Мујагини коњи
За град заведени,
За смиљ повезани,
Сребром потковани,
Златом обуздани, 5
Срмом покривени;
Три дни и три ноћи
Нити траве једу,
Нити воде пију,
Нити зопцу зобљу. 10
Гледала их Ајка
С висока чардака,
Дозивала мајку:
„Ходи види, мајко!
„Мујагини коњи 15
„За град заведени,
„За смиљ повезани.
„Сребром потковани,
„Златом обуздани,
„Срмом покривени; 20
„Три дни и три ноћи
„Нити траве једу,
„Нити воде пију,
„Нити зопцу зобљу;
„Хоћу л' ићи, мајко, 25
„За град на ливаду,
„Траве накосити,
„Воде напојити,
„Зопцу устакнути?" —
„Ајде, ајде, шћери, 30
„Ама брже дођи."
И скочи ми Ајка
С висока чардака,
Траве накосила,
Воде напојила, 35
Зопцу устакнула.
Уфати је Мујо
Из зелене траве,
Узе Ајку по свилену пасу,
Уд'ри шњоме у зелену траву, 40
Љуби Ајку три бијела дана;
Кад четврти данак освануо
Пусти Ајку жуту изгризену.
Кад је дошла свом бијелу двору,
Она зове своје другарице: 45
„Друге моје, не ходиле луде!
„Не држите вјере у јунаку;
„Мушка глава и шушњата грана:
„Удри граном по зеленој трави,
„Лист опадне, а грана остане; 50
„Онака је вјера у јунака."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 402-404.
