Еј море Миле, Миле барјактаре!
Пут путује Миле барјактаре,
пут путује три године дана,
пут путује, за леба гладује,
ја да нађе девојку за њега, 5
ја да нађе слику спрема њега,
и за мајку добри пријатељи.
Ај он одија три године дана.
Куде нађе девојку за њега,
туј не нађе добри пријатељи. 10
Куде нађе добри пријатељи,
туј не нађе девојку за њега.
Куде нађе слику спрема њега,
туј не нађе добри пријатељи.
Ај питала га остарела мајка: 15
„Ај море Миле, море мило чедо,
слушај, сине, нана шће ти каже,
јани коња и седло под тебе,
па покани кума и старејка,
па покани китени сватови, 20
па ти ајде Горњо Карачево,
тамо има девојка за тебе,
тамо има слика спрема тебе,
и за мајку добри пријатељи.“
Миле си је нану послушаја, 25
и покани кума и старејка,
па покани ручнога девера,
па покани китени сватови,
па отиде Горњо Карачево,
да си узне Мариче девојче. 30
Три дана су тамо пробавиле.
Изведоше Мариче девојче.
Проговара млади младожења:
„Чуј овамо, девојкина нано,
да л’ ти ћера из башче никнала? 35
Да л’ ти ћера од бога паднала?
Да л’ ти ћеру бог од срце даја?“
Проговара девојкина нана:
„Чуј овамо, млади младожењо,
имала сам десет девојака, 40
свака ми је на венчање пошла,
па је мене ју пут останала.“
Ај проговара девојкина нана:
„Да л’ си, сине, из башче никнаја?
Да ли те је бог од срце даја?“ 45
Проговара Миле барјактаре:
„Чуј овамо, девојкина нано,
моја мајка јудова остала,
па је мене лепог очувала.“
Ај поведоше Мариче девојче, 50
поведоше, на друм останаше.
Кад се врати млади барјактаре,
сусрела га тај његова мајка:
„Чуј оавмо, Миле барјактаре,
кам ти, сине, девојче Мариче?“ 55
„Дај намести туј меку постељу,
да ја легнем на тој лево ребро,
ће ти кажем све како је било.“
Напомене
Песмопојка Гроздана Костић пева ову песму у две-три варијанте. Године 1971, када је женила сина, певала је варијанту у којој се све срећно завршава. Тада Миле барјактар није просио девојку у Горњем Карачеву, него у Горњој махали у Лопардинцу (одакле је њена снаха).
Певачи и казивачи
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 258-259.
