Жена без срца/12
XII
ДР. ЈАКШИЋ, ТОМА
ДР. ЈАКШИЋ (Усамљен осетн извесну узнемиреност и немир. Пали најпре цигарету коју нервозно пуши и недопушену гаси. Седа чита поново писмо, гледа у сат и ставља га у џеп, а мало затим понова га вади и гледа. Звони)
ТОМА (Улази): Изволите!
ДР. ЈАКШИЋ: Колико је сати на великоме сату?
ТОМА: Велики сат не ради већ два дана, ја сам то јавио господину економу.
ДР. ЈАКШИЋ: А код вас?
ТОМА (Гледа у свој сат): Још три минута до шест.
ДР. ЈАКШИЋ: Дакле нема још шест.
ТОМА: Још три минута.
ДР. ЈАКШИЋ: Упалите светлост!
ТОМА: Још је видно.
ДР. ЈАКШИЋ: Није довољно! Зар не видите да није довољно видно!
ТОМА: Молим! (Пали лустер)
ДР. ЈАКШИЋ: Па ипак... угасите! Сувише је светлости!
ТОМА (Гаси).
Др. ЈАКШИЋ: Томо, будите ту код врата. Доћи ће једна госпођа, ја бар мислим да ће доћи једна госпођа... будите ту и одмах ми јавите!
ТОМА: Разумем, господине! (Излази и одмах се враћа) Госпођа је већ ту!
ДР. ЈАКШИЋ (Скочи узбуђен и наслања се на сто осећајући се непоуздан. Он скоро шапће): Нека уђе!
ТОМА (Излази и пропушта њу)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|