Епитафи у драгачевским селима: Лисице

Извор: Викизворник

Епитафи у драгачевским селима: Лисице су сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика у селу Лисице (Општина Лучани).


Споменик Милосави (†1858) (Лисице – Кукићи)

овде почива
МИЛОСАВА
супруга јанићија Кукића
пожив. 27. Г:
умре 29 марта у 1858. год.
без порода


Споменик Василији (†1860) (Лисице – Кукићи)

овде почива
ВАСИЛИЈА
2 супруга Јанићија Кукића
поживи 29. год:
умре. 16. марта у 1860. Г:


Споменик Пауну Јеремићу (†1868) (Лисице – Кукићи)

Овде почива
ПАУН П: ЕРЕМИЋ
Б: кмет лисички
поживи 44. Г.
а умре 21. ноембра 1868. Г.
Оваи билег подигоше му
синови Јанићије и Милан
З[а] В[ечни] С[помен]


Споменик Михаилу Давидовићу (†1904) (Лисице – Кукићи)

Овај споменик
опомиње ожалошћене
сроднике и познанике
где смртни остатци
раб божи
МИХАИЛА ДАВИДОВИЋА
почивају.
Други долазак Христов
очекује Михаило звани – Микић.
Поживи 44. Г.
у овом селу Лисицама
као поштен и побожан човек.
Његов живот узе
одпадник вере и поштења
(...)
Живана Јовичића из Граба
који подиже зликовачку руку
и уби га из пушке
7.ог. јуна у 1904 Год.
на путу више Чачка...


Споменик Добросаву Спасојевићу (†1915) (Лисице – Кукићи)

Приђи ближе роде мој
и прочитај спомен овај
дична Срба
Храброг ратоборца
ДОБРОСАВА СПАСОЈЕВИЋА
из Лисица
бивши војник 4. Чете
1. бата. 10. пука 1. позива.
Који поживи 26 год.
и учествовао је у балкански
и Европски рат.
Разболијо се
на положају код Словца,
прикватига пољска Болница на Убу
и тамо умро 7 август 1915. г.
А тело му пренесе његова породица
и сакранише овде у породично гробље.
Бог да му душу прости.
Овај му спомен подигоше
мајка Ђурђија
супруга Рајка
и син му Богоје


Споменик Петру Давидовићу (†1915) (Лисице – Кукићи)

Спомен овај показује
житеља овог села Лисица
ПЕТРА Ф. ДАВИДОВИЋА
значара 4 Чете,
1 Бат. 10. Пука, 3. позива
учествовао у србско-турски
Балкански рат 1912. г. и
српско Аустријски Европски рат.
Угледни Србин Петар
бивши у грађанству кмет
поживи 48. г. часно и поштено,
А, као витешки јунак,
осветник Косова,
храбро борећи се
против Аустро-Немаца
бранећи Отаџбину
проли своју крв
а погибе на положају Кијеву,
у округу Крагујевачком
14. Октобра 1915. г.
и тамо је сахрањен.
Бог да му душу прости.
Нашем никад незаборављеном
родитељу
овај спомен подижу
син Милош
и (...)


Споменик Михаилу Јеремићу (†19??) (Лисице – Кукићи)

Ој Србијо отаџбино
док у мени траје моћ
ја те браник дан и ноћ
МИХАИЛО ЈЕРЕМИЋ
из Лиса
бив. војник значар 4.чете
4. батал. 4. пољ. артиљер. пука
(...)
Овај споменик подигоше му
супруга Зорка
синови Милош и Урош


Споменик Андрији Давидовићу (†1919) (Лисице – Кукићи)

Ево гроба неизбежна двора
ђе се одмара тело од умора
Дични србин
АНДРИЈА ДАВИДОВИЋ
бивши кмет
и одборник овог села Лисица,
А познат бивши ковач
који часно и поштено
поживи 57. Год
А умро је 10 маја 1919. Год.
Бог да му душу опрости
Овај спомен подигошему
супруга Крстина
и ћери Тинка Милунка и Живана
1920. Г.


Споменик Милану Спасојевићу (†1919) (Лисице – Кукићи)

Овде почивају
посмртни остатци
мог супруга и нашег оца
МИЛАНА С. СПАСОЈЕВИЋА
земљоделца из села Лисица.
Који је учествовао
у Турском рату 1912. год.
где је рањен
на Ђурђевим стубовима код Рашке.
Испусти своју племениту душу
после кратког и тешког боловања
7. јун. 1919. Г.
у својој 48. год.
Бог да му душу прости
Овај надгробни Спомен
подигоше му
супруга Спасенија
и синови Радосав Војислав Милић и Милутин


Споменик Драгићу Кукићу (†1929) (Лисице – Кукићи)

Овде почива наш мили
и никад не прежаљени отац
упокоени Р.Б.
ДРАГИЋ КУКИЋ
из Лисица
бивши кмет овог села
и најспремнији мајстор,
о планским кућама,
радијо и зарадијо
те купи велико имање,
и велику Славу доживео,
ћери удомијо синове
иженио и унуке добијо,
своју децу васпитао
и велико им имање оставијо.
Драгић је рођен у 1864 год.
А у части и важењу
поживијо 66 год.
А престависе у вјечност
23 марта 1929. Год.
Бог да му душу прости
Овај надгробни спомен
подигоше му
синови Борисав и Павле
и унуци Петар Миладин и Милан
и супруга Перка
1930. г.

Извор[уреди]

  • Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.