Подај, Боже, што је коме драго!
Сваком подај по једну ђевојку,
Мени подај двије цуре младе,
Дај ми двије да ми криво није,
Једну кљасту а другу слпјепу, 5
Да ми просе, да дома доносе,
Не бих ли се блага накупио,
А кад бих се блага накупоо,
Онда бих се у Бога молио,
Да би ми их к себи приватио. 10
Кад би ми их себи приватио,
Онда бих се с једном оженио,
Тад бих знао шта бих учинио!
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 487.
