Женидба Дмитра Јакшића
0001 Вино пију два Јакшића млада,
0002 Јакшић Дмитар и Јакшић Стеване;
0003 Јакшић Дмитар Стевану беседи:
0004 ”Ој Стеване, мој брате рођени,
0005 Који су се са мном породили
0006 Већ су себи дјецу изродили,
0007 А ти мене оженио ниси!”
0008 Јакшић Стеван Дмитру одговара:
0009 ”Јакшић Дмитре, мој брате рођени,
0010 Ево има три године дана
0011 Како тражим за тебе дјевојку –
0012 Ди ја нађем за тебе дјевојку,
0013 Онђе нема за ме пријатеља,
0014 А ди нађем за ме пријатеља,
0015 Онђе нема за тебе дјевојке!
0016 Ето има три године дана
0017 Откако си турски арачлија –
0018 Јес’ видио за себе дјевојку,
0019 Ја видио, ја дигод зачуо,
0020 Да ти просим у мајке дјевојку?”
0021 Ал’ беседи Јакшић Димитрије:
0022 ”видио сам за мене дјевојку,
0023 видио сам доле у Ровина,
0024 У онога Радосава Кавге!”
0025 Тад беседи Јакшићу Стеване:
0026 ”Да идемо да је испросимо,
0027 Да просимо јал’ да је отмемо!”
0028 Па одоше по лепу дјевојку.
0029 Кад су дошли доле у Ровина,
0030 Ал’ дјевојка визитира стражу;
0031 За њом иду до девет ропкиња,
0032 Па јој држе скуте и рукаве –
0033 Скуте држе да се не оросе,
0034 А рукаве да се не окруне,
0035 Над њом лети сив зелен соколе,
0036 Те јој чини од сунашца лада.
0037 Божију јој помоћ називали,
0038 Она њима боље одговара:
0039 ”Бог помог’о, два Јакшића млада!
0040 Куд сте пошли и шта ли тражите?”
0041 Њо’зи веле два Јакшића млада:
0042 ”Ми идемо доле у Ровину,
0043 На кољено Радосава Кавге,
0044 Да просимо капетан-дјевојку!”
0045 Њима вели капета-дјевојка:
0046 ”Вратите се, два Јакшића млада,
0047 Оба ћете изгубити главу;
0048 Просило ме девет просиоца,
0049 Сви ји девет погубио Раде,
0050 Погубиће и данас десете,
0051 Погубиће две лепоте лепе!”
0052 Ал’ беседе два Јакшића млада:
0053 ”Драга душо, капетан-дјевојко,
0054 Грли, душо, добра коња мога,
0055 Јали мога јали брата мога,
0056 Да идемо кроз гору зелену!”
0057 Ал’ беседи капетан-дјевојка:
0058 ”Сустић’ ће нас Радосаве Кавга,
0059 У њега су рти брзоловци,
0060 У њега су слуге змајевите,
0061 У њега су коњи брзовати –
0062 Сустић’ ће нас у гори зеленој,
0063 Па ће нама поскидати главе!”
0064 Њо’зи вели Јакшићу Стеване:
0065 ”Не брини се, капетан-дјевојко,
0066 Ја имадем крчмарицу Мару,
0067 Која ће нас у гори склонити
0068 Док не прође Радосаве Кавга!”
0069 Све мислила капетан-дјевојка,
0070 Све мислила, на једно смислила,
0071 Па загрли коња Стеванова
0072 И одоше у гору зелену.
0073 Ал’ се враћа сив зелен соколе,
0074 Па он лети доле у Ровину
0075 Да пробуди Радосава Кавгу;
0076 Удара га крилом по образу
0077 И пробуди Радосава Кавгу.
0078 Кад се трже Радосаве Кавга,
0079 Он повика змајевите слуге:
0080 ”Поватајте коње брзовате!”
0081 Дигоше се кроз гору зелену,
0082 Пред њима су рти брзлови –
0083 Све сејеле из темеља крећу
0084 Како иде Радосаве Кавга.
0085 Кад то зачу капетан-дјевојка,
0086 Беседила капетан-дјевојка:
0087 ”Богом браћо, два Јакшића млада,
0088 Ето иде Радосаве Кавга,
0089 Узимајте сабљу од појаса,
0090 Вашом руком одсјец’те ми главу
0091 Да ме живу не затече Кавга!”
0092 Ал’ Стева слушати не тео,
0093 Брзо иде крчмарици Мари,
0094 Па беседи Јакшићу Стеване:
0095 ”Богом сестро, крчмарице Маро,
0096 Заклони ми брата и снаицу
0097 Да ји младе не погуби Кавга!”
0098 То је Мара за Бога примила,
0099 Отворила све подруме дојне,
0100 Па ји склони у подруме дојне,
0101 Сама шеће пред двор на улицу,
0102 Она седи, грозне сузе рони.
0103 Долази јој Радосаве Кавга,
0104 Па беседи Радосаве Кавга:
0105 ”Крчмарице, драга другарице,
0106 Је с’ видила какве год сватове
0107 Да су прошли, провели дјевојку?”
0108 Одговара крчмарица Мара:
0109 ”Вид’ла сам ји, лето ји не вид’ло,
0110 Голем су ми зулум починили,
0111 Разбили ми два б’јела пеара,
0112 Два разбили, два вина просули!”
0113 Ал’ беседи Радосаве Кавга:
0114 ”Не куни ми, крчмарице Маро,
0115 Не куни ми зета ни сестрице,
0116 Сву ћу теби штету наплатити –
0117 Ево има девет годиница
0118 Како чекам два Јакшића млада!”
0119 Па се маша руком у џепове,
0120 Извади јој два жута дуката,
0121 Па ји даје крчмарици Мари
0122 Да не куне зета ни сестрице
0123 И Стевана, младог пријатеља.
