевија,
0881 Катана се опет вратит не ће,
0882 У сокаке утиште дорина,
0883 До авлије од Корлата бана.
0884 Из авлије опет бана виче:
0885 »Пријатељу, од Корлата бане,
0886 Немој спремат пред свате чобана,
0887 То је теби баш срамота тешка,
0888 Веће бољег џиличију нађи,
0889 Они т’ амо никад доћи не ће.« 
0890 А кад бане зачу лакрдију,
0891 Жали свога Алексу синовца.
0892 На ум су му пали бајрактари,
0893 Гдје су доље у одаји равној.
0894 На одаји отворио врата,
0895 Па оваку ријеч бесједио:
0896 »Бајрактари, од Беча б’јелога,
0897 Није л’ Бог до и срећа од Бога,
0898 Да умије који по џилиту,
0899 Да изиђе граду за капијом,
0900 Да ми срете малтијскога бана,
0901 И његово пет сотина свата,
0902 А призајми ен’ ону катану,
0903 Да га стигне граду до капије,
0904 Да г’ убије челикли-џилитом,
0905 Дао бих му стотину диката;
0906 Он ми уби синовца Алексу.« 
0907 Истом скочи Мујагих Халиле:
0908 »Господаре, од Корлата бане,
0909 Извед’те ми црногрива ђога,
0910 Ја умијем мрва по џилиту,
0911 Јер је мене ћесар научио
0912 У нашему Бечу широкоме.« 
0913 А кад бане зачу лакрдију,
0914 На сејизе срклет учинио:
0915 »Изведите црногрива ђога!« 
0916 Сејизи му коња изведоше,
0917 А кад Халил припаде ђогину,
0918 Па помаче седло на ђогату,
0919 Четири му притеже колана;
0920 Све га гледа са коња катана,
0921 Како Халил према ђогина.
0922 Ну да видиш од Корлата бана,
0923 Он Халилу џилит дохватио;
0924 Узе Халил од бана џилита,
0925 Па он махну на коња ђогина.
0926 На дорату побјеже катана,
0927 Испадоше у ситне сокаке,
0928 Могаше га Халил достигнути,
0929 Већ га штеди граду до капије,
0930 Гдје је пао синовац Алекса,
0931 А синовац бана од Корлата.
0932 С ђогата га удари џилитом,
0933 Из бојна га седла избацио,
0934 А катана паде на калдрму,
0935 Испод њега дорат излетио.
0936 Па се Халил повратити не ће,
0937 Већ напоље истјера ђогата,
0938 Те он бана срете и сватове,
0939 Па затури с њима по џилиту.
0940 Док допрати свате до капије,
0941 Седамнаест ексик учинио.
0942 На капији остави сватове,
0943 А он оде до банове куле,
0944 А на коњу Мујову ђогину.
0945 Кад он дође на авлију бану,
0946 Срете њега бане од Корлата;
0947 »Хај аферим, бечки бајрактаре!« 
0948 Па му даде стотину дуката,
0949 Сејизи му коња прихватише.
0950 Оде Халил у одају друштву,
0951 Па га пита хајдук Ибрахиме:
0952 »Побратиме, Мујагин Халиле,
0953 Има л’ бане калабалук свата?« 
0954 А рече му Мујагин Халиле.
0955 »Побратиме, хајдук Ибрахиме,
0956 Пет сотитна, више не имаде,
0957 Ја сам тефтер добро прочистио,
0958 Седамн’ест их ексик учинио,
0959 Мени ево стотину дуката,
0960 Што ми даде од Корлата бане,
0961 Ако здраво у Кладушу сиђем,
0962 Ја се могу напојити вина,
0963 За банових стотину дуката.« 
0964 У то доба свати у авлију,
0965 А пред њима од Малтије бане;
0966 Срете њега од Корлата бане.
0967 Пријатељ му добар данак виче,
0968 А бане му здрављем прихваћаше.
0969 Што му рече од Малтије бане:
0970 »Пријатељу, бане од Корлата,
0971 Што хајдука у сватове спремаш?« 
0972 Уби мени седамна’ст сватова!« 
0973 А рече му од Корлата бане:
0974 »Прихатељу, бане од Малтије,
0975 Ви убисте пријатеља свога,
0976 Мог синовца, свога пријатеља,
0977 Ал се тако данас окенуло.« 
0978 Дочека их од Корлата бане,
0979 Намјестио свате на конаке;
0980 Дости коњ’ма жита и сијена,
0981 Сватовима вина и ракије,
0982 И дебела меса овновине,
0983 Свега доста, ко што је у бана.
0984 Ту сватови ноћцу преноћили;
0985 Када свану, па ограну сунце,
0986 Поранише банови чауши,
0987 Ударише банови добоши,
0988 Звикаше банови чауше:
0989 »Хазур ола, ко је од сватова,
0990 Вакат јесте сватим’ полазити,
0991 Далеко је до Млатије сићи,
0992 Ваља прећи преко мора хладна, »
0993 Па чауши на дјевере вичу:
0994 »Изводите цуру у кочијам’.« 
0995 Намјестише варакли-кочије,
0996 Што их возе двије бедевије,
0997 Свака ваља хиљаду дуката;
0998 Уз кочије куми и дјевери,
0999 Сватови се хазур учинише,
1000 Па отле су пошли полазити,
1001 Из авлије изишле кочије,
1002 Пред кочијам’ пет стотин’ сватова,
1003 Уз кочије куми и дјевери,
1004 Па одоше граду на капију.
1005 Кад пођође свати кроз капију,
1006 Проведоше цуру и кочије.
1007 Ну да видиш од Корлата бана;
1008 С града им је шенлук учинио,
1009 Испуца му тридесет топова.
1010 А да видиш Мујова Халила,
1011 Из одаје дозиваше бана:
1012 »Господаре, од Корлата бане,
1013 А тако ми среће и закона,
1014 Ако здраво нашем Бечу сиђем,
1015 А у Бечу златну круну нађем,
1016 Ондје ћу те добавити, бане,
1017 Па ћесару тебе опањкати,
1018 Хоће тебе ћесар разбанити,
1019 Па од тебе узет бановину,
1020 Теби дати торбу и тојагу,
1021 Те ти краве по Корлату чувај.
1022 Наске посла наша круна златна,
1023 Господаре, на твоје весеље,
1024 Да сватове сејир учинимо,
1025 А ти нама изићи не дадеш,
1026 Већ си наске притворио, бане,
1027 Ћесареве прве бајрактаре.« 
1028 Препаде се од Корлата бане,
1029 На одаји отворио врата,
1030 Па на млађе срклет учинио:
1031 »изведите коње бајрактарске!« 
1032 Па сејизи коње изведоше,
1033 Изиђоше из одаје Турци,
1034 Прихватише дебеле парипе,
1035 Притегоше на токе колане,
1036 Око њихке силах и оружје,
1037 Па дебеле коње појахаше.
1038 Њима бане ријеч бесјеђаше:
1039 »Бајрактари,моји соколови,
1040 Ви пратите пет стотина свата,
1041 Пратити их мору до ђемије;
1042 Кад уљегну свати у ђемију,
1043 Вратите се граду на капију,
1044 Овдје хајте мојој танкој кули,
1045 Да се хладна напијемо вина,
1046 Бајрактари, пуну хефту дна;
1047 Да поздравим нашу круну златну,
1048 Нашу круну у Бечу ћесара,
1049 И захвалим нашој круни златној,
1050 Што је васке к мени опремио.« 
1051 И одоше Турци Крајишници,
1052 А у пољу стигоше сватове,
1053 Па их прате мору до ђемије,
1054 Затурају с њима по џилиту.
1055 Док дођоше мору до ђамије,
1056 Педесет их ексик учинише.
1057 А на мору готова ђемија,
1058 Па почеше улазит’ сватови.
1059 Навозити у морску ђемију.
1060 Најтераше варакли-кочије,
1061 Онда викну хајдук - Ибрахиме:
1062 »Еј Алија, очи изгубио,
1063 Зар ћеш пуштат цуру и кочије,
1064 Да уљегне мору на ђемију?
1065 Већ је амо повартити не ћеш!« 
1066 А кад зачу сиротан-Алија,
1067 Он натјера на дорату своме,
1068 За оштру се сабљу прихватио,
1069 Посијече кума и дјевере,
1070 А поврати варакли-кочије.
1071 Покрај мора кавгу затурише.
1072 Кад погледа Мујагин Халиле,
1073 Покрај мора низ морску јалију,
1074 Велика се тама заподјела;
1075 Пред том тамом момак на вранићу,
1076 Из те таме избијају Турци.
1077 Што је напр’јед момак на вранићу,
1078 Оно јесте сердар-ага Мујо,
1079 На малину, коњу Халиловом,
1080 А за њима триста Крајишника.
1081 Па би реко и би се заклео,
1082 Да им Тале из небеса сиђе,
1083 Јер не видје откуд Тале дође
1084 Са својијех тридес’т Орашчана;
1085 Са сватов’ма кавгу затурише.
1086 У сватова опоришта нема,
1087 Туђи коњи, а туђе хаљине;
1088 Разбише их покрај мора Турци,
1089 Нешт’ утече покрај мора хладна,
1090 Нешт’ ујагми у морску ђемију,
1091 Нешт’ исјекли по обали Турци.
1092 Ну да видиш сердар-аге Муја!
1093 Он дозива свог брата Халила:
1094 »Сјаш’, Халиле, мојега ђогина,
1095 Мени малин ране повређује,
1096 Јер се с њиме научио н’јесам!« 
1097 Послуша га гојени Халиле,
1098 Па Мујова одјаха ђогина,
1099 Приведе га своме брату Мују:
1100 »Јаши Мујо, на ђогата свога,
1101 на нама је мејдан остануо.« 
1102 А од Муја прихвати малина;
1103 А кад Мујо сједе на ђогина,
1104 Онда викну сиротан-Алију:
1105 »Ја Алија, моја сиротињо,
1106 И чујете л’ моји Крајишници,
1107 Што ће вама бесједити Мујо:
1108 Да оставим Тала Ибрахима,
1109 Нека цуру и кочије чува
1110 Са својијех тридес’т Орашчана,
1111 А ви хајте за мном, Крајишници,
1112 И ти хајде сиротан Алија,
1113 И посл’је ти силазит ваљаде
1114 У пунице од Корлата бана,
1115 Да видимо што пријатељ ради.« 
1116 Сва Крајина послушала Муја,
1117 Па дебеле коње окренуше
1118 Уз јалију, граду на капију,
1119 И напријед сердар-ага Мујо,
1120 А за Мујом Халил на малину,
1121 За Халилом сиротан Алија,
1122 За Алијом хајдук-Ибрахиме,
1123 А за њиме силан Бојковићу,
1124 Па остали редом Крајишници,
1125 Задушише граду кроз капију.
1126 Н капији капиџија нема,
1127 Што чувају од града капију,
1128 Све побјегло у града Корлата.
1129 Па бановој ујагмише кули,
1130 На авлији отворише врата.
1131 А натјера на ђогату Мујо
1132 У авлију од Корлата бана,
1133 Па одјаха са коња ђогина,
1134 Оде Мујо уз банову кулу.
1135 Кад изиде на банову кулу,
1136 У одају, гдјено сједи бане,
1137 А кад бане сагледао Муја,
1138 Пред Мујом је на ноге скочио,
1139 Па овако бане бесједио:
1140 »Хвала Богу, кад сам дочекао,
1141 Те ја стекох Турке пријатеље,
1142 Нек ме Турчин од Турака чува!« 
1143 Мимо Муја док пролетје Тале,
1144 А врло се љутит догодио,
1145 Па за руку бана прихватио,
1146 И свуче га низ бијелу кулу,
1147 Свуче њега на мермер-авлију,
1148 Доиста га погубити шћаше.
1149 На авлији сиротан Алија,
1150 Па овако Талу бесједаше:
1151 »Не ћеш, Тале, живота ми мога,
1152 Данас мога погубити бана,
1153 Док је моја на рамену глава;
1154 Ни банове поробити куле,
1155 Док је моја на рамену глава!« 
1156 Па од Тала отимаше бана.
1157 Ал испаде из авлије Тале,
1158 Па завика своје Крајишнике:
1159 »Хајте амо низ корлатску варош,
1160 Да тражимо блага готовине!« 
1161 А за Талом ушли Крајишници.
1162 Ну да видиш сиротан-Алије,
1163 Води бана за бијелу руку,
1164 Изведе га на његову кулу.
1165 У одаји Мујо са Халилом,
1166 У одаји од Корлата бана.
1167 Заклиње их сиротан Алија:
1168 »Немојте ми окахрити бана,
1169 Дости сам га и ја окахрио,
1170 Одведох му шћерку Анђелију.
1171 Роб’те, Мујо, по Корлату куле,
1172 Ал банову дохватит немојте.« 
1173 А кад зачу сердар-ага Мујо,
1174 И дијете Мујагин Халиле,
1175 Истресоше све дукате бану,
1176 Што у бана б’јеху покупили.
1177 »Не ћемо ти паре ни динара
1178 Однијети, бане пријатељу!« 
1179 Па их ето низ банову кулу,
1180 У корлатску варош ударише,
1181 Пошто дван’ест поробише кула,
1182 Накупили блага готовине,
1183 Вратише се из Корлата Турци.
1184 Ето њихке граду на капију,
1185 Из капије на морску јалију,
1186 Гдје остала цура и кочије,
1187 Код кочија тридес’т Орашчана,
1188 Све дружина будаластог Тала.
1189 Па отале кренуше сватови;
1190 Дотле Турци били четеници,
1191 А отален кићени сватови, -
1192 Одведоше Анђу у Удбину,
1193 Оженише сиротан-Алију.



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао Коста Хeрман 1888-1889, књига II, друго издање, Сарајево 1933. str. 515-545