Жела клела Катица девојћа,
ваздан клела своју стару мајћу:
„Клета да си, моја стара мале,
што ме даде у девет девера:
ваздан ору, суноч ајдукују, 5
те доносе крваве доламе,
па ме кару, д'идем да ђи перем.
И ја најдо руку од јунака,
ја погледа Дамњанова рука,
на ручицу прстен бурмалија." — 10
