Женидба Кумалијћа Мујаге

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Кумалијћа Мујаге

0001 Огласи се на наму дивојка
0002 Липа Злата Вранић-Алибега,
0003 У ње млого било муштерија.
0004 Једно јутро беже подранио,
0005 Кахву пиоф у својој одаји,
0006 Код њег Злата стоји подвиш руке.
0007 Онда бабо приче говорити:
0008 „Злато моја, у мене једина!
0009 Већ је вакат, да се растајемо,
0010 Просци те просе са стране четири,
0011 Просе те бези по широкој Лици,
0012 Видиш књига твојих просачкиња!
0013 Мени твоји просци додијали,
0014 Што ми биде билице шенице,
0015 Све ми просци твоји појидоише;
0016 Што ми јечма биде у хамбару,
0017 То њихови коњи позобаше.
0018 Сад одбери, за кога ћеш поћи,
0019 Ономе ћу тебе поклонити,
0020 Ја ћу тебе кршно опремити.“
0021 Дивојка му руци полетила:
0022 „А мој бабо, Вранић-Алибеже!
0023 Ти родио, а ти отхранио,
0024 Мене даји, куд је теби драго!“
0025 „ „Не ћу, ћери, вјеру ти задајем,
0026 Ти обери, за кога ћеш поћи,
0027 Ја ћу оном тебе поклонити.
0028 Седам те је бега запросило,
0029 Сваки ми је књигу оправио,
0030 А осми је Кумалијћ Мујага,
0031 И тај тебе, ћери, запросио,
0032 То је ага, махане му нема,
0033 Јер је прави јунак на мејдану,
0034 Већ он што је соја фукарскога,
0035 А тебе је госпоја родила
0036 И господским мликом нахранила.“ “
0037 Дивојка му рече у одаји:
0038 „Кад је тако, бабо Алибеже!
0039 Кад ћеш мени дати изабрати,
0040 Сад не даји своје јединице!
0041 Ето ми брата жениш старијега,
0042 Мехмедбега, брата рођенога
0043 Са Цетине кићеном дивојком,
0044 Липом Ханком гази-Махмутаге.
0045 Ти ’ш купити кићене сватове,
0046 Деде пиши књиге у одаји:
0047 Ко је годиц мени муштерија,
0048 Сваког себи зовни у свтове.
0049 Кад с’ састану на наших сватових,
0050 Ја ћу знати, ког ћу изабрати.“
0051 Намах беже књигу ујагмио,
0052 Књиге беже пише на колину:
0053 Прву шаље до Новога била
0054 А на руке бегу Зенковићу:
0055 „Зенковићу испод Велебита!
0056 Ходи мени у сватове пођи
0057 На весеље Мехмедбегу моме,
0058 Дигни мени стотину сватова!“
0059 Другу посла у Врљику равну,
0060 На Врљику мазул-Алибегу:
0061 „Мазул-беже са Врљике равне!
0062 Ходи мени у сватове пођи,
0063 Да женимо Мехмедбега мога,
0064 Подигни ми тридесет сватова!“
0065 Једну посла у Цетину љуту
0066 А на руке црном Омербегу:
0067 „Ходи мени у сватове пођи
0068 И четрест дигни Цетињана,
0069 Да женимо Мехмедбега мога.“
0070 Једну посла Хливну бијеломе
0071 А на руке бегу Атлагићу:
0072 „Ходи мени у сватове пођи,
0073 Подигни ми шездесет коњика,
0074 Да женимо Мехмедбега мога.“
0075 Једну посла пољу Гламочкоме
0076 А на руке бегу Јакирлијћу:
0077 „Ходи мени у сватове пођи,
0078 Стотину ми дигни Гламочана,
0079 Да женимо Мехмедбега нема.“
0080 Једну посла у Крупу камену
0081 А на руке бегу Бадњевићу:
0082 „Ходи мени у сватове пођи,
0083 Подигни ми тридесет Крупљана!“
0084 Најстраг посла на Лику Радучу
0085 А на руке Кумалијћ-Мујаги:
0086 „Кумалијћу од Радуча била!
0087 Ходи мени у сватове пођи,
0088 Дигни својих дванаест момака,
0089 Да женимо Мехмедбега мога.“
0090 Све је биле књиге отиснуо,
0091 Свате чека за три б’јела дана.
0092 Кад четврто јутро освануло,
0093 Бег Алибег рано подранио,
0094 Спреми с’ беже на оџаку своме
0095 И погледа низ поље зелено.
0096 Ето му стиже беже Зенковићу
0097 И уз њега стотину коњика,
0098 Сви падоше по пољу зеленом,
0099 Зенковић му у конак изиђе.
0100 Истом сјели и кахву попили,
0101 Стиже њему мазул-Алибеже
0102 И уз њега јашу коњаници,
0103 И тај њему у конак изиђе.
0104 Истом сјели, па се поздравили,
0105 Стиже њему црни Омербеже
0106 И доведе своје Цетињане,
0107 И тај њему у конак изиђе.
0108 Истом сили, па се подзравили,
0109 Стиже њему беже Атлагићу
0110 И доведе кићене сватове,
0111 И тај бегу у конак изиђе.
0112 Истом сјели, па се поздравили,
0113 Стиже њему беже Бадњевићу
0114 И доведе кићене сватове,
0115 И тај њему у конак изиђе.
0116 Истом сјели и кахву попили,
0117 Помоли се беже Јакирлијћу
0118 И уз њега јашу Гламочани,
0119 И тај стиже у поље зелено,
0120 И тај њему у конак изиђе,
0121 А сватови по пољу падају,
0122 Још им нејма Кумалијћ-Мујаге.
0123 Бези кахву пију у одаји,
0124 Бези млади, дивојке им драге,
0125 Помичу се бези по одаји,
0126 Алибегу веле у одаји:
0127 „Би ли нами изун допуштио,
0128 Да сађемо у твоју авлију
0129 С дивојками коло поиграти.
0130 Да виђамо липих дивојака.“
0131 Алибег им изун допуштио,
0132 Намах бези на ноге скочише.
0133 Кад сађоше у халват-авлију,
0134 Коло хода тријест дивојака.
0135 Састале се фукарске дивојке,
0136 Нема Златке Вранић-Алибега.
0137 Кад видеше бези у авлији,
0138 Да бегова није у колу Златка,
0139 Дивојкама ни мукает нису,
0140 У авлији они посидаше,
0141 Повикаше бега Мехмедбега:
0142 „Мехмедбеже Алибеговићу!
0143 Хајде, беже у кулу камену,
0144 Изведи нам сестру јединицу,
0145 Нек поведе коло у авлији,
0146 Да заједно коло поиграмо,
0147 Мехмедбеже, на весељу твоме.“
0148 Оде беже у кулу камену.
0149 Када сестри у одају уђе,
0150 Јал дивојка сједи код пенџера,
0151 Све погледа низ поље зелено.
0152 Мехмедбег јој тихо говорио:
0153 „Злато, сестро у брата једина!
0154 Хајде сађи у нашу авлију
0155 С дивојкама коло поиграти,
0156 Тебе бези зову у авлију,
0157 Нек те бези виде у авлији.“
0158 „ „Хајде, брате, ја ћу кашње доћи,
0159 То је старост кићене дивојке.“ “
0160 Поврати се брацо Мехмедбеже,
0161 А дивојка на ноге скочила,
0162 Сама мисли у својој одаји:
0163 „Боже мили, на свему ти фала!
0164 Ја би ли се добро опремила,
0165 Па ’нда сашла у нашу авлију
0166 С дивојками коло поиграти;
0167 Ал се мени ни спремати неће,
0168 Већ овако идем у авлију,
0169 Кад ми аге Кумалијћа нејма.“
0170 Пао крену кули низ мостове.
0171 Истом ћиде у авлију саћи,
0172 Авлијнска се отворише врата,
0173 А ускочи ђогат у авлију
0174 И на њему Кумалијћ-Мујага,
0175 За њим јаше дван’ест коњаника.
0176 Кад га види кићена дивојка,
0177 Бјежи натраг у кулу камену,
0178 Па дивојка вели у одаји:
0179 „Мал’ што с’ о свог агу не обружих!
0180 Ево мени Кумалијћа мога,
0181 Ваља ми се сада опремати.“
0182 У том ага одјаха ђогата,
0183 А момци му коња прифатише.
0184 Стаде вика аге Кумалијћа:
0185 „Чујте, наши бези у авлији!
0186 Што с’ у коло, бези, не фаћате,
0187 Не штимате наших дивојака?
0188 Видит ћемо дана данашњега,
0189 Како коло ваља поиграти.“
0190 У коло се ага уфатио,
0191 А дивојке писму запиваше,
0192 Припиваше агу Кумалијћа
0193 И Златију, кићену дивојку,
0194 А сви бези муче на около.
0195 Опреми се Злата у одаји,
0196 Често гледа са пенџера свога.
0197 Кад у колу агу опазила,
0198 Она рече: „Куку моја мајко,
0199 Море ми друга агу ујамгити!“
0200 Па потече кули низ мостове.
0201 Кад дивојка у авлију сађе,
0202 Од дивојке авлија засјала.
0203 Вијдаше је без иу авлији,
0204 Сви се бези на ноге скочише,
0205 Па се они колу појагмише,
0206 У коло се они пофаћаше,
0207 Нек с’ окреће коло на около!
0208 А дивојка покрај кола стадем
0209 Крај ње бези у колу ходају,
0210 Сваки Злати тихо проговара:
0211 „Липа Злате, кићена дивојко!
0212 Ход’ код мене у коло униђи,
0213 Да заједо коло поиграмо.“
0214 Злате мучи, ништа не дивани,
0215 Сви прођоше бези на около.
0216 А кад дође Кумалијћ Мујага,
0217 Њему вели кићена дивојка:
0218 „Кумалијћу, по свиту гледање!
0219 Је л’ ми, драги, изун од тебека,
0220 Да до тебе у коло униђем,
0221 С тобом, драги, коло поиграти
0222 На весељу брата Мехмедбега?“
0223 Кумалијћ јој тихо одговара:
0224 „Липа Злате, кићена дивојко!
0225 Она с’, драга, рука осушила,
0226 Која твоју не би прифатила!
0227 Обе оне очи искапале,
0228 Које тебе не би погледале!“
0229 Па за руку уфати дивојку,
0230 Окреће се коло на около,
0231 Све пјевају кићене дивојке.
0232 Згледају се бези у авлији,
0233 Згледају се, међу се говоре:
0234 „,Вид’де ге, једног копилета,
0235 Гдје нам ову ујагми дивојку!“
0236 Ага мучи, ни мукает није,
0237 Ту би бези кавгу заметнули,
0238 Ал не смиду кавге замећати,
0239 Све гледају Кумалијћ-Мујагу,
0240 Педаљ му се сабље извадило,
0241 Крај њег хода дванаест момака,
0242 Сваки сабљу своју извадио,
0243 Јер чувају агу Кумалијћа.
0244 Кад то види кићена дивојка,
0245 Припаде се Кумалијћу своме,
0246 Могла би се заметнути кавга,
0247 Из кола се изпушти дивојка,
0248 Па побиже у кулу камену.
0249 А сви бези у ахар одоше,
0250 Алибегу ушли у одају
0251 И сједоше код нејг у одаји.
0252 Истом кахву пију у одаји,
0253 Одаји се отворише врата,
0254 А на врата Кумалијћ Мујага
0255 И његових дванаест момака.
0256 Дочека га Вранић-Алибеже,
0257 Испред њега на ноге скочио,
0258 Код себе му мисто намистио:
0259 „Јеси л’, ага, здраво и весело?“
0260 „ „Јесам, беже, милом Богу фала!“ “
0261 Делије му кахву наточише,
0262 Мујо кахву пије у одаји,
0263 А говоре бези у одаји:
0264 „Види Мује, једног копилета,
0265 Гдје нам ону ујагми дивојку!
0266 Хоћемо ли кавгу заметнути,
0267 Копилету главу одризати?“
0268 Ал не смиду кавге замећати,
0269 Јере стоји дванаест момака,
0270 Згледају се момци у одаји,
0271 Све чувају Кумалијћа свога.
0272 Погледао беже са пенџера,
0273 Ал ујаха влашче у авлију
0274 На кулашу коњу великоме,
0275 И он књигу носи у проципу,
0276 У авлији коња одјахао.
0277 Када влашче у одају уђе,
0278 Помоћ викну, бегу полетио,
0279 Предаде му књигу у одаји.
0280 Узе беже, књигу размотао,
0281 Б’јелу књигу гледа код пенџера,
0282 Та је књига са камен-Котара,
0283 Од никаква Гавран-капетана,
0284 Он је бегу књигу оправио:
0285 „Ето т’ књига, Вранић-Алибеже!
0286 Ти проводиш велико весеље,
0287 Жениш сина бега Мехмедбега,
0288 А удајеш своју јединицу.
0289 Све си, беже, зовно у сватове,
0290 Ко т’ је годиц ћери муштерија,
0291 Што си мене, беже, оставио?
0292 И ја сам ти Злати муштерија,
0293 И моја је Злате јауклија.
0294 Кад си мене, беже, оставио:
0295 Ко је твојој Злати муштерија,
0296 Немој му је, беже, поклонити,
0297 Кажи тамо, Вранић-Алибеже,
0298 Ко се твоје прими дивичице,
0299 Нек се књиге прими Гавранове
0300 И мејдана Гавран-капетана
0301 На пољани наврх Вучијака,
0302 Нек доведе кићену дивојку,
0303 Онди ће мени на мејдан изићи:
0304 Ко остане, оном ће дивојка.“
0305 Кад бег види, што с’ у књиги пише,
0306 Онда беже тихо говорио:
0307 „Чујте, бези у мојој одаји!
0308 Што вас овдје има у одаји,
0309 Свак је мојој ћери муштерија.
0310 Ено Злате још у мојој кули,
0311 Ето књиге Гавран-капетана:
0312 Ко се прима моје јединице,
0313 Нек се књиге прими Гавранове
0314 И мејдана Гавран-капетана
0315 На пољани наврх Вучијака!“
0316 Бези муче, ни мукает нису.
0317 Нагони се Вранић-Алибеже,
0318 Наћера се и два и три пута,
0319 Бези муче, ни мукает нису.
0320 Онда скочи Кумајлић Мујага:
0321 „Чујте, наши бези у одаји!
0322 Сваки је Злати био муштерија,
0323 Примајте се књиге и дивојке
0324 И мејдана Гавран-капетана!“
0325 Бези муче, ни мукает нису.
0326 Стоји вика аге Кумалијћа:
0327 „Чујте, наши бези у одаји!
0328 Ја сам липој Злати муштерија,
0329 Ја се књиге примих и дивојке
0330 И мејдана Гавран-капетана.
0331 Да је таман тријест мејданџија,
0332 Док је моје у животу главе,
0333 Ја ћу им редом на мејдан изићи.“
0334 Па се фати кесе од новаца,
0335 Влаху даде дванаест цекина:
0336 „На ти, влаше, па се напиј вина!
0337 Хајде Гавран’ кажи капетану,
0338 Рок недиља, мејдан понедељак,
0339 Ја ћу њему на пољане доћи,
0340 Са сватови довести дивојку.“
0341 Узе влашче, кршно зафаљује:
0342 „Фала теби, поштени Турчине,
0343 А на дару и поштењу твоме
0344 И јабуци из господске руке!
0345 Здраво био, па се веселио,
0346 Освојио у мејдану Злату,
0347 С њоме био, пород породио!“
0348 То му рече, па се натраг врати,
0349 У авлији узјаха кулаша,
0350 Оде влашче натраг у Котаре,
0351 Оста ага у халват-одаји.
0352 А сви бези на ноге скочише,
0353 Сваки своје свате подигнуо,
0354 Отискоше у поље зелено,
0355 Свак окрену својој домовини,
0356 Виш ни бегу у сватове не ће.
0357 А кад види Вранић-Алибеже,
0358 Он повика Кумалијћ-Мујагу:
0359 „Кумалијћу од Радуча била,
0360 Види бега, црн им образ био!
0361 Сваки својој оде домовини,
0362 Не ћидоше мени у сватове,
0363 Оста моја снаха Цетинкиња.
0364 Сад што ћемо мени за сватове?“
0365 Насмија се Кумалијћ Мујага:
0366 „Алибеже, немој будалити!
0367 Ја ћу теби свате покупити:
0368 Брез Личана сватовања нејма.“
0369 Билу књигу на колину пише
0370 А на руке личком Мустајбегу:
0371 „Побратиме, лички Мустајбеже!
0372 Ето т’, беже, књиге од менека,
0373 Ево мене у Врани каменој,
0374 Испросио кићену дивојку,
0375 Липу Злату Вранић-Алибега.
0376 Деде дижи по Лици Личане,
0377 Ходи мени у Врану камену,
0378 Ходи мени у сватове дођи,
0379 Хоћеш куме бити код дивојке,
0380 И поведи госпу са оџака,
0381 Снаху моју, а госпоју своју,
0382 Нек јенгија биде код дивојке,
0383 Треће јутро у Врану изиђи.“
0384 Такву књигу бегу оправио;
0385 А кад књига стиже Мустајбегу,
0386 Књигу гледа лички Мустајбеже
0387 У механи међу Удбињани.
0388 Кад им књигу беже казивао,
0389 Онда рече лички Мустајбеже:
0390 „Сваки хајде сада двору своме,
0391 Спремајте се у конаку своме,
0392 До у јутро, док се роди сунце,
0393 И осва’те код воде Црваћа!
0394 Ваља нами у сватове поћи,
0395 У сватове Кумлијћу моме.
0396 Лети, Тале, узјаши кулаша,
0397 Гони ата по нашој Удбини,
0398 Грлом вичи, у таламбас туци:
0399 Ко год ата држи код јасала,
0400 Седам да је браће у оџаку,
0401 До у утро, док се роди сунце,
0402 Нек осване код воде Црваћа!
0403 Позовни ми Маљковић-Стипана.
0404 Нек подигне тридесет коњика.
0405 Радоване, бегов службениче!
0406 Гони врана по широкој Лици,
0407 По паланках и ближих градових,
0408 Кажи селам Мустајбега свога:
0409 Ко год ата држи код јасала,
0410 Нек осван екод воде Црваћа,
0411 Поведи ми мложију коњика,
0412 Три хиљаде и триста коњика.“
0413 Оде Раде, појаха гаврана.
0414 Сву ноћ беже сана не имао,
0415 Опрема се лички Мустајбеже,
0416 А опрема госпу на оџаку.
0417 Кад им жарко огријало сунце,
0418 Све се Тале чује код Црваћа:
0419 „Мустајбеже, вакат походити,
0420 Твоја се је Лика искупила,
0421 Стиго ти је Маљковић-Стипане
0422 И уз њега шездесет коњика,
0423 Све маџара испод краја твога.“
0424 Опреми се лички Мустајбеже,
0425 Па Мустајбег појаха голуба,
0426 А госпоја бегова зеленка,
0427 По дњом Симо поведе зеленка,
0428 Пред њим пође седам бајрактара,
0429 А за бегом тридесет момака,
0430 Мејду њима Тале Личанине.
0431 Све уз бега дрма дабулхана,
0432 Бубњи бију, пишти пиштаљка.
0433 Док се беже диже од Црваћа,
0434 Што уз бега пође коњаника:
0435 Пет хиљада добра коњаника,
0436 Оде сенту у Врану камену.
0437 А док стиже лички Мустајбеже
0438 Треће јутро, у рађање сунца,
0439 Дочека га Кумалијћ Мујага
0440 И уз њега Вранић-Алибеже.
0441 Они војсци таин наредили,
0442 Војска паде на пољу зеленом,
0443 А Мустајбег у конак униђе,
0444 А госпоја у кулу Златији.
0445 Истом сили и кахву попили,
0446 У Мујаге мировања нема:
0447 „Побратиме, лички Мустајбеже!
0448 Мени ваља на Цетину сићи,
0449 Довест бегу снаху Цетинкињу,
0450 Оженити шуру Мехмедбега,
0451 Па ћемо онда дизати дивојку.“
0452 Насмија се лички Мустајбеже:
0453 „Ето т’, ага, моја дабулхана,
0454 Ето т’ седам мојих бајрактара,
0455 Бирај свата, колико ти драго!“
0456 Опреми се Кумалијћ Мујага,
0457 Узе свата триста коњаника,
0458 Све пробире добре коњанике,
0459 И поведе Маљковић-Стипана,
0460 С њима Тале пође Личанине
0461 Својим побром малим Радованом,
0462 Отискоше сенту на Цетину.
0463 Кад Мујага на Цетину дође,
0464 На Цетини конак учинио,
0465 Сутра рано повели дивојку,
0466 Вас дан свати љуто путовали,
0467 Док стигоше у Врану камену,
0468 Доведоше кићену дивојку.
0469 Ту ожени шуру Мехмедбега,
0470 И био му куме код дивојке.
0471 Сву ноћ они проводе весеље,
0472 Па у јутро рано подранише,
0473 Понедиљак јутро освануло.
0474 Подигоше кићену Златију,
0475 Отискоше низ поље зелено,
0476 Често пушка пламти у сватових.
0477 Кад су путу били на растанку,
0478 Једни пути окрећу Удбини,
0479 Други иду на дуге пољане.
0480 Вид’ де аге Кумалијћ-Мујаге,
0481 Гдје дочека бега удбињскога!
0482 А фати се књиге Гавранове,
0483 Даде књигу личком Мустајбегу.
0484 Узе беже, свате заставио,
0485 Па прочита књигу на голубу.
0486 Када види лички Мустајбеже,
0487 Стаде вика личког Мустајбега:
0488 „О Личани, браћо и дружино!
0489 Није пута на град на Удбину,
0490 Ваља најпри на пољане сићи
0491 Виђат мејдан нашег Кумалијћа,
0492 Јер нас чека Гавран-капетане.
0493 Свак из нова пушке принабијај
0494 Хитрим прахом и тешким оловом,
0495 Море кавге бити на пољани.“
0496 Цуше свати, што беже говори,
0497 Свак у лишцу боју проминио,
0498 А из нова пушк епринабија,
0499 Јер свак знаде, да ће мејдан бити,
0500 Да би с’ тамо могло погинути.
0501 Окренуше на дуге пољане.
0502 Кад стигоше на дуге пољане,
0503 Али изишо Гавран-капетане,
0504 Уз њег војске четири хиљаде,
0505 Кума метно бана Задранина.
0506 Кад Мустајбег свате заставио,
0507 Стаде вика бана Задранина:
0508 „О Мустајбег, од све Лике главо!
0509 Да ми најпри танач уфатимо,
0510 Међу војском да нам кавге нема
0511 Посли овог једнога мејдана
0512 Твога беже, Кумалијћ-Мујаге
0513 А и мога Гавран-капетана.“
0514 А вели му лички Мустајбеже:
0515 „Не будали, бане Задранине!
0516 Да видимо, бане Задранине,
0517 Хоће ли нам трибовати кавга.“
0518 Стаде вика Маљковић-Стипана:
0519 „Ја чуј, почуј, бане Задранине!
0520 То вам данас помоћи не море,
0521 Да ви овде танач уфатите.
0522 Боме ће Стипан кавгу заметнути,
0523 Да ћу своју изгубити главу,
0524 У мене је шездесет коњика,
0525 И јоиш имам тријест побратима,
0526 Тај ће сваки заметнути кавгу.“
0527 Кумалијћу узјаха ђогата,
0528 Мустајбегу пољубио руку:
0529 „Хајде, синко, у сто добрих часа!“
0530 Поћера ага ђогу великога,
0531 Стаде вика Тале Личанина:
0532 „Кумалијћу, Богом побратиме!
0533 Јунак јеси, ти паметан ниси.
0534 Камо т’ пушка Тале Личанина?
0535 Зар се тако у мејдан полази
0536 Брез кубуре Тале будалине?
0537 Млогоме је пушка трибовала,
0538 Могла би ти главу обранити.
0539 На де теби Талину кубуру,
0540 Јутрос нам је добро пренабио,
0541 Осам драма у њу сасуо праха
0542 И четрнејст зрна од олова.
0543 Ако теби буде до потрибе,
0544 Кад се фатиш Талине кубуре,
0545 Она ће ти обранити главу.
0546 Само око чувај и обрве,
0547 Јер с коња ће тебе оборити.“
0548 Даде му пушку Тале Личанине,
0549 А изјаха Гавран-капетане:
0550 „Чуј, Турчине, Кумалијћ-Мујага!
0551 Један ћемо к другом полетити,
0552 Ударити један на другога.
0553 Гдје с’ сретемо, да се окушамо,
0554 Нека гледа на коњу дивојка!“
0555 Па поћера један на другога,
0556 Обојица копље отискоше,
0557 Оба коња пала на колина,
0558 Оба их је копље преметнуло.
0559 О мале се пушке појагмише,
0560 Оба им се коња састадоше,
0561 Оватрише, ал’ не зафатише,
0562 Нит сфатише, нит се обранише,
0563 А добри их коњи понесоше.
0564 У мејдану коње повратише,
0565 О кубуре па се појагмише,
0566 Испуцаше, ал не зафатише
0567 И јопе их коњи понесоше.
0568 У мејдану коње окренуше,
0569 О голе се сабље појагмише,
0570 Све нагони један на другога,
0571 Варају се гвожђем у мејдану,
0572 Оба с’ момка хитра пригодила:
0573 Ал привари Гавран-капетане,
0574 Он привари Кумалијћ-Мујагу,
0575 Одсиче му обадва кајаса,
0576 Понесе га ђого по мејдану,
0577 За њим Гавран наврже путаља,
0578 Па поћреа агу по мејдану.
0579 Стаде дрека Маљковић-Стипана:
0580 „Удри, беже, од Бога ти тешко!
0581 Ја виш даље чекати не могу.“
0582 „ „Стани, сине, така је погодба!“ “
0583 Све га гони Гавран по мејдану,
0584 Седам га је пута достигнуо,
0585 Седам пута сабљом ошинуо
0586 По долами и плећих јуначких,
0587 Седам на њем рана начинио.
0588 Стоји вика Маљковић-Стипана:
0589 „Кумалијћу, Богом побратиме!
0590 Гдје ти оста Талина кубура?
0591 Изгрди те Гавран-капетане.“
0592 Кад га чуо Кумалијћ Мујага,
0593 Он се фати Талине кубуре,
0594 Па на ђогу пушку наслонио,
0595 На Гаврана грло упраиво,
0596 Повио се по гриви ђогату.
0597 Кад одапе Талину кубуру,
0598 Пуче пушка Тале Личанина,
0599 На четрнејст зрна полетило,
0600 Погодише Гавран-капетана,
0601 Мртав Гавран паде са путаља,
0602 На десну му фрци пушка страну,
0603 Паде ага на лијеву страну.
0604 Допаде Стипан, уфати путаља,
0605 Мали Раде агина ђогата,
0606 Из нова му зауда ђогата,
0607 Подигоше агу на ђогата,
0608 Нити пада, нити се припада,
0609 А голу му сабљу додадоше,
0610 Сиче Стипан главу Гавранову.
0611 Ага ђогу уз мејдан поћера,
0612 Па повика Задранина бана:
0613 „А чуј, пучуј, Задранине бане!
0614 Ко год жали Гавран-капетана,
0615 Нек излази, да га окајемо.“
0616 Њему вели бане Задранине:
0617 „Кумалијћу, поштени Турчине!
0618 Не жали нико Гавран-капетана,
0619 Већ ти другог мејданџије нема,
0620 Међу војском нек нам кавге нема!“
0621 Поврати се Кумалијћ Мујага,
0622 Уз њег иде Маљковић-Стипане,
0623 Он путаља води Гавранова.
0624 Кад стигоше бегу и сватовом,
0625 Кад га види лички Мустајбеже,
0626 Грозне бегу сузе удариле,
0627 Па говори лички Мустајбеже:
0628 „Мореш ли ми ране приболити?“
0629 „ „Прођи ме се, лички Мустајбеже!
0630 Врло су ме ране савладале.“ “
0631 Стоји вика бана Задранина:
0632 „Чуј, Мустајбег, од све Лике главо!
0633 Не дај, беже, кавге замећати,
0634 Ја на кавгу излазио нисам,
0635 Да ми гину краљеви солдати.“
0636 Стоји дрека Маљковић-Стипана:
0637 „Изун, беже, ако Бога знадеш,
0638 Да заметнем кавгу на пољани,
0639 Да окајем ране побратима,
0640 Ил им предам главу са рамена.“
0641 „ „Немој, сине, Маљковић-Стипане,
0642 Немиј, сине, замећати кавге!
0643 Кад говори бане Задранине,
0644 Кавга добра донити не море.“
0645 Стоји вика Маљковић-Стипана:
0646 „Ја чуј, почуј, бане Задранине!
0647 Дај ми брже хиљаду цекина,
0648 Јер ће Стипан кавгу заметнути.“
0649 А вели му бане Задранине:
0650 „Маљковићу, бегов службениче!
0651 Ето теби хиљаду цекина,
0652 Само немој кавге замећати,
0653 Кавга добра донити не море,
0654 Да ми моји гину Котарани.“
0655 Узе Стипан хиљаду цекина,
0656 Не ћидоше кавге замећати.
0657 Отолен се натраг повратише,
0658 Ван све агу држе на ђогату,
0659 А говори лички Мустајбеже:
0660 „О Личани, браћо и дружино!
0661 Залуду нам и нам и јунаштво,
0662 Свакому је Стипан ујагмио,
0663 Нема њега на широкој Лици.
0664 Видисте ли, лички соколови,
0665 Гдје уцини бана на пољани,
0666 А у бана силовита војска.“
0667 Отискоше на широку Лику.
0668 Кад сађоше у Радуч на Лици
0669 Билој кули Кумалијћ-Мујаге,
0670 Изведоше агу у одају,
0671 Ага јечи, сва одаја звечи,
0672 Стоји вика личког Мустајбега:
0673 „О мој сине, Маљковић-Стипане!
0674 Хајде гони ата на Удбину,
0675 Доведи ми Омера бербера,
0676 Нека личи агу Кумалијћа.“
0677 Оде Стипан на Удбину билу,
0678 Доведе му Омера бербера,
0679 Агу личи за пун мисец дана.
0680 Кад изличи Кумалијћ-Мујагу,
0681 Онда му беже на весеље дође:
0682 Ко је аги био у сватових,
0683 Свакога је зовно на весеље.
0684 Ожени се Кумалијћ Мујага
0685 Липом Златом Вранић-Алибега,
0686 С њоме осто на оџаку своме,
0687 С њом родио два посопца сина
0688 И три ћери на оџаку своме;
0689 А никад је није прикорио,
0690 Што је за њу био на мејдану,
0691 Што је седам задобио рана.
0692 Док им главе у животу биле,
0693 Држо добро Маљковић-Стипана,
0694 Често су се они састајали
0695 И заједно вавик војевали.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898.