Женидба Велагић-Ахмета

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Женидба Велагић-Ахмета

0001 Вино пију Турци Канижани
0002 У Канижи у беглук-механи,
0003 Ту их пије тријест и четири,
0004 Што ајана, што ли бајрактара,
0005 Међу њима гази Ахмедбеже.
0006 Кад се Турци вина напојили,
0007 О свачему еглен заметнули,
0008 А најбоље о јунаштву своме,
0009 О јунаштву и о војевању.
0010 Што им мучи гази Ахмедбеже?
0011 На десну се подбочио руку,
0012 А пролива сузе из очију,
0013 Рони сузе низ бијелу браду.
0014 Питају га млади Канижани:
0015 „Бег Ахмедбег, од Каниже главо!
0016 Што ти мучиш, ништа не диваниш,
0017 Што проливаш сузе из очију,
0018 Деде нами у механи кажи!“
0019 Њима вели гази Ахмедбеже:
0020 „Прођ’те ме се, моји Канижани!
0021 Мени, дјецо, није до еглена,
0022 И ви знате, моји Канижани,
0023 Да сам имо на ћојлуку кулу,
0024 На ћојлуку, на читлуку своме,
0025 Имо у њој остарилу љубу
0026 И два сина имо на оџаку:
0027 Мехмедбега, млађег Алибега,
0028 Имо Златку своју јединицу.
0029 Била ми је Злате испрошена,
0030 Испроси је Алибеговићу
0031 Османбеже од Варада била,
0032 Винчо је је и уговорио,
0033 А натако од злата прстење,
0034 Рок ставио за пун мисец дана,
0035 Док покупи кићене сватове.
0036 Прошло није нег петнаест дана,
0037 Бан оршански подигнуо војску
0038 И ишћеро под Канижу билу,
0039 Ја се овде нисам пригодио,
0040 Јер сам био у Осику билу
0041 Код свог побре силен Османбега.
0042 Бан на села војском ударио,
0043 Поробио граду до бедена,
0044 Поробио, ватром запалио,
0045 На моју се кулу навратио,
0046 Моју билу кулу запалио,
0047 Стару ми љубу коњи пригазили,
0048 Љуба ми је свијет проминула,
0049 Погинула оба сина моја,
0050 Изгинуло тридесет делија
0051 И пред њима Ибро бајрактару,
0052 Уфатили моју јединицу,
0053 Одвели је до Оршана била.
0054 Ево има за седам година,
0055 Како ми је кула изгорила,
0056 Моја Злате Оршан населила.
0057 С њоме робља сашло до Оршана,
0058 Стотину таман роба и робиње:
0059 Све се до сад натраг повратило
0060 За уцину, за новце готове
0061 Посли моје Злате јединице.
0062 Ево има за седам година,
0063 Како ми је допала невоље,
0064 За њу гласа ни хабера нејма;
0065 А ја јадан јако остарио,
0066 Не могу се о коњу држати,
0067 А камо ли до Оршана сићи,
0068 Да би своју Злату потражио.
0069 У ’во јадних седам годин дана
0070 Седмеро сам благо потрошио,
0071 Седам пута слао уходнике.
0072 Ишли тамо до Оршана била,
0073 Ходали су по земљи нимачкој,
0074 Таман јесу Бечу саходили:
0075 За њу гласа ни хабера нејма.
0076 Што ми је била изгорила кула,
0077 Ја сам бољу себи начинио;
0078 Што ми је старка свијет проминула,
0079 Млађу сам себи љубу набавио;
0080 Што су моја дјеца изгинула,
0081 И та с’ жалост може приболити,
0082 Мушко су ми дјеца погинула;
0083 Ал што ми је Златка осужњита,
0084 Та се жалост приболити не ће,
0085 Канижани, до еџела мога.
0086 А знате ли, моји Канижани,
0087 Ево нејма нег два била дана,
0088 Како ме је Златка оцвилила.
0089 Стигла ми је књига од Оршана,
0090 Од Златије, моје јединице,
0091 Ено Злате у Оршану билу,
0092 Она служи баницу госпоју.
0093 Мени, дјецо, књигу оправила
0094 И у књизи мени направила.“
0095 Па се књиге фати у џепових,
0096 Књигу гледа, а сузе пролива.
0097 Какву му је књигу направила:
0098 „Куку бабо, гази Ахмедбеже!
0099 Је ли твоја у животу глава?
0100 Ево има за седам година,
0101 Како сам се осужњила, бабо,
0102 А ја служим баницу госпоју,
0103 Липо ми је код госпоје било,
0104 Јоште вјере превјерила нисам,
0105 Држи мене баница госпоја,
0106 Мене држи ка и своје д’јете,
0107 Ни бан мени кидисао није,
0108 А ти никад ни мукајет ниси:
0109 Ал си, бабо, јако остарио,
0110 Па не мореш до Оршана сићи,
0111 Али жалиш мала готовога,
0112 Па ти не ћеш да потражиш д’јете?
0113 Сад ето ти књига од менека!
0114 Јеси л’ чуо, бабо Ахмедбеже:
0115 Бан удаје твоју јединицу
0116 Чак далеко до Ужбара била
0117 За никаква Петраш-капетана.
0118 У ред с’ јадна и сватовом надам:
0119 Сватови ће у недиљу доћи,
0120 Сад у ову, која прва дође,
0121 Доћи, бабо, стотину коњика,
0122 Одох јадна у земљу незнану!
0123 Ван мој бабо, гази Ахмедбеже,
0124 Ето књиге твоје јединице!
0125 Ти ако си јако остарио,
0126 Па не мореш до Оршана сићи,
0127 Ти не жали мала готовога,
0128 Веш јунака у Канижи тражи,
0129 Не би ли ми сишо до Оршана,
0130 Да Турчина видим за живота.
0131 Златка твоја до Ужбара не ће,
0132 Сама ћу себи еџел учинити.
0133 Канижа је гњиздо соколово,
0134 До сад се у њој соколови легли.“
0135 Стаде вика гази Ахмедбега:
0136 „Видите ли, моји Канижани,
0137 Османбега Алибеговића,
0138 Што је моју Злату испросио?
0139 Винчо је је и прстеновао,
0140 Црн му образ на обадва свита!
0141 Како се је Златка осужњила,
0142 Још се није другом оженио,
0143 А њој није ни мукает био.
0144 Да ми је је једноч потражио,
0145 Ја б’ му реко, да је јунак прави.
0146 Канижани, браћо у механи!
0147 Није л’ мати родила јунака,
0148 А сестрица брата отхранила,
0149 Који не би главе пожалио,
0150 Да обуче нимачко одило,
0151 Да он сађе до Оршана била,
0152 Да дочека Петраш-капетана,
0153 Кад поведе моју јединицу,
0154 Да удари на стотину свата?
0155 Ако би га среца послужила,
0156 Да погуби Петраш-капетана,
0157 Да изнесе моју јединицу:
0158 Своју би му Златку поклонио
0159 По нићаху Алибеговића.
0160 Ја би њега Златком оженио,
0161 А добро га, дјецо, даровао.
0162 Мала имам, хесапа му нејма:
0163 Имам читлук пет стотин димова
0164 И агалук стотину нефера,
0165 Имам билу у Канижи кулу:
0166 Све ћу њему дати и Златији,
0167 Само нек ме до смрти дохрани.“
0168 Канижани главе обисили,
0169 Сваки мучи, ништа не говори,
0170 Нагони се гази Ахмедбеже,
0171 Нагони се и два и три пута,
0172 Нико њему ни мукает није.
0173 Ахмедбегу сузе ударише:
0174 „А Канижо, сам те Бог убио,
0175 Кад у теби сад нејма јунака,
0176 Да утиши овог Ахмедбега!
0177 У тебе се куга уселила,
0178 Потрибила по теби јунаке,
0179 Посли куге Нимац населио!“
0180 То говори, а на ноге скочи,
0181 Оде беже из беглук-механе,
0182 Остадоше млади Канижани.
0183 А ту се је момак пригодио,
0184 Из Каниже Велагић Ахмете,
0185 И тај момак на ноге скочио,
0186 Он окрену својој билој кули,
0187 Сам говори, а сам одговара:
0188 „Мили Боже, на свачем ти фала!
0189 Вид’де нашег гази Ахмедбега
0190 И Златије кићене дивојке!
0191 Види фале наших Канижана!
0192 Сваки с’ фали, да је јунак прави.
0193 Док је Златка на ћојлуку била,
0194 Сваки јој је био муштерија,
0195 И ја сам јој био муштерија.
0196 Много сам пута појахо дората:
0197 Ја изјаши на ћојлук дората
0198 Испод куле гази Ахмедбега,
0199 А погледај уз кулу камену,
0200 Вавик би Златку виђо на пенџеру.
0201 Она би се на ме насмијала,
0202 Па би мене резил учинила,
0203 Она би ми рекла са пенџера:
0204 ,Потурицо, Велагић-Ахмете!
0205 Што ти јашеш испод куле биле,
0206 А ти мене гледаш на пенџеру,
0207 Потурицо, кад ти фајде нејма?
0208 За те нису беговске дивојке.
0209 Знаш, Ахмете, једна потурицо,
0210 Волила би ја бити баница
0211 Него твоја код колина љуба!’
0212 Сад је ’вако од Бога суђено,
0213 Ни за то јој завидити не ћу,
0214 Саћерат ћу дору до Оршана.
0215 Када Петраш поведе дивојку,
0216 Ударит ћу на стотину свата,
0217 Упитати Петраш-капетана,
0218 За кога је кићена Златија,
0219 Нека види Златка потурицу,
0220 Да ће ме тамо мати пожелити!"
0221 Када кули у Канижу дође,
0222 Опреми се момак у одаји,
0223 Он обуче нимачко одило,
0224 А изведе дору у авлију.
0225 Кроз Канижу отишће дората
0226 До конака канишког кадије,
0227 Прид конаком разјаха дората,
0228 Па кадији у одају уђе,
0229 Салам викну, па пољуби руку.
0230 Њему вели канишки кадија:
0231 „Хаирала, Велагић-Ахмете!
0232 Шта је теби триба од кадије,
0233 Куд с’ обуко нимачко одило?“
0234 Њему вели Велагић Ахмете:
0235 „Ефендија, канишки кадија!
0236 Деде мени по курану кажи:
0237 Да се море прави јунак наћи,
0238 Да саћера ата до Оршана
0239 Пораз Злате гази Ахмедбега,
0240 Да удари на стотину свата,
0241 На сватове Петраш-капетана:
0242 Ако би га срећа послужила,
0243 Да ујагми кићену дивојку,
0244 Да изнесе Злату у Канижу,
0245 Би л’ му могла фетва посудити,
0246 Да он узме за љубу дивојку
0247 По нићаху Алибеговића?“
0248 Њему вели канишки кадија:
0249 „А мој сине, Велагић-Ахмете!
0250 Да се море таки јунак наћи,
0251 Да изнесе кићену дивојку,
0252 Па је даде Алибеговићу,
0253 Златија је винчата дивојка,
0254 Да ожени бега у Вараду,
0255 Боља му ћаба не би трибовала.“
0256 Њему вели Велагић Ахмете:
0257 „Ефендија, за то те не питам!
0258 Би л’ ми мого фетву извадити:
0259 Ко изнесе кићену дивојку,
0260 Би л’ је мого за љубу узети
0261 По нићаху Алибегевића?“
0262 Њему вели канишки кадија:
0263 „Ја мој сине, Велагић-Ахмете!
0264 Ја би мого фетву извадити:
0265 Ко б’ изнио кићену дивојку,
0266 Нека Златку љуби на оџаку
0267 Невинчату како и робињу
0268 По нићаху Алибегевића.“
0269 Када чуо Велагић Ахмете:
0270 „Фала теби, канишки кадија,
0271 Ја ћу ићи до Оршана била;
0272 Ако Бог да и срећа божија,
0273 Ја изнити кићену дивојку,
0274 Ја ће Ахмет тамо погинути,
0275 Ја допасти муке и тавнице.“
0276 „ „Хајде, сине, у сто добрих часа!“ “
0277 Прид конаком узјаха дората,
0278 Изјаха га граду на капију,
0279 Отишће га низ поље канишко
0280 Крај ледена врила хаџијина,
0281 А већ сунце паде за планину.
0282 Поље приђе, под Оршаву сиђе,
0283 У Оршаву гору ударио.
0284 Док Оршаву гору пригазио,
0285 Још му зори ни хабера нејма,
0286 Он ишћера на поље Јагодно,
0287 Низ Јагодно равно ударио.
0288 Док се спушти на Рабу ледену,
0289 Раба брода не да на себика.
0290 На ћуприју наћера дората
0291 Крај чардака двију харамбаша,
0292 Што чувају на Раби ћуприје:
0293 Једно Сава, а друго Јоване,
0294 Код њих двају шездесет дружине.
0295 Чудне среће Велагић-Ахмета:
0296 Поспале су оби харамбаше.
0297 На ћуприји прићера дората,
0298 Па отишће до Оршана била.
0299 Кад доћера граду на капију,
0300 Већ дан свано, а грануло сунце,
0301 А граду се врата отворила,
0302 У капију ујаха дората,
0303 Отишће га граду низ чаршију
0304 Билој кули бана оршанскога.
0305 Недиљи је јутро освануло.
0306 Кад дојаха кули и авлији,
0307 Пред биртијом одјаха дората
0308 Код Милице дилбер крчмарице.
0309 Милица му посестрима била,
0310 Она њега добро дочекала,
0311 Изведе га у своју биртију,
0312 А прид њега пиће поставила:
0313 „Гдје си, брате, Велагић-Ахмете!
0314 Што те нејма мени до Оршана,
0315 Јеси ли се, брате, оженио?
0316 Ти ако се оженио ниси,
0317 Тебе сестра хоће оженити:
0318 У нас има липих дивојака,
0319 Баш ако ћеш кићену Ружицу,
0320 Липу Ружу бана оршанскога.“
0321 Њојзи вели Велагић Ахмете:
0322 „Не будали, моја посестримо!
0323 Што ће мени кићена Ружица?
0324 Ахмет не ће каурке дивојке,
0325 Док је Злате гази Ахмедбега.“
0326 Посестрими сузе ударише:
0327 „Мучи, брате, немој будалити!
0328 Ти се прођи крваве дивојке!
0329 Та је Златка несретна дивојка!
0330 Ево има за седам година,
0331 Како ј’ Златка Оршан населила.
0332 С њом је робља сашло до Оршана,
0333 Стотину таман роба и робиње,
0334 Све се ј’ досад натраг повратило
0335 За уцину, за новце готове
0336 Посли Злате гази Ахмедбега.
0337 Све ти џаба, Богом побратиме!
0338 Бан је липу Злату поклонио
0339 За никаква Петраш-капетана.
0340 Ено су дошли кићени сватови,
0341 Дошло, брате, стотину сватова
0342 Пораз Злате, несретне дивојке,
0343 Сад ће, брате, свати полазити.
0344 Мучно је, брате, отети дивојку,
0345 Ударити на стотину свата,
0346 Да ти видиш Петраш-капетана!“
0347 Онда вели Велагић Ахмете:
0348 „Мучи, сестро, немој будалити!
0349 Што ми фалиш Петраш-капетана,
0350 А ти хулиш побратима свога?
0351 Посестримо, изведи дората,
0352 Да поћерам дору у авлију,
0353 У авлију оршанскога бана,
0354 Сад ’ш видити, што видила ниси.
0355 Ја ћу своју главу кабулити,
0356 Погазити толе у авлији,
0357 На Петраша дору наћерати:
0358 Једног Злате требовати не ће.“
0359 Уфати га дилбер крчмарица:
0360 „Не будали, Богом побратиме!
0361 Не замећи у авлији кавге,
0362 Ти ћеш лудо изгубити главу.
0363 Сједи, побро, да се напијемо!
0364 Сад ће Петраш повести дивојку.
0365 Кад изведе у поље дивојку,
0366 Ти изјаши граду на капију.
0367 Кад си тамо накан погинути,
0368 Ето тебе, а ето сватова!
0369 Мен’ се чини, Богом побратиме,
0370 Тако Злате ујагмити не ћеш
0371 Ни изнити у Канижу билу,
0372 Ти би мого изгубити главу.
0373 Не замећи у Оршану кавге,
0374 Из града ти утицања нејма.“
0375 Послуша је Велагић Ахмете.
0376 Док се с њоме вина напојио,
0377 Дигоше се кићени сватови,
0378 Поведоше на коњу дивојку.
0379 Све их Ахмет гледа са пенџера,
0380 Гдје пролазе кићени сватови.
0381 Вавик кука на коњу дивојка,
0382 А тиши је Петраш капетане,
0383 И одоше граду на капију.
0384 Уз Ахмета боја ошинула,
0385 А на ноге скочи у одаји:
0386 „Посестримо, изведи дората!“
0387 Крчмарица изведе дората.
0388 Кад узјаха момак на дората,
0389 Сестри даде тријест маџарија:
0390 „Сестро моја, да се халалимо.“
0391 Крчмарици сузе ударише:
0392 „Хајде, брате, у сто добрих часа,
0393 Да Бог даде, сретно теби било!
0394 Ја ти тамо помоћи не могу.
0395 Да ти буде у животу глава,
0396 Да запанеш зида и невоље,
0397 Ја би тебе могла отпуштити.
0398 Ружица је моја посестрима,
0399 Мене држи баница госпоја.“
0400 То му рече, па се растадоше.
0401 Оде момак граду уз чаршију.
0402 Кад изјаха граду на капију,
0403 А отишће низ поље дората
0404 И он стиже кићене сватове:
0405 Вавик кука на коњу дивојка.
0406 Крај њих Ахмет прогони дората,
0407 Њега гледа са коња дивојка,
0408 Познаје га, познати не море.
0409 Све је тиши Петраш капетане:
0410 „Муч’, не плачи, кићена дивојко,
0411 Предаји се Петраш-капетану!
0412 Кад те сведем својој домовини,
0413 У мене је барило цекина,
0414 Нижи злато испод била врата!
0415 Ти не гледај тога господина,
0416 То ти није Туре од Каниже.“
0417 Не да му се утишити Злата.
0418 Када виђа Велагић Ахмете,
0419 На дивојку поћера дората,
0420 Па повика кићену дивојку:
0421 „Муч’, не плачи, Туркињо дивојко!
0422 Мртвом ћу ти говорити главом,
0423 Предаји се овом господину!“
0424 Препаде се кићена дивојка,
0425 Па умуче на коњу дивојка.
0426 Њему вели Петраш капетане:
0427 „Господине од земље незнане!
0428 Хајде са мном мојој домовини,
0429 Тиши мени на коњу дивојку!
0430 А ево ти стотину дуката,
0431 Буди мени дјевер уз дивојку!“
0432 Ахмет јаше дору уз дивојку,
0433 Све га гледа на коњу дивојка.
0434 Кад су путу на растанку били:
0435 Једни пути Раби на ћуприју,
0436 Други иду низ поље зелено
0437 Домовини Петраш-капетана.
0438 Сам у себи Ахмет помислио:
0439 „Мили Боже, на свачем ти фала!
0440 Овде нам се ваља растајати,
0441 Овде ваља кавгу заметнути:
0442 Отрагу се Оршан пригодио,
0443 Одвуд Раба вода заклонила,
0444 А одвуда стотину сватова.“
0445 Па повика на коњу дивојку:
0446 „Липа Злате гази Ахмедбега!
0447 Мореш ли оно утувити вриме,
0448 Кад си била на ћојлуку билу
0449 А у кули родитеља свога?
0450 Млого ти је било муштерија,
0451 И ја сам ти био муштерија:
0452 Изјахо би на ћојлук дората.
0453 Кад би тебе виђо на пенџеру,
0454 Ти би с’, драга, на ме насмијала,
0455 Ти би мени рекла са пенџера:
0456 ,Потурицо Велагић-Ахмете!
0457 Ти не гледај мене на пенџеру,
0458 Потурицо, теби фајде нема!
0459 За те нису беговске дивојке,
0460 Волила би ја бити баница,
0461 Него теби код колина љуба.’
0462 Види, драга, потурице свога:
0463 Ја ћу за те главу изгубити.“
0464 А зацвили на коњу дивојка:
0465 „Душо моја, Велагић-Ахмете,
0466 Вид’ дер муке од каурске руке!“
0467 Стаде вика Велагић-Ахмета:
0468 „Душманине, Петраш-капетане,
0469 Држи ми се, ето мене на те!
0470 Видит ћемо у пољу зеленом,
0471 За кога је Златија дивојка.“
0472 Па се фати од паса пушака,
0473 Оби пушке на њег понудио.
0474 Капетана оби погодише.
0475 До Златије прићера дората,
0476 А ујагми са коња дивојку,
0477 Па је за се баци на дората.
0478 Вратише се кићени сватови,
0479 А на њега свати ударише,
0480 А побиже Велагић Ахмете,
0481 Они на њег огањ оборише.
0482 Бижи Ахмет уз поље зелено,
0483 А за њиме стотину сватова,
0484 Стискаше се Раби на ћуприју.
0485 Мого б’ момак сватом ујагмити,
0486 Дочекаше оби харамбаше
0487 И њихове шездесет дружине,
0488 Стаде вика Саве харамбаше:
0489 „Не удрите момка ни дивојке,
0490 Радите му коња оборити!“
0491 Кад шездесет отрже пушака,
0492 Седам свати дору великога,
0493 Дорат паде, а момка претишће.
0494 Док стигоше кићени сватови,
0495 Свезаше га оби харамбаше,
0496 Повратише момка и дивојку.
0497 Уз њег иду оби харамбаше,
0498 Одош’ свати својој домовини.
0499 Кад дођоше оби харамбаше
0500 У авлију оршанскога бана
0501 И Ахмета воде савезата
0502 И уз њега кићену дивојку,
0503 А изађе у авлију бане:
0504 „Харамбаше, моји службеници!
0505 Оклен вами Велагић Ахмете,
0506 Што вратисте кићену дивојку?
0507 Камо вами Петраш и сватови?“
0508 „ „Господине од Оршана бане!
0509 Уфатисмо Велагина сина
0510 На ћуприји, на Раби леденој,
0511 И он носи на коњу дивојку,
0512 Ујагмио кићену дивојку.
0513 Погино је Петраш капетане,
0514 Отишли свати својој домовини,
0515 Ми Ахмету руке савезали.“ “
0516 „Хај аферим, моји службеници!“
0517 Посади их у коледу бане,
0518 Разложише хладно пити пиће.
0519 А Ахмета у столац метнуше,
0520 Више њега Тому службеника,
0521 Тома сабљу држи голотрбу,
0522 Њему вели у коледи бане:
0523 „Велагићу, погано плетиво!
0524 Оклен, враже, код Оршана мога
0525 Ти погуби Петраш-капетана,
0526 А ујагми кићену дивојку?
0527 Видиш, враже, утицања нејма,
0528 Сад ћу теби одризати главу!“
0529 А зацвили кићена дивојка,
0530 Она бану руци полетила:
0531 „Господине, ја ти руку љубим!
0532 Подај мени изун у авлији,
0533 Да с’ халалим с Велагић-Ахметом.
0534 О њега се јесам огришила,
0535 Не би ли ми Ахмет халалио.“
0536 Њојзи вели Оршанлијћу бане:
0537 „Хајде, Злато, кићена дивојко,
0538 Халаљуј се, колико ти драго!“
0539 А потече кићена дивојка,
0540 Па Ахмету паде преко крила:
0541 „Душо моја, Велагић-Ахмете,
0542 Деде драги, да се халалимо!
0543 Ти ћеш с мене изгубити главу“.
0544 „ „Не будали, кићена дивојко!
0545 Ја ћу теби, драга, халалити,
0546 Што си мени рекла, потурица.’
0547 Бит ће и то, како Бог нареди!“ “
0548 Бан повика Тому службеника:
0549 „Службениче, одсици му главу,
0550 Нек му даље животиње нејма!“
0551 Њему Тома руци полетио:
0552 „Молим ти се, господине бане,
0553 Да опростим Велагићу руке,
0554 На њему је добро одијело,
0555 Да са њега скинем одијело,
0556 Да не мрљам ’ваког одијела.“
0557 Њему вели Велагић Ахмете:
0558 „Службениче, одсици ми главу,
0559 Па онда скини црвену доламу!
0560 Ја сам с’ својом вјером заклињао:
0561 Са жива мене скинути се не ће.“
0562 Бане Томи вели у авлији:
0563 „Одриши га, па скини доламу!“
0564 Њему вели Тома службениче:
0565 „Стан’, Турчине, Велагић-Ахмете!
0566 Сад ћу вјеру твоју погазити:
0567 Ја ћу твоје одришити руке,
0568 Па скинути црљену доламу
0569 На срамоту кано женској глави.“
0570 Па Ахмету он одриши руке.
0571 А подвикну Велагић Ахмете,
0572 А отишће кићену дивојку,
0573 А на ноге скочи у авлији,
0574 А од Томе сабљу ујагмио.
0575 Док ујагми сабљу у авлији,
0576 А побиже Тома службениче,
0577 А повика Велагић Ахмете:
0578 „Стани, Тома, утицања нејма!
0579 Свакако је мени погинути.
0580 Ја сам вјеру задо од себека,
0581 Да са жива скинути се не ће!“
0582 Он погуби Тому у авлији,
0583 А за руку ујагми дивојку,
0584 Ударише на њег харамбаше,
0585 Оде бане у кулу унутра,
0586 Стаде вика бана са пенџера:
0587 „Не удри нико, већ уфати жива!"
0588 А солдати на њег ударише,
0589 А брани се Ахмет по авлији,
0590 Нико не сми убити Ахмета.
0591 Вавик виче бане са пенџера:
0592 „Не удри нико, већ уфати жива!“
0593 Вавик бјежи Велагић Ахмете,
0594 Он побиже граду уз чаршију,
0595 А поведе за руку дивојку,
0596 А градска се притворише врата.
0597 Све их виче бане са пенџера:
0598 „Не удрите, већ уфат’те жива!“
0599 Повратише Велагина сина,
0600 Вратише га натраг у авлију.
0601 Уз једну се ћошу прислонио,
0602 Ливом руком држи дивичицу,
0603 А десном се брани од платника.
0604 Стоји вика бана са пенџера:
0605 „Не удрите, већ уфат’те жива!“
0606 А вели му Сава харамбаша:
0607 „Ко ће врага уфатити жива?
0608 У руци му сабља голотрба.“
0609 А повика Ахмет у авлији:
0610 „Господине, краљев службениче!
0611 Жива мене освојити не ћеш,
0612 Док не сломим сабљу у десници
0613 Ти не губи својих плаћеника,
0614 Отвор’те ми камену тавницу,
0615 Сам ћу теби а тавница ући,
0616 Ја убијте мене у авлији!“
0617 А повика бане са пенџера:
0618 „Тавничару, отвори тавницу!“
0619 Кад тавничар отвори тавницу,
0620 А ускочи Ахмет у тавницу,
0621 Од тавнице притворише врата,
0622 А запива Ахмет у тавници:
0623 „Фала теби, господине бане!
0624 Кад не даде убити Ахмета,
0625 Сад ти ради, што је теби драго!
0626 Код мене је кићена дивојка,
0627 Ја не жалим овде умријети.“
0628 Њему вели бане са пенџера:
0629 „Велагићу, ето ти дивојка,
0630 Из тавнице излажења нејма!“
0631 Нека Ахмет лежи у тавници,
0632 Да видимо дилбер крчмарице!
0633 Све јој грозне сузе ударају,
0634 Она крчми притворила врата,
0635 Она оде у кулу камену
0636 У одају кићеној дивојци,
0637 Липој Ружи бана оршанскога.
0638 Дочека је кићена дивојка:
0639 „Гдје си, мила моја посестримо!
0640 Што ти рониш сузе из очију?“
0641 „ „Не питај ме, моја посестримо!
0642 Имала сам побратима свога,
0643 Побратима Велагић-Ахмета.
0644 Ено ми га у вашој тавници,
0645 Оде глава побратима мога!
0646 Молим ти се ка сестри јединој,
0647 Извади ми побратима мога!
0648 Како сам се с тобом посестрила:
0649 Што си годиц рекла посестрими,
0650 Оно сам те липо послужила.
0651 Ја м’ извади побру из тавнице,
0652 Ја закољи своју посестриму!“ “
0653 А вели јој кићена дивојка:
0654 „Прођи ме се, мила посестримо!
0655 Ја би теби побру извадила,
0656 Пуштила га ноћас из тавнице:
0657 Ћаћа се је врло разљутио,
0658 Мого би ми кидисати глави.“
0659 „ „Не ће, Ружо, моја посестримо!
0660 Ти с’ једина у свог родитеља,
0661 Воли теби него свему свиту.“ “
0662 Онда вели кићена дивојка:
0663 „Давор моја мила посестримо,
0664 Хајде, сестро, у своју биртију!
0665 Ја ћу ћаћи ићи у одају,
0666 Замолити родитеља свога,
0667 Не би ли ми пуштио Ахмета.
0668 Ако ми га не де отпуштити,
0669 Ево ти је вјера Ружичина:
0670 Док успавам ћаћу у одаји,
0671 Извадит ћу Велагина сина,
0672 Извести га граду на капију,
0673 Па нек иде из Оршана била,
0674 Да ће ми ћаћа одризати главу!“
0675 Поврати се дилбер крчмарица.
0676 Кад се тавна ноћца уноћала,
0677 Бане пије у одаји вино,
0678 Код њег сједи баница госпоја,
0679 Ружица им хладно лива вино,
0680 Вино лива, а сузе пролива.
0681 Њојзи бане вели у одаји:
0682 „Ружо моја, у мене једина!
0683 Што си, ћери, нујна и зловољна?
0684 Али те је забољела глава,
0685 Ал’ те ј’ ова окарала маја,
0686 Деде мени у одаји кажи!“
0687 Дивојка му руци полетила,
0688 У оби га руке пољубила:
0689 „Ћаћа бане, мили господине!
0690 Мене није забољела глава,
0691 А није ме маја окарала,
0692 Већ се теби молим код колина:
0693 Ја у вику стекох побратима,
0694 Побратима Велагић-Ахмета,
0695 На сну сам га скоро побратила,
0696 И он мене за сестру примио,
0697 Још Ахмета ја видила нисам:
0698 Је ли оно Велагић-Ахмете?“
0699 Њојзи вели бане у одаји:
0700 „Ружо моја, моја јединице!
0701 Оно ј’ глава Велагић-Ахмета.“
0702 Дивојка му полетила руци:
0703 „Молим ти се, ћаћа, код колина,
0704 Пушти мени побратима мога,
0705 Ја закољи своју јединицу!
0706 Свога брата нејмам на оџаку,
0707 Нека имам Богом побратима!“
0708 „ „Прођ’ се, Ружо, моја јединицо!
0709 Ја сам реко, да пуштити не ћу.“ “
0710 Стоји цика кићене дивојке,
0711 Ћаћи бану пала преко крила,
0712 А баници сузе ударише:
0713 „Немој, бане, мио господине!
0714 Ти послушај ћери јединице,
0715 У нас нејма нег једна Ружица.
0716 Немој њему кидисати глави!
0717 Он је своју главу кабулио
0718 За Златију, кићену дивојку,
0719 Немој њега Златом растављати,
0720 Ван ти пушти и њег и дивојку;
0721 Липо ми је Злате наслужила,
0722 Служила ме за седам година.“
0723 А кад бане разумио ричи:
0724 „Не плач’, Ружо, моја јединице!
0725 Ето теби Велагић-Ахмета!
0726 Па га пуштај, како теби драго,
0727 Изведи га мени у одају!“
0728 Кад дивојка изун ујагмила,
0729 Од тавнице кључе ујагмила,
0730 А запали свићу виђалицу,
0731 А добави дилбер крчмарицу:
0732 Од тавнице врата отворише.
0733 Кад уђоше оби у тавницу.
0734 Ахмет сиди на студеној стини,
0735 И дивојку држи код колина.
0736 Њему вели кићена Ружица:
0737 „О Турчине, Велагић-Ахмете!
0738 Како ти је у нашој тавници?
0739 Тавница је кућа необична,
0740 Ти се муци научио ниси,
0741 Тешкој муци и ’вакој тавници.
0742 Јеси л’ чуо, Велагић-Ахмете,
0743 Да си нову стеко посестриму,
0744 Посестриму, банову Ружицу?
0745 Ја сам дошла теби у тавницу,
0746 Да обиђем новог побратима.“
0747 Насмија се Велагић Ахмете:
0748 „О Ружице, нова посестримо!
0749 Добро ми је и бољем се надам,
0750 Кад дви сестре стекох у себека.“
0751 Њему вели кићена дивојка:
0752 „Устај, брате, поведи Златију!
0753 Тебе бане зове у одају.
0754 Ја сам ћаћу замолила свога.
0755 Мени те је ћаћа поклонио.“
0756 Ружа води њега и дивојку,
0757 Изведе га бану у одају,
0758 Њему вели Оршанлија бане:
0759 „Љута змијо, Велагић-Ахмете,
0760 Мол’ се Богу за здравље Ружици!
0761 Да те Ружа није побратила,
0762 Жива тебе не би отпуштио.“
0763 „ „Господине и мој поочиме!
0764 И то ми је од Бога суђено,
0765 Да ја стечем сестру у Оршану.“ “
0766 Насмија се Оршанлијћу бане:
0767 „Право ј’ тако, Велагић-Ахмете,
0768 Ето теби Златије дивојке!
0769 Хајде с Богом у своју Канижу,
0770 Води Златку кићену дивојку,
0771 Па се жени с њоме у Канижи,
0772 И ето ти стотину дуката,
0773 Па опреми пира на оџаку
0774 Раз братимства моје јединице.
0775 Лети, Ружо, спреми му ђогата,
0776 Мог седмога коња на јаслама.
0777 Нека јаше ђогу великога,
0778 Нека носи на коњу дивојку!“
0779 А повика баница госпоја:
0780 „А мој бане, мили господине!
0781 Ја ћу Злату липо опремити,
0782 Алата јој коња поклонити,
0783 Нека јаше ата на Канижу,
0784 Нек свак знаде у турској Канижи,
0785 Код ког је била кићена дивојка.“
0786 Ружица им коње сигурала,
0787 А госпоја опреми дјевојку.
0788 Кад изађе Велагић Ахмете
0789 И изведе кићену дивојку,
0790 Појахаше коње у авлији.
0791 Прид њима иду оби посестриме,
0792 Изведе га Ружица дивојка,
0793 Изведе га граду на капију,
0794 Даде побри књигу од себека:
0795 „Ето т’, брате, књига Ружичина!
0796 Сад се небој Саве ни Јована.
0797 Ко год види књигу дивојачку,
0798 Нико т’ бити ни мукает не ће.“
0799 То рекоше, па се растадоше,
0800 Оде Ахмет уз поље зелено.
0801 Када Раби на ћуприју дође,
0802 Опазише оби харамбаше,
0803 Под Ахметом коња уфатише:
0804 „Стан’, Ахмете, однили те ђавли!
0805 Који тебе врази извадише,
0806 Банова ти коња подмакоше?
0807 Сјахуј коња, ти не губи главе!“
0808 Насмија се Велагић Ахмете:
0809 „Не будали, Сава харамбаша,
0810 Сјахивања нема до крепања!“
0811 Помоли му књигу дивојачку.
0812 Кад видише књигу дивојачку,
0813 Њему веле оби харамбаше:
0814 „Хајде с Богом, нови побратиме!“
0815 Крај њих Ахмет проћера ђогата,
0816 А даде им дван’ест маџарија:
0817 „Побратими, напијте се пића!“
0818 Он отишће уз поље Оршави,
0819 У Оршаву гору ударио.
0820 Док Оршаву гору пригазио,
0821 Веш дан свано и грануло сунце,
0822 Гони момак уз поље Канижи.
0823 Када Ахмет у Канижу дође:
0824 Не ћи Злате својој билој кули,
0825 Одведе је гази Ахмедбегу,
0826 Па је даде гази Ахмедбегу
0827 И госпоји Ахмедбеговици:
0828 „Ето т’, беже, твоја јединица!
0829 Био сам јој вавик муштерија,
0830 Са ње јесам главу кабулио,
0831 Изгубио дору великога.“
0832 Прегрли га гази Ахмедбеже:
0833 „А мој сине, Велагић-Ахмете!
0834 И ја ћу ти Златку поклонити.
0835 Нека Злате у оџаку моме!
0836 Ти се спремај за недиљу дана,
0837 Ходи мојој кули по дивојку,
0838 Ја ћу тебе Златком оженити.
0839 Што сам реко, ни порећи не ћу:
0840 Све ти моје џаба достојање,
0841 Само наске до смрти дохрани!“
0842 Оде Ахмет својој билој кули.
0843 Држи Злату Ахмедбеговића,
0844 Конда је је од срца родила,
0845 Раз хатора Ахмедбега свога
0846 И његова Велагина сина.
0847 Диже Ахмет младе Канижане
0848 И одведе кићену дивојку.
0849 Тад се Ахмет Златом оженио,
0850 Држо га је гази Ахмедбеже,
0851 Своје му је дао достојање,
0852 Ахмет бега до смрти дохрани.
0853 То се чуло до Варада била,
0854 Спомињали по механах Турци,
0855 Прекорили Алибеговића,
0856 Како ј’ другом цуру поклонио
0857 И вјенчату и прстеновату,
0858 А од страха бана оршанскога
0859 Није смио до Оршана сићи.
0860 Ахмет Златом пород породио:
0861 Двоје мушко, а и једно женско,
0862 А никад је није прекорио,
0863 Што је њега потурицом звала.



Извор[уреди]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899.