С вечера је киша ударила,
У по ноћи поледица пала;
Ја се диго, да потражим драга,
И ја нађо зелену ливаду,
На ливади мог драга долама, 5
На долами свилена марама.
На марами сребрна тамбура,
Код тамбуре зелена јабука.
Ја размишља мисли свакојаке:
Ако би му доламу узела, 10
Млад је зелен, бојим се озепшће
Ако би му мараму узела,
Мараму сам у милости дала;
Ако би му тамбуру узела,
Тамбуру су моја браћа дала; 15
А ја мисли све на једно смисли:
Загришћу му зелену јабуку,
Нека знаде, да сам долазила,
Да сам моје драго облазила.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 367-368.
