Жена без срца/26
XI
ЈЕДНА МАЈКА, ПРЕЂАШЊИ
МАЈКА (Проста, сиротица, преплашена): Опростите...
ТОМА: Пст!... Почекај напоље!
МАЈКА: Хтела би само да питам да нисам погрешила... је ли овде доктор Јакшић?
ТОМА: Јесте, али је већ завршио примање сиротиње. Што ниси дошла раније?
МАЈКА: Нисам дошла да ме прими... дошла сам да га замолим... невоља ме дотерала.
ТОМА: Господин је сад у послу... причекај ту пред вратима.
МАЈКА: Причекаћу, како не бих причекала, само ако хтедне да ми помогне.
ТОМА: Ето, невоља, само невоља. Па буди ту без душе.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|