Жалила бела Божана

---

Жалила бела Божана

Жалила бела Божана,
жалила девет године!
Т’м’н се вати у оро,
паде вој гавран на раме:
„Пуштај се, бела Божано, 5
јучер ти умре свекрва!"
— Не могу, црни гавране,
т’м’н сам се уватила!

---

Референце

Извор

• Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 31.

• Народно стваралаштво југоисточне србије; „Расковник", ХVII (1991). бр. 63-66, „Народне лирске песме из села Ваве код Бабушнице", с. 13.