Жела моба у долу Тодору,
У неђељу, на Преображење,
И жела је сеја Тодорова.
Кад је био данак око подне,
У свиралу чобан дозивао: 5
„Ој, дјевојко, драга душо моја,
„Ој дјевојко, што то на сред мобе
„Голуб гуче у јели зеленој?“
Кад је био данак око подне,
Сва је моба сјела ужинати; 10
Не ужина сеја Тодорова,
Већ одлази у гору зелену,
Те долази пред јелу зелену.
Ту извади пренејачко чедо,
Па се млада шњиме разговара: 15
„Поси боље, драго, чедо моје;
„Твоја је се уморила мајка,
„Твоме ујцу жанући шеницу."
