Жалила бела Божана (123)

* * *

[Жалила бела Божана]

Жалила бела Божана
тројица по три године —
та таман девет године.

По село оро играло,
вати се бела Божна. 5
Паде вој гавран на рамо:
— Пуштај се, бела Божано!

---

Референце

Извор

• Момчило Златановић: Лирске народне песме из јужне и источне Србије; избор, Народна књига, Београд, 1982., стр. 59.