Жетву жњела за'ва и невјеста,
Па се за'ва неви туговала:
„Нево моја, мило добро моје!
„Да ти јадна моје јаде кажем,
„Што ме стара потворила мајка, 5
„Моја мајка а твоја свекрва,
„Да ја љубим потајно јунаке.
„Ја јунака њесам ни виђела
„Него мога брата од матере,
„Па да би ми срећа испанула, 10
„Стара мене удомити неће,
„Ни спремити дара за сватове.“
Нева за'ви тихо проговора:
„Не бој ми се, мила заовице!
„Ако т' мајка не спреми дарове, 15
„Ја ћути их поклонити млада;
„Ја сам силно рухо донијела,
„Па ћу с тобом рухо дијелити,
„И тебе ћу л'јепо удомити.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 152.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 365-366.
