Жали Заре, да жалимо,
Дека ће се раздвојимо,
Ти од мене, ја од тебе!
„Ја одлазим у Белграда
на печалба! 5
Ће се пишем у комите,
Па ће станем млад војвода!
Када роса да зароси,
Ти да мислиш моје сузе!
Када ветар да подуне, 10
Ти да мислиш моја душа!”[1])
