Жарко сунце не почивај рано,
лијепа Биба болује одавно.
Не болује од болести тајне,
већ с љубави, због Велагић Ахме!
Млада Биба болест боловаше, 5
а мајка јој рухо прилагаше.
— Немој ми га, мајко, прилагати,
скоро ћеш га на телала дати.
Слушај, мајко, што ћу говорити,
немој, мајко, срца кахарити! 10
Селам ћеш ми Велагићу Ахми!
Нек у петак за дуго не спава,
нек се мени по наслоне спрема
ради нашег великог севдаха.
— Шути, шћери, вода га однила, 15
с њега си ми болест задобила!
Сунце грије, Хабиба умире,
сунце грану, Хабиба издахну!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 563.
